Iako je na stotine malih hidroelektrana \u2013 koje su izrazito \u0161tetne po biodiverzitet \u2013 izgra\u0111eno \u0161irom regiona u poslednjoj deceniji, poku\u0161aji da se izgrade hidroelektrane kapaciteta vec\u0301eg od 10 MW bili su uglavnom neuspe\u0161ni, osim u Albaniji i Sloveniji.<\/p>\n
Rizici od su\u0161a, pravni problemi, sve vec\u0301i otpor javnosti i nedostatak finansiranja, samo su neki od faktora koji su zaustavili niz velikih hidroenergetskih projekata poslednjih godina, uklju\u010dujuc\u0301i dva na reci Voju\u0161a u Albaniji, dva u Nacionalnom parku Mavrovo u Severnoj Makedoniji i nekoliko projekata na rekama Mora\u010di i Vrbasu u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Hidroenergija, zajedno sa ugljem, tradicionalno igra veliku ulogu u jugoisto\u010dnoj Evropi, ali se situacija menja zbog klimatskih promena. Iako je Albanija pove\u0107ala instaliranu snagu hidroenergije za 600 MW razvojem velikih hidroelektrana i jo\u0161 nekoliko stotina megavata razvojem malih hidroelektrana od 2010. godine, prose\u010dna proizvodnja hidroenergije jedva je porasla izme\u0111u 2010. i 2020. godine. U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje su u me\u0111uvremenu izgradile samo male hidroelektrane, prose\u010dna proizvodnja se \u010dak i malo smanjila.<\/p>\n
Uprkos tome, vlade i elektroprivrede u regionu bez ikakvog straha \u017eele da izgrade jo\u0161 vec\u0301e hidroelektrane. Bosna i Hercegovina je posebno ambiciozna, planirajuc\u0301i izgradnju najmanje 12 velikih brana, iako nije uspela da zavr\u0161i projekat izgradnje nijedne „grinfild\u201d velike hidroelektrane u poslednjoj deceniji.<\/p>\n
Finansiranje hidroenergetskih projekata postaje sve oskudnije jer su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Nema\u010dka razvojna banka (KfW) u poslednje vreme postale opreznije, ostavljaju\u0107i kineske i turske banke, kao i ameri\u010dku Me\u0111unarodnu razvojnu finansijsku korporaciju (DFC), me\u0111u retkim investitorima koji su voljni da se klade na tako rizi\u010dan sektor.<\/p>\n
Ipak, uprkos tome \u0161to su kineske kompanije uklju\u010dene u nekoliko projekata u Bosni i Hercegovini \u2013 uklju\u010dujuc\u0301i hidroelektranu Ulog na Gornjoj Neretvi, niz od tri elektrane na Bistrici, a potencijalno i jo\u0161 tri elektrane na Gornjoj Drini \u2013 jedino potvr\u0111eno kinesko finansiranje je za kontroverznu elektranu Dabar snage 160 MW, za koju je u januaru ove godine potpisan kredit Eximbanke od 180 miliona evra.<\/p>\n
Pipa Galop, CEE Bankwatch Mre\u017ea – \u201cProizvodnja hidroenergije u regionu ide gore-dole kao jo-jo zbog klimatskih promena, zbog \u010dega je uzaludna izgradnja jo\u0161 brana. Ovo je najo\u010diglednije u zemljama poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore koje su vec\u0301 prili\u010dno zavisne od hidroenergije. Potpuno je neshvatljivo da je Crna Gora do kraja 2021. godine imala instalirano samo 2,5 MW solarnih fotonaponskih ure\u0111aja. Hitno je potrebna diversifikacija obnovljivih izvora energije i ozbiljno povec\u0301anje energetske efikasnosti.\u201d<\/p>\n
Ameli Huber, Fondacija EuroNatur \u2013 \u201cHidroelektrane i dalje privla\u010de investitore zbog moguc\u0301nosti besplatnog izvora energije koji je uvek dostupan, medjutim, hidroenergija je odavno prestala to da bude: prekora\u010denje vremena i tro\u0161kova za projekte izgradnje je postala svakodnevica, posebno kada su u pitanju velike hidroelektrane, a re\u010dni tokovi vi\u0161e nisu pouzdani i predvidivi. Povrh toga, mora se uzeti u obzir i veoma negativan uticaj hidroenergije na biodiverzitet re\u010dnih sistema. Zemlje \u010diji energetski sistemi zavise od hidroelektrana, plati\u0107e visoku cenu kako se uticaji klimatskih promena intenziviraju, a su\u0161e i poplave sve \u010de\u0161c\u0301e desavaju.\u201d<\/p>\n
Ulrih Ajhelman iz organizacije Riverwatch – \u201cPored energetskih aspekata koji govore protiv izgradnje brana na balkanskim rekama, postoji i \u010dinjenica da reke poput Neretve, Drine i mnogih drugih imaju neverovatnu prirodnu vrednost. Da li biste se usudili da uni\u0161tite poslednje preostale stare \u0161ume za proizvodnju peleta? Uradili bismo isto sa ovim preostalim netaknutim rekama ako bismo dozvolili da se pregrade. Na srec\u0301u, ljudi sve vi\u0161e shvataju pravu vrednost reka na Balkanu i sve vi\u0161e se bore protiv projekata izgradnje brana i – pobe\u0111uju.\u201c<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Investicije u razvoj novih grinfild velikih hidroelektrana \u0161irom jugoisto\u010dne Evrope suo\u010davaju se sa velikim rizicima i niskim stopama realizacije, pokazuje novi izve\u0161taj organizacije CEE Bankwatch i partnera.<\/p>\n","protected":false},"author":32,"featured_media":50562,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1,4],"tags":[6469,655],"class_list":["post-50561","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","category-zivotna-sredina","tag-cee-bankwatch","tag-hidroelektrana","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\n