Balti\u010dko more ima ogroman potencijal za razvoj vetroleketrana na moru, ali trenutno ima ima samo 2,8 gigavata instalisanog kapaciteta. Osam zemalja se na samitu u Kopenhagenu obavezalo da \u0107e pove\u0107ati kapacitete na 19,6 gigavata do 2030. To bi bilo dovoljno za snabdevanje elektri\u010dnom energijom 20 miliona doma\u0107instava, istakli su zvani\u010dnici.<\/p>\n
Osam zemalja se na samitu u Kopenhagenu obavezalo da \u0107e pove\u0107ati kapacitete na 19,6 gigavata do 2030<\/p><\/blockquote>\n
Estonija, Letonija, Litvanija, Finska, \u0160vedska, Nema\u010dka, Danska i Poljska su tako\u0111e najavile da planiraju da razmotre dalje ciljeve koji bi se razvijali u kasnijoj fazi do 2040. godine.<\/p>\n
Veliki potencijali na Baltiku<\/h3>\n
Nema\u010dka i Danska su jedine balti\u010dke zemlje koje imaju velike vetroparkove u Balti\u010dkom moru i odlu\u010dne su da pove\u0107aju svoje kapacitete. Druge zemlje nameravaju to da prate, navodi se u saop\u0161tenju Asocijacije za energiju vetra WindEurope.<\/p>\n
Poljska namerava da do kraja decenije instalira \u0161est gigavata vetra na moru, a 11 gigavata do 2040. Finska planira da svoju prvu veliku vetroelektranu priklju\u010di na mre\u017eu do 2026-2027, a drugu do 2028. godine.<\/p>\n
U \u0160vedskoj trenutno 15 gigavata projekata aplicira za dozvole, od kojih bi deo bio priklju\u010den pre 2030. Estonija, Letonija i Litvanija tako\u0111e imaju ambiciju da izgrade svoje prve vetroelektrane na moru pre 2030. godine.<\/p>\n
Kapacitet energije vetra na Balti\u010dkom moru ima potencijal da dostigne 93 gigavata do 2050, navedeno je u saop\u0161tenju sa samita.<\/p>\n
Alternativa ruskom gasu<\/h3>\n
Veliki deo balti\u010dkog regiona je donedavno zavisio od uvoza ruske energije, a sada se tra\u017ee alternativni izvore energije. Instaliranje ve\u0107e koli\u010dine vetra na moru \u0107e ubrzati povla\u010denje ruskog goriva i pove\u0107ati energetsku bezbednost regiona, istakli su ovim povodom u WindEurope.<\/p>\n
Sastanku su prisutvovali zvani\u010dnici svih zemlja koje izlaze na Baltik, osim Rusije<\/p><\/blockquote>\n
Osam zemalja je to eksplicitno navelo u zajedni\u010dkim deklaracijama, koje su potpisane na na nivou premijera, kao i na nivou ministara energetike ovih zemalja. Sastanku su prisutvovali zvani\u010dnici svih zemlja koje izlaze na Baltik, osim Rusije.<\/p>\n
Ubrzati birokratske procedure<\/h3>\n
Dr\u017eavni zvani\u010dnici tako\u0111e shvataju da treba da se ubrzaju procedure izdavanje dozvola, jer dugi birokratski procesi usporavaju realizaciju<\/a> projekata.<\/p>\n
Ambicije navedene u deklaraciji bi\u0107e ispunjene samo ako se pojednostave pravila i procedure za izdavanje dozvola. Tako\u0111e je neophodno izgraditi i sna\u017ean evropski lanac snabdevanja.<\/p>\n
Razvoj vetrogeneratora na moru zahteva ogromna ulaganja u infrastrukturu mre\u017ee na moru, luke i brodove. Prekograni\u010dna saradnja \u0107e tako\u0111e biti od najve\u0107e va\u017enosti.<\/p>\n
Nema\u010dka i Danska su ve\u0107 dokazale da su mogu\u0107i prekograni\u010dni projekti na moru, sa njihovim Kriegers Flak projektom. Danska ima ambicije da pove\u017ee vi\u0161e svojih priobalnih vetroelektrana u Balti\u010dkom moru na nema\u010dku mre\u017eu.<\/p>\n