Potra\u017enja i snabdevanje u elektroenergetskoj mre\u017ei moraju uvek da se odr\u017eavaju u ravnote\u017ei. Taj zadatak postaje te\u017ei sa svakim vetroparkom i solarnom elektranom koji se puste u rad, budu\u0107i da njihov u\u010dinak zavisi od vremenskih uslova, a oni se \u010desto brzo promene.<\/p>\n
Reverzibilne hidroelektrane su jo\u0161 uvek jedina konvencionalna i najisplativija tehnologija za balansiranje elektroenergetskog sistema na \u0161irokom nivou \u2013 re\u0161enja poput baterija i vodonika tek treba da se propnu do ravnopravne uloge na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Kada ima vi\u0161ka elektri\u010dne energije, takozvane vodene baterije pumpaju vodu u gornju akumulaciju, pa je onda ispu\u0161taju nani\u017ee kroz turbine kada je potrebno i tako proizvode struju<\/p><\/blockquote>\n
Kada se proizvodi previ\u0161e struje, reverzibilna hidroelektrana izvla\u010di vodu iz donje u gornju akumulaciju, \u010dime se su\u0161tinski puni baterija. U suprotnom slu\u010daju, kada potro\u0161nja sko\u010di i, recimo, nema dovoljno vetra i sunca, gornja akumulacija se prazni i voda prolazi preko turbina i proizvodi se elektri\u010dna energija. U manjim varijantama voda mo\u017ee da se skladi\u0161ti u tankovima ili bazenima umesto u jezerima.<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, reverzibilne hidrocentrale se nazivaju i vodenim baterijama. Obi\u010dne hidroelektrane mogu da poslu\u017ee na sli\u010dan na\u010din. Radi\u0107e samo kada je u sistemu premalo struje. Za funkciju ekvivalentnu skladi\u0161tenju energije, me\u0111utim, ovise o koli\u010dini vode koju \u0107e reke doneti u akumulaciju i mogu da je iskoriste samo jednom.<\/p>\n
Iberdrola pustila u rad deo postrojenja T\u00e2mega Gigabattery u Portugalu<\/h3>\n
Ambicije Evropske unije na polju ubla\u017eavanja klimatskih promena su me\u0111u najve\u0107ima na svetu. Nema mnogo vremena da gotovo potpuno obustavi kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva i dostigne klimatsku neutralnost. To podrazumeva da \u0107e najve\u0107i deo li\u010dnih i privrednih aktivnosti za koje su potrebni energenti morati da se elektrifikuje i to na obnovljive izvore.<\/p>\n
Po podacima Evropske asocijacije za skladi\u0161tenje energije (EASE), za EU \u0107e najkasnije 2030. ve\u0107 biti neophodno 200 gigavata u takvim postrojenjima, a do polovine veka \u010dak 600 gigavata.<\/p>\n
\u0160panska Iberdrola je upravo dala doprinos ovom cilju, budu\u0107i da je sve\u010dano otvorila svoj pogon T\u00e2mega Gigabattery u Portugalu. Sa snagom od 1,16 gigavata, to je jedan od najve\u0107ih projekata reverzibilnih hidroelektrana u Evropi u poslednjih 25 godina, saop\u0161teno je.<\/p>\n
Plan za T\u00e2mega Gigabattery je da se unapredi u hibridnu elektranu tako \u0161to \u0107e se spojiti s dva vetroparka<\/p><\/blockquote>\n
Nalazi se na severu zemlje izme\u0111u Porta i \u0161panskog grada Orensea. Postrojenje vredi milijardu i po evra, a zapravo jo\u0161 nije zavr\u0161eno.<\/p>\n
Izgradnja je po\u010dela pre osam godina. Dovr\u0161ene su akumulacije Govais i Daivois i njima pripadaju\u0107i generatori od 880 odnosno 118 megavata, a preostali pogon, Alto Tamega, po planu treba da bude pu\u0161ten u rad najkasnije juna 2024. godine.<\/p>\n
Sistem \u0107e imati ukupni kapacitet za skladi\u0161tenje od 40 gigavat-sati, \u0161to odgovara potrebama 11 miliona stanovnika za strujom tokom 24 sata, navode u Iberdroli. Brana Govais je na reci Torno, a druge dve su na Tamegi. Dalje, ova energetska kompanija namerava da taj kompleks\u00a0ukombinuje s dve budu\u0107e vetroelektrane od ukupno 300 megavata, \u0161to bi ga u\u010dinilo hibridnom elektranom.<\/p>\n
Vredi pomenuti i da je projekat Amari kompanije Terna Energy na Kritu tako\u0111e u planu da se upari s jednim vetroparkom. Taj poduhvat u Gr\u010dkoj ima status strate\u0161ke investicije.<\/p>\n