Planom REPowerEU se pove\u0107ava pritisak da se propisi za za\u0161titu okoline u EU u\u010dine bla\u017eima tako da ona lak\u0161e mo\u017ee da elimini\u0161e potrebu za ruskim fosilnim gorivima<\/p><\/blockquote>\n
Evropski zeleni dogovor iz 2020. je ve\u0107 nagovestio da \u0107e pragovi na lestvici standarda za za\u0161titu \u017eivotne sredine zapravo biti spu\u0161teni u domenu snabdevanja pomenutim sirovinama i to \u010dak i na teritoriji EU. Planom REPowerEU,<\/a> lansiranim ubrzo nakon napada Rusije na Ukrajinu, Evropska komisija je dala prioritet prebacivanju na obnovljive izvore u okviru napora da se brzo smanji upotreba ruskih fosilnih goriva.<\/p>\n Ta inicijativa podrazumeva ni\u017ee standarde za\u0161tite \u017eivotne sredine za rudarenje sirovina, tako da lak\u0161e mogu da se pove\u0107avaju kapaciteti za zelenu struju, zajedno sa sistemima za skladi\u0161tenje,<\/a> neophodnim za balansiranje<\/a> proizvodnje elektri\u010dne energije. Naime, proizvodnja u vetroparkovima i solarnim elektranama zavisi od vremenskih uslova, tako da iz minuta u minut u mre\u017ei mo\u017ee biti premalo ili previ\u0161e struje.<\/p>\n Postoje\u0107e tehnologije za rudarenje i preradu materijala potrebnih za zelenu tranziciju daleko su od zelenih kada je re\u010d o uticaju na lokalnu zajednicu i prirodu<\/p><\/blockquote>\n Interkonekcije i ja\u010danje kapaciteta prenosa su jo\u0161 jedan element va\u017ean za balansiranje, i on doprinosi ja\u010danju potra\u017enje za bakrom, kobaltom i drugim metalima. Prelazak na elektri\u010dna i hibridna vozila je u\u010dinio litijum-jonske baterije<\/a> strate\u0161ki va\u017enom tehnologijom, budu\u0107i da su druga raspolo\u017eiva re\u0161enja<\/a> tek u za\u010detku.<\/p>\n Administracija u Briselu namerava da nabavlja kriti\u010dno va\u017ene materijale za energetsku tranziciju iz zemalja koje smatra pouzdanima. Budu\u0107i da su u EU propisi za za\u0161titu okoline veoma strogi, o\u010digledno je da bi tako stanovnici i biodiverzitet u regionima poput Zapadnog Balkana podneli mnogo ve\u0107i teret.<\/p>\n Evropski komesar za unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te Thierry Breton izjavio je da EU treba da intenzivira rudarenje, preradu, rafinisanje i recikliranje, prenosi Financial Times.<\/a> „Mi radije uvozimo iz tre\u0107ih zemalja i zatvaramo o\u010di pred tamo\u0161njim uticajem na \u017eivotnu sredinu i dru\u0161tvo, a kamoli na ugljeni\u010dni otisak od uvoza. Ali rudarstvo u Evropi ne mora da bude prljav posao“, izjavio je.<\/p>\n Evropska komisija razvija zakonodavni paket za sirovine s namerom da podstakne proizvodnju, ali sa ni\u017eim standardima za o\u010duvanje okoline i br\u017eim izdavanjem dozvola. To dodatno smanjuje prostor za borbu sa kontroverznim investicijama.<\/p>\n U \u010dlanku FT-a se ukazuje na odlaganja rokova za projekat Barroso za eksploataciju litijuma<\/a> u severoisto\u010dnom Portugalu. Investitor, Savannah Resources, upinje se da prevazi\u0111e administrativne prepreke i otpor za\u0161titnika \u017eivotne sredine i lokalnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n U izve\u0161taju su objavljeni podaci S&P Globala o rudarskim projektima \u0161irom Evrope. Na mapi se vidi da je najve\u0107a gustina u centralnom delu Balkanskog poluostrva. To podru\u010dje obuhvata Srbiju, Kosovo*, Albaniju, Severnu Makedoniju i zapadni deo Bugarske.<\/p>\n Vulcan Energy razvija tehnologiju za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda<\/p><\/blockquote>\n Kada je re\u010d o litijumu, u Evropi ima 20 projekata, a \u010dak osam je u Srbiji! Rio Tintov poduhvat Jadar, koji je formalno prekinut,<\/a> ozna\u010den je kao jedini u fazi utvr\u0111ivanja izvodljivosti. Radu\u0161a, Valjevo,<\/a> Kosjeri\u0107, Rekovac,<\/a> Vranje-South, Badanja i Bela Crkva (lokacija u jugozapadnoj Srbiji) su u ranim fazama razvoja.<\/p>\n Projekat Lopare (u ranoj fazi) je u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n Podru\u010dja u kojima se izvode istra\u017eivanja ili su predvi\u0111ena za ispitivanje rezervi litijuma uglavnom su poznata po plodnoj zemlji i tamo\u0161nji stanovnici zavise od poljoprivrede. U regionu ima desetak projekata za proizvodnju baterija za razne svrhe, najvi\u0161e u Rumuniji, Turskoj i Bugarskoj, \u0161to nagove\u0161tava da investitori ra\u010dunaju na litijum sa Balkana.<\/p>\n Contemporary Amperex Technology Ltd. (CATL)<\/a> iz Kine upravo je sklopio sporazum u Ma\u0111arskoj o izgradnji fabrike baterija u Debrecinu. Investicija je procenjena na 7,34 milijarde evra.<\/p>\n ElevenEs je pro\u0161le godine objavio da \u0107e izgraditi fabriku baterija u Subotici. Upitan da li kompanija namerava da nabavlja litijumske materijale u Srbiji, osniva\u010d i generalni direktor Nemanja Mika\u0107 kazao je za Balkan Green Energy News da je plan da se te sirovine uvoze. Za ElevenEs je za katode potreban litijum gvo\u017e\u0111e fosfat, naglasio je. Mika\u0107 je tako\u0111e podsetio da je Rio Tintov projekat u Srbiji u zastoju.<\/p>\n Jedan poduhvat iskopavanja litijuma u kasnoj fazi je u Austriji i zove se Koralpa. U Nema\u010dkoj su tri projekta: Vulcan (utvr\u0111uje se izvodljivost), Zinnwald (izvodljivost) i projekat prerade konvertera na granici sa Poljskom (kasna faza). Me\u0111utim, Vulcan Energy<\/a> zapravo razvija tehnologiju za ekstrakciju litijuma iz geotermalnih voda, bez rudarenja.<\/p>\n Spisak se \u010dini nepotpunim jer, na primer, i u \u010ce\u0161koj postoji projekat za iskopavanje litijuma, a aktivnosti za va\u0111enje iz geotermalnih voda su zabele\u017eene u Italiji i Velikoj Britaniji.<\/p>\n Savannah Resources se mu\u010di sa administrativnim barijerama pred svojim projektom Barroso u Portugalu kao i sa otporom stanovni\u0161tva i ekolo\u0161kih organizacija<\/p><\/blockquote>\n Na karti se vide i dva mesta u Irskoj: Avalonia i Leinster, a za oba pi\u0161e da su u odmakloj fazi. U Portugalu pored projekta Mina do Barroso postoje jo\u0161 dva \u2013 Alvarroes, ozna\u010den kao operativan, i Sepeda, u kasnijoj fazi. U \u0160paniji, za San Jos\u00e9 se utvr\u0111uje izvodljivost, a Alberta 2 je u kasnijoj fazi, stoji u izve\u0161taju.<\/p>\n \u0160to se ti\u010de Skandinavije, u \u0160vedskoj je samo jedan projekat, Bergby, u ranoj fazi. Tammela u Finskoj je u ranoj fazi, Keliber je dostigao fazu izvodljivosti, a Rapasaari je u kasnoj fazi razvoja.<\/p>\n U Srbiji su i projekti rudarenja bakra gusto koncentrisani. Petnaest lokacija je u podru\u010dju Stare planine,<\/a> a jo\u0161 osam u ostatku zemlje. U Turskoj je identifikovano 43 projekta, u Bugarskoj 11, po devet na Kipru i u Rumuniji i dva u BiH.<\/p>\n U regionu kojeg pokriva Balkan Green Energy News ima i deset potencijalnih lokacija za eksploataciju nikla: po tri u Albaniji i Turskoj i po jedan u Srbiji, Severnoj Makedoniji, na Kosovu* i u Gr\u010dkoj.<\/p>\n Istra\u017eivanja je u Srbiji ranije bilo na Mokroj gori, gde su tokom poslednjih decenija spre\u010deni poku\u0161aji da se to nastavi, ali i kod Topole. Pre nekoliko godina je nakratko bilo indicija za lokaciju izme\u0111u Vrnja\u010dke Banje i Trstenika.<\/p>\n Iskopavanje i prerada ruda litijuma, bakra i nikla mogu biti katastrofalne<\/a> po zdravlje stanovni\u0161tva, poljoprivredu, izvore vode i biodiverzitet. Izgradnja takvih kapaciteta podrazumeva masovno raseljavanje, uz trajni i intenzivni uticaj na okolna podru\u010dja.<\/p>\n Litijum se u Ju\u017enoj Americi i Australiji obi\u010dno proizvodi u slabo naseljenim i pustinjskim oblastima. Evropski i dr\u017eavni zvani\u010dnici godinama ponavljaju mantru o odr\u017eivom razvoju. Razvoj nije odr\u017eiv ukoliko ugro\u017eava proizvodnju hrane i osiroma\u0161uje stanovnike i ako ne mogu da ostvare pravo na \u010distu vodu i sanitarne uslove.<\/p>\n Savez ekolo\u0161kih organizacija Srbije (SEOS), pokret protiv Rio Tintovog litijumskog projekta Jadar i istra\u017eivanja koja se sprovode \u0161irom zemlje, kritikovao je Ministarstvo rudarstva i energetike zbog promovisanja litijuma i reagovao na FT-ov izve\u0161taj.<\/p>\n „Ima li pogodnije zemlje da joj se za male pare otmu resursi i iskoristi jeftina radna snaga od Srbije, koja nema nikakav plan i strategiju razvoja i za\u0161tite svojih prirodnih dobara i interesa i zdravlja svojih gra\u0111ana?“, upitali su za\u0161titnici i za\u0161titnice \u017eivotne sredine.<\/p>\n Aktivistkinja Bojana Novakovi\u0107<\/a> je nedavno kazala da bi mediji trebalo da ospore narativ kojim se opravdava „uni\u0161tavanje svete i plodne zemlje u ime zelene tranzicije“. Njena inicijativa Mar\u0161 sa Drine je deo SEOS-a.<\/p>\n We\u2019re asking journalists worldwide to challenge lawmakers about narratives that justify annihilation of sacred & fertile land in the name of a \u201cgreen\u201d transition. This effects indigenous communities from Chile\/Australia\/USA to generational farmers in Serbia\/Portugal\/Spain\/Germany pic.twitter.com\/YT03c2CEmu<\/a><\/p>\n — Bojana Novakovic (@bojnovak) August 13, 2022<\/a><\/p><\/blockquote>\nEvropskoj uniji su potrebne sirovine iz pouzdanih tre\u0107ih zemalja<\/h3>\n
Osam od dvadeset projekata za litijum u Evropi nalazi se u Srbiji<\/h3>\n
![\"EU](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/EU-Balkans-lithium-energy-transition-500x575.jpg\"){kind=spacer}
<\/p>\nBalkan na meti i kao izvor bakra<\/h3>\n
![\"Is](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/Is-EU-to-sacrifice-Balkans-to-secure-resources-for-its-energy-transition-500x418.jpg\"){kind=spacer}
<\/p>\nNovakovi\u0107: Narativom se opravdava uni\u0161tavanje<\/h3>\n
\n