Finansijski mehanizam prozvan „gubitak i \u0161teta“ – Loss and damage<\/em> predstavlja posebna sredstva kojima bi se pomoglo siroma\u0161nijim zemljama da se prilagode i ubla\u017ee posledice klimatskih promena<\/a>.<\/p>\n Ovaj instrument tako\u0111e povla\u010di pitanje istorijske odgovornosti zemalja koje su po\u010dinile najve\u0107u klimatsku \u0161tetu, odnosno uzrokovale kumulativnu akumulaciju gasova sa efektom staklene ba\u0161te. Na taj na\u010din se u globalnoj raspravi me\u0111u svetskim liderima postavlja i pitanje svojevrsne finansijske kompenzacije za gubitak i \u0161tetu zbog klimatskih promena.<\/p>\n Najrazvijenije zemlje se dugo opiru posebnom finansiranju za gubitak i \u0161tetu izazvane klimatskim promenama<\/p><\/blockquote>\n Najrazvijenije zemlje se u globalnim pregovorima ve\u0107 dugo opiru implementaciji ovog finansijskog mehanizma, me\u0111utim Vlada Danske je zajedno sa parlamentarnim strankama ove zemlje odlu\u010dila da odvoji finansijska sredstva i postane prva zemlja na svetu koja se uklju\u010dila u ovaj mehanizam.<\/p>\n Ovaj finansijski instrument bio je tema oko koje u\u010desnici nisu mogli da postignu dogovor <\/span>na poslednjem globalnom klimatskom samitu COP26.<\/p>\n Prema najavama, gubitak i \u0161teta \u0107e biti na agendama i narednog sastanaka svetskih lidera o pitanju klimatski promena u novembru u \u0160arm el \u0160eik-u na COP27.<\/p>\n Gubitak i \u0161teta je termin koji se koristi u pregovorima UN o klimi i odnosi se na posledice klimatskih promena koje prevazilaze ono \u010demu ljudi mogu da se prilagode. Ili u drugom slu\u010daju, kada opcije za prilago\u0111avanje postoje, ali zajednica nema pristup potrebnim resursima i ne mo\u017ee da ih koristi.<\/p>\n Gubitak i \u0161teta je termin koji se odnosi na posledice klimatskih promena koje prevazilaze ono \u010demu ljudi mogu da se prilagode<\/p><\/blockquote>\n Smatra se da je gubitak i \u0161teta rezultat ekstremnih vremenskih doga\u0111aja kao \u0161to su uragani, su\u0161e i toplotni talasi, ali i sporije nastalih promena<\/a>, poput porasta nivoa mora, dezertifikacije i degradacije zemlji\u0161ta, zakiseljavanja okeana, topljenje gle\u010dera.<\/p>\n Gubitak i \u0161teta je rezultat ekstremnih vremenskih doga\u0111aja kao \u0161to su uragani, su\u0161e i toplotni talasi<\/p><\/blockquote>\n Siroma\u0161ne zemlje i zemlje u razvoju zala\u017eu se za ozbiljne diskusije i agendu o gubicima i \u0161teti na globalnom nivou, kako bi podr\u017eale njihov oporavak i pripremile se za budu\u0107nost.<\/p>\n Dansko ministarstvo spoljnih poslova navodi da \u0107e od 13 miliona dolara namenjenih za pomo\u0107 ugro\u017eenim, pet miliona dolara \u0107e dobiti organizacija InsuResilience, sa sedi\u0161tem u Frankfurtu, koja subvencioni\u0161e osiguranje u ranjivim zemljama.<\/p>\n \u010cetiri miliona dolara je namenjeno za strate\u0161ko partnerstvo danske vlade sa organizacijama civilnog dru\u0161tva koje se bave gubicima i \u0161tetama vezanim za klimu, sa posebnim fokusom na region Sahela u Severnoj Africi.<\/p>\n Za strate\u0161ke napore u okviru gubitaka i \u0161teta povezanih sa klimom na COP27 izdvojeno je tri miliona dolara, dok je jedan milion predvi\u0111en za aktere civilnog dru\u0161tva u zemljama u razvoju, saop\u0161tila je danska vlada.<\/p>\n Zvani\u010dnici Danske se nadaju da \u0107e odluka o doniranju sredstava za gubitke i \u0161tete imati efekta i za ljude na terenu koji se ve\u0107 suo\u010davaju sa posledicama klimatskim promenama, ali tako\u0111e i da \u0107e doneti pomak u pregovorima izme\u0111u ekonomski najrazvijenih i klimatski naugro\u017eenijih zemalja.<\/p>\n Tokom pro\u0161logodi\u0161njeg klimatskog samita u Glazgovu, grupa 77, blok koji \u010dini vi\u0161e od 130 zemalja u razvoju poku\u0161ao je da oformi fond za podr\u0161ku \u017ertvama klimatskih katastrofa, ali su takvu inicijativu su blokirale Evropska unija i SAD<\/a>. Utoliko ovaj potez Danske sada mo\u017ee da nagovesti prekretnicu u globalnim klimatskim pregovorima.<\/p>\n Finansijski instrument za podr\u0161ku \u017ertvama klimatskih katastrofa su blokirale EU i SAD<\/p><\/blockquote>\n Prema Pariskom sporazumu, sve zemlje su se slo\u017eile da se pozabave \u201egubicima i \u0161tetama povezanim sa uticajima klimatskih promena\u201c. Ali bogate zemlje su se \u017eestoko opirale da se obezbede posebna finansijska sredstva za ovo, jer ne \u017eele da prihvate odgovornost \u010dime bi rizikovale i me\u0111unarodne tu\u017ebe.<\/p>\n Iako \u010dine tek 12 procenata globalne populacije, ekonomski najrazvijene zemlje, uklju\u010duju\u0107i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Kanadu, Japan i ve\u0107i deo zapadne Europe, odgovorne su za 50 procenata svih emisija gasova koji zagrevaju planetu<\/a>, ispu\u0161tenih iz fosilnih goriva i industrije u proteklih 170 godina.\u00a0<\/strong><\/p>\n I dok zapadni zvani\u010dnici insistiraju da zemlje poput Indije, Indonezije i Ju\u017ene Afrike moraju da ubrzaju napu\u0161tanje uglja, zemlje u razvoju isti\u010du da im za to nedostaju finansijska sredstva, kao i da nemaju adekvatnu podr\u0161ku od najbogatijih zemalja.<\/p>\n\u0160ta je definisano kao „gubitak i \u0161teta“<\/h3>\n
Donacija Danske raspodeljena na vi\u0161e adresa<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/africa-170206_840.jpg\")
<\/figure>\n Klju\u010dni momenat u globalnim pregovorima<\/h3>\n
Istorijske emisije i globalne rasprave o odgovornosti<\/h3>\n