{"id":50518,"date":"2022-07-29T16:41:13","date_gmt":"2022-07-29T14:41:13","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=50518"},"modified":"2022-08-26T12:47:46","modified_gmt":"2022-08-26T10:47:46","slug":"gradjanska-energija-okosnica-odrzive-i-efikasne-energetske-tranzicije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/gradjanska-energija-okosnica-odrzive-i-efikasne-energetske-tranzicije\/","title":{"rendered":"Gra\u0111anska energija \u2013 okosnica odr\u017eive i efikasne energetske tranzicije"},"content":{"rendered":"

Autori: Damir Miljevi\u0107<\/a> i Mirza Ku\u0161ljugi\u0107<\/a>, \u010dlanovi Regionalnog centra za odr\u017eivu energetsku tranziciju (RESET<\/a>) i editori serijala analiza politika „Energetska tranzicija u BiH \u2013 prilike i izazovi“<\/em><\/p>\n

Energetska kriza name\u0107e ubrzanje energetske tranzicije, a za njenu odr\u017eivost neophodna je decentralizacija i demokratizacija sektora, ta\u010dnije aktivno uklju\u010divanje gra\u0111ana i malih i srednjih preduze\u0107a. Gra\u0111anska energija je pravi model za dekarbonizaciju potro\u0161nje i RESET potencira da je presudna za odr\u017eivost transformacije energetskog sektora na Zapadnom Balkanu.<\/h2>\n

Gde smo sad?<\/h3>\n

Analiza uzroka aktuelne energetske krize u Evropi i prijedlog mjera za njeno ubla\u017eavanje[1]<\/a> ukazuju da je energetsku tranziciju potrebno zna\u010dajno ubrzati. U zemljama Zapadnog Balkana (ZB) efekti krize se ogledaju u rekordno visokim cijenama energenata, a posebno elektri\u010dne energije[2]<\/a>. U slu\u010daju pogor\u0161anja krize u Evropi postoji opasnost da do\u0111e i do ugro\u017eavanja sigurnosti snabdijevanja elektri\u010dnom energijom u regiji ZB.<\/p>\n

Ovi trendovi poti\u010du investicije u obnovljive izvore energije (OIE). Pri tome prednja\u010de privatne inostrane kompanije koje pripremaju projekte vjetroelektrana (VE) i solarnih elektrana (SE) velikih snaga. Plasman energije iz ovih projekata je ve\u0107inom namijenjen za izvoz na tr\u017ei\u0161te EU. Istovremeno su intenzivirane investicije lokalnih privatnih preduze\u0107a u manje distributivne SE, uglavnom za vlastitu potro\u0161nju.<\/p>\n

Dakle, trenutno je izgradnja OIE pokretana motivima ostvarivanja profita. U\u010de\u0161\u0107e gra\u0111ana u investiranju u OIE je zanemarivo uglavnom zbog niskih, subvencioniranih cijena elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Odr\u017eiva energetska tranzicija pored dekarbonizacije podrazumjeva i decentralizaciju i demokratizaciju sektora uz zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e lokalnih aktera, prije svega gra\u0111ana, malih i srednjih preduze\u0107a i lokalnih zajednica, u vlasni\u010dkoj strukturi proizvodnih kapaciteta. Vlasni\u0161tvo u proizvodnji (npr. u solarnoj elektrani) pokre\u0107e aktivnosti pobolj\u0161anja energetske efikasnosti, elektrifikacije i energetskog menad\u017ementa. Jedino tako gra\u0111ani mogu biti aktivni u\u010desnici odr\u017eive energetske tranzicije.<\/p>\n

Za\u0161to se pojavila gra\u0111anska energija?<\/h3>\n

Zakonska i podzakonska regulativa koja poti\u010de uklju\u010divanje gra\u0111ana u energetsku tranziciju u zemljama u regiji ZB je u po\u010detnim fazama implementacije. I kada postoji regulatorna osnova razvoj projekata distributivne proizvodnje se susre\u0107e sa brojnim preprekama. Jedan od razloga je i otpor koji javne elektroprivrede, koje de facto imaju monopol u proizvodnji, distribuciji i snabdijevanju, pru\u017eaju razvoju distributivne proizvodnje.<\/p>\n

I pored barijera decentralizovana proizvodnja posebno u malim i srednjim preduze\u0107ima (MSP) bilje\u017ei zna\u010dajan rast i nije motivisana samo finansijskim efektima nego i potrebom za pove\u0107anjem sigurnosti snabdijevanja te smanjivanjem rizika od budu\u0107ih fluktuacija cijena elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Elektroprivredama je u interesu da podr\u017eavaju razvoj distributivne proizvodnje<\/h3>\n

Pad tro\u0161kova tehnologija OIE, prije svega fotonaponskih sistema, omogu\u0107io je gra\u0111anima, lokalnim privrednim subjektima, javnim ustanovama i lokalnim zajednicama da mogu relativno jednostavno i tro\u0161kovno prihvatljivo proizvoditi energiju za vlastite potrebe, a eventualni vi\u0161ak energije skladi\u0161titi, razmjenjivati i prodavati. Mogu\u0107nost da se navedeni subjekti mogu uklju\u010diti u proizvodnju, potro\u0161nju, distribuciju, snabdjevanje, agregaciju i skladi\u0161tenje energije naziva se konceptom gra\u0111anske energije.<\/p>\n

Elektroprivrede u regiji zbog niskih, subvencioniranih cijena za doma\u0107instva i mala preduze\u0107a trebaju imati interes da podr\u017eavaju razvoj distributivne proizvodnje i gra\u0111anske energije. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG)\u00a0 pokretanjem projekata Solari 500+ i Solari 3000+[3]<\/a> i Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) sa sli\u010dnim projektom[4]<\/a> su iskazale interes da u ovom konceptu dekarbonizacije aktivno u\u010destvuju.<\/p>\n

Premda, prema dostupnim informacijama, oba projekta su bazirana na modelu iznajmljivanja krovova (engl. \u201erent-a-roof\u201c) \u0161to se ne mo\u017ee svrstati u projekte gra\u0111anske energije, ali treba pozdraviti svaki napor koji doprinosi ubrzavanju procesa tranzicije u segmentu koji se odnosi na pove\u0107anje kori\u0161tenja distributivnih OIE.<\/p>\n

Dva osnovna modela<\/h3>\n

Gra\u0111anska energija se pojavljuje kroz dva osnovna modela:<\/p>\n