Najve\u0107e svetske ekonomije su naglo pove\u0107ale podr\u0161ku proizvodnji i potro\u0161nji uglja, nafte i prirodnog gasa tokom 2021. godine. Novi podaci pokazuju da je ukupna dr\u017eavna podr\u0161ka fosilnim gorivima u 51 zemlji \u0161irom sveta iznosila 697,2 milijarde dolara u 2021. godini. To je skoro dvostruko u odnosu na 2020, kada su subvencije iznosile 362,4 milijarde dolara.<\/p>\n
Mnoge zemlje se bore da izbalansiraju dugotrajna obe\u0107anja<\/a> o postepenom ukidanju neefikasnih subvencija za fosilna goriva sa naporima da za\u0161tite doma\u0107instva od porasta cena energije, isti\u010du u saop\u0161tenju OECD-IAE.<\/p>\n Kao razlog porasta subvencija za potro\u0161nju fosilnih goriva navodi se da su cene energije porasle sa „oporavkom globalne ekonomije“ u 2021. godini. Ve\u0107ina subvencija je utro\u0161ena u to da se umanje cene koju pla\u0107aju potro\u0161a\u010di.<\/p>\n Ve\u0107ina subvencija je utro\u0161ena u to da se umanje cene koju pla\u0107aju potro\u0161a\u010di<\/p><\/blockquote>\n O\u010dekuje se da \u0107e subvencije za potro\u0161nju biti jo\u0161 ve\u0107e za 2022. godinu, usled vi\u0161ih cena energenata zbog rata u Ukrajini. Kako bi za\u0161titile gra\u0111ane od visokih cena, vlade podi\u017eu subvencije za fosilna goriva. Rezultat toga je da ova industrija ostvaruje ogromnu dobit.<\/p>\n Procena razli\u010ditih oblika javnih subvencija za fosilna goriva koji su uradile OECD-IEA obuhvata dr\u017eave \u010dlanice OECD, grupu najrazvijenijih zemlaja (G20) i jo\u0161 33 druge velike ekonomije sveta, koje sve zajedno \u010dine oko 85 procenata globalne proizvodnje energije.<\/p>\n Ukupna podr\u0161ka za fosilna goriva u zemljama G20 porasla sa 147 milijardi dolara koliko je iznosila u 2020, na 190 milijardi dolara u 2021. Podr\u0161ka za proizvo\u0111a\u010de u zemljama G20 je porasla na 64 milijarde dolara u 2021, \u0161to je pove\u0107anje od skoro 50 procenata u odnosu na 2020, odnosno 17 procenata iznad nivoa za 2019. godinu.<\/p>\n Podr\u0161ka za proizvo\u0111a\u010de u zemljama G20 je porasla na 64 milijarde dolara u 2021<\/p><\/blockquote>\n To su rezultati analize bud\u017eetskih transfera i poreskih olak\u0161ica povezanih sa proizvodnjom i upotrebom uglja, nafte, gasa i drugih naftnih derivata koju je uradio OECD za ekonomije G20.<\/p>\n U analizi se navodi da su ove subvencije delimi\u010dno „nadoknadile gubitke proizvo\u0111a\u010da“ koji su nastali zbog kontrola cena. Globalne cene energije porasle su krajem 2021. godine.<\/p>\n Me\u0111utim, kako se energetska kriza nastavlja, naftne kompanije bele\u017ee rekordne profite. Ukupni profit najve\u0107ih kompanija u prvom kvartalu ove godine iznosi blizu 100 milijardi dolara. Nedavno je i Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ant\u00f3nio Guterres pozvao vlade da oporezuju ekstraprofit<\/a> u sektoru nafte i gasa i iskoriste sredstva za podr\u0161ku najugro\u017eenijima u energetskoj krizi.<\/p>\n IEA navodi da se cene koje pla\u0107aju potro\u0161a\u010di ve\u0161ta\u010dki odr\u017eavaju niskim, tako \u0161to se koriste mere kao \u0161to su direktna regulacija cena, formule cena, grani\u010dne kontrole ili porezi i drugo.<\/p>\n Cene koje pla\u0107aju potro\u0161a\u010di se ve\u0161ta\u010dki odr\u017eavaju niskim<\/p><\/blockquote>\n Analiziraju\u0107i situaciju u 42 ekonomije sveta, IEA navodi da su subvencije za potro\u0161a\u010de iznosile 531 milijardu dolara u 2021. godini. To je vi\u0161e nego trostruko u odnosu na nivo iz 2020. godine, \u0161to je direktno podstaknuto porastom cena energije.<\/p>\n Subvencije za potro\u0161a\u010de su iznosile 531 milijardu dolara<\/p><\/blockquote>\n Prema peliminarnim podacima<\/a> Eurostata, fosilna goriva su pro\u0161le godine ponovo postala glavni izvor za proizvodnju struje u Evropskoj uniji, nakon \u0161to su ih nakratko tokom 2020. pretekli obnovljivi izvori.<\/p>\n Subvencije za fosilna goriva u zemljama G20, kao i u EU, ve\u0107a su nego podr\u0161ka za obnovljive izvore energije.<\/p>\n Ve\u0107ina najrazvijenih ekonomija nastavlja da daje ozbiljnu podr\u0161ku sektoru fosilnih goriva<\/a>, primenjuju\u0107i mere kao \u0161to su poreske olak\u0161ice, direktne investicije u infrastrukturu, ali i izuzimanje iz propisa o za\u0161titi \u017eivotne sredine.<\/p>\n OECD i IEA isti\u010du da je potrebno preusmeravati javno finansiranja ka razvoju alternativa sa niskim sadr\u017eajem ugljenika<\/p><\/blockquote>\n OECD i IEA dosledno pozivaju na postepeno ukidanje podr\u0161ke fosilnim gorivima<\/a>, za koju navode da je neefikasna. Obe institucije isti\u010du da je potrebno preusmeravati javno finansiranja ka razvoju alternativa sa niskim sadr\u017eajem ugljenika, uz pobolj\u0161anje energetske bezbednosti i energetske efikasnosti.<\/p>\n New @OECD<\/a> and @IEA<\/a> data show that in 2021, as energy prices rose with the rebound of the global economy, overall government #FossilFuel<\/a> subsidies in 51 economies worldwide almost doubled, from $362.4bn in 2020 to $697.2bn in 2021.<\/p>\n \u27a1\ufe0f https:\/\/t.co\/J9Lz02VpKw<\/a> pic.twitter.com\/JVMsMNORMW<\/a><\/p>\n — Mathias Cormann (@MathiasCormann) August 29, 2022<\/a><\/p><\/blockquote>\nPodr\u0161ka za proizvo\u0111a\u010de<\/h3>\n
Podr\u0161ka za potro\u0161nju<\/h3>\n
Za postepeno ukidanje subvencija<\/h3>\n
\n