Zakon, \u010diji je cilj da se do 2030. smanji ukupna emisija ugljen-dioksida za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. podr\u017ealo je 339 evroparlamentaraca, 249 je bilo protiv, a 24 su se uzdr\u017eali od glasanja.<\/p>\n
Ovaj klimatski paket koji su u EU\u00a0 nazvali \u201eSpremni za 55\u201c (Fit for 55, eng.) sadr\u017ei predloge koji \u0107e uticati na svakodnevni \u017eivot gra\u0111ana Unije, uklju\u010duju\u0107i kakve \u0107e automobile voziti, kako \u0107e izolovati svoje domove, proizvoditi \u010delik ili upravljati \u0161umama i zemlji\u0161tima. Nove mere, izme\u0111u ostalog,\u00a0 predvi\u0111aju pove\u0107anje upotrebe obnovljivih izvora energije, ve\u0107u energetsku efikasnost, uskla\u0111ivanje poreske politike sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora i o\u010duvanje \u0161uma.<\/p>\n
Planom je predvi\u0111eno poo\u0161travanje postoje\u0107eg Sistema trgovine emisijama \u0161tetnih gasova (ETS). Taj mehanizam, kojim je do sada bilo obuhva\u0107eno oko 10.000 postrojenja u energetskom sektoru i prera\u0111iva\u010dkoj industriji, kao i avio-saobra\u0107aj unutar Unije, bi\u0107e pro\u0161iren na pomorski sektor, a uspostavljen je i poseban sistem koji \u0107e obuhvatiti zgrade i drumski saobra\u0107aj.<\/p>\n
Ova poslednja odredba o drumskom saobra\u0107aju je i izazvala najvi\u0161e bure – emisija \u0161tetnih gasova na novim vozilima \u0107e morati da bude smanjena za 55 odsto do 2030, a od 2035. godine mo\u0107i \u0107e da se proizvode samo vozila sa nultom emisijom gasova. U skladu s tim ciljem, zemlje \u010dlanice \u0107e morati da pro\u0161ire infrastrukturu za dopunu elektri\u010dnih automobila i vozila na vodonik.<\/p>\n
Da bi se spre\u010dilo preme\u0161tanje proizvodnje automobilskih giganata u druge zemlje primenjiva\u0107e se mehanizam prekograni\u010dnog poreza na CO2 (CBAM) koji ima za cilj, kako je navedeno u obrazlo\u017eenju, ograni\u010denje takozvanog \u201ecurenja ugljen-dioskida\u201c, \u0161to \u0107e rezultirati spre\u010davanjem preme\u0161tanja proizvodnje u zemlje koje nemaju obavezu pla\u0107anja poreza na CO2.<\/p>\n
Koristi od klimatskih politika EU jasno prema\u0161uju tro\u0161kove ove tranzicije na srednji i dugi rok, ali na kra\u0107i one ipak mogu staviti dodatni pritisak na siroma\u0161nija doma\u0107instva, mikro preduze\u0107a i korisnike prevoza – saop\u0161tila je Evropska komisija, predlo\u017eiv\u0161i uvo\u0111enje Socijalnog klimatskog fonda da bi zemlje \u010dlanice pomogle gra\u0111anima da ula\u017eu u energetsku efikasnost, nove sisteme hla\u0111enja i grejanja i \u010distija prevozna sredstva.<\/p>\n
Predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen je istakla da \u0107e Evropa sprovoditi svoje klimatske politike kroz inovacije, investicije i socijalnu kompenzaciju.<\/p>\n
Ekonomija zasnovana na fosilnim gorivima je dostigla svoje granice. \u017delimo da narednoj generaciji ostavimo zdravu planetu kao i dobre poslove i rast koji ne \u0161teti na\u0161oj prirodi. Evropski zeleni dogovor je na\u0161a razvojna strategija koja ide ka dekarbonizovanoj ekonomiji, rekla je Fon der Lajen na konferenciji za medije.<\/p>\n
Zakon je usvojen, odlaganja nema i sada slede naporni pregovori sa dr\u017eavama \u010dlanicama EU. One bi do kraja juna trebalo da iza\u0111u sa zajedni\u010dkim stavom, a neke, poput \u010ce\u0161ke, o\u0161tro se protive zabrani. Dobro obave\u0161teni izvori tvrde da je ova odluka EU izazvala i rascep u nema\u010dkoj Vladi. Ipak i u Berlinu smatraju da su\u00a0 male\u00a0 \u0161anse da se benzinci i dizela\u0161i spasu, jer za ovu odluku EU nije potreban potpuni konsenzus pa nijedna zemlja sama ne mo\u017ee da je blokira.<\/p>\n
\u0160to pre u Evropi uspemo u ovoj tranziciji i oslobodimo se zavisnosti od skupih fosilnih energenata, to \u0107emo bolje stajati u globalnoj konkurenciji, rekla je nema\u010dkim medijima Katarine Drege, \u0161efica Zelenih u nema\u010dkom Bundestagu.<\/p>\n
Ali, ona je izgleda zaboravila da prose\u010dan Nemac obo\u017eava svoj automobil i da je automobilska industrija glavna grana najja\u010de evropske industrije koja zapo\u0161ljava oko 1,3 miliona radnika a jo\u0161 oko milion radnih mesta zavisi od nje i da \u0107e tranzicija na prouzvodnju elektri\u010dnih vozila ugasiti najmanje 375.000 radnih mesta do 2040.<\/p>\n
Nekada\u0161nji\u00a0 ministar saobra\u0107aja Nema\u010dke, bavarski konzervativac Andreas \u0160ojer, \u010dak tvrdi da zabrana automobila zna\u010di \u201edeindustijalizaciju kontinenta\u201c. Bliski njegovim stavovima su i\u00a0 Liberali, koji sa Socijaldemokratama i Zelenima \u010dine nema\u010dku Vladu. Oni posebno zameraju \u0161to Evropski parlament ne ostavlja mogu\u0107nost da klasi\u010dni automobili idu na alternativna goriva, poput sinteti\u010dkih\u00a0 ili metana, podse\u0107aju\u0107i da u\u00a0 koalicionom ugovoru stoji da \u0107e se Vlada zalagati za e-goriva, to jest protiv zabrane motora sa unutra\u0161njim sagorevanjem ukoliko ne emituju ugljen-dioksid.<\/p>\n
Jens Gizeke, evropski poslanik nema\u010dkih Demohri\u0161\u0107ana je u obra\u0107anju nema\u010dkim medijima rekao da se prethodnih dana jedva spasavao od lobista \u201esa svih strana\u201c isti\u010du\u0107i da je protiv zabrane i naziva je \u201enasilnom elektrifikacijom\u201c. Ka\u017ee, mogu\u0107e da nas \u010deka \u201eHavana-efekat\u201c, misle\u0107i tu na prizore iz glavnog grada Kube gde se voze prastari automobili. „Romanti\u010dno gledano \u2013 to su oldtajmeri, ali prakti\u010dno gledano to su trova\u010dnice.“<\/p>\n
Sprovo\u0111enje ovog zakona ne zna\u010di da \u0107e 2035. klasi\u010dni automobili isparilti sa ulica \u2013 svako \u0107e mo\u0107i da\u00a0 vozi svoj auto, \u010dak i da kupi polovni.\u00a0 Ali, proizvo\u0111a\u010di vi\u0161e ne\u0107e smeti da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutra\u0161njim sagorevanjem.<\/p>\n
Nema\u010dku smo naveli kao primer jer je jasno da je ona lokomotiva evropskog razvoja i da su ovi tektonski poreme\u0107aji u auto-industriji najve\u0107i ba\u0161 u ovoj zemlji. Problemi sa kojima se ostale \u010dlanice suo\u010davaju, a to je zajedni\u010dko i za sve ostale zemlje, ne samo Evropske unije, su velika cena elektri\u010dnih automobila, pre svega baterija koje \u0107e, zbog relativno malih nalazi\u0161ta litijuma, glavne komponente za baterije, biti sve skuplje. Tu je i jo\u0161 uvek mala autonomija vozila, predugo punjenje i \u010dini se, najve\u0107a „rak-rana“ celog sistema – nedovoljna mre\u017ea punja\u010da. Ovaj problem je sve uo\u010dljiviji u Norve\u0161koj koja prednja\u010di po prodaji elektri\u010dnih vozila (pro\u0161log meseca \u010dak 95 odsto vozila kupljenih u ovoj zemlji su bili na elektri\u010dni pogon) jer se stvaraju veliki redovi i na punjenje automobila ponekad se \u010deka nekoliko sati!<\/p>\n
U Norve\u0161koj, treba napomenuti, zabrana prodaje dizela\u0161a i benzinaca stupa na snagu 2025. godine, dok za 2030. isto planiraju Velika Britanija, \u0160vedska, Danska, Holandija i Belgija, a Francuska je ovaj korak planirala „najdalje do 2040“.<\/p>\n
Ono \u0161to „Zeleni“ ne \u017eele da priznaju je i problem dobijanja elektri\u010dne energije, koje o\u010digledno Evropa, nema dovoljno. Poslednji meseci su pokazali svu ranjivost sistema i ponovno „okretanje prema uglju“ (bez obzira \u0161to ga Nemci na primer uvoze iz Kolumbije). Upozorava se i na \u010dinjenicu da je takozvani karbonski otisak pri proizvodnji elektri\u010dnih vozila ogroman i da je kada se sve uzme u obzir cilj „manje zaga\u0111enje \u017eivotne sredine“ bar kada je automobilska industrija u pitanju jo\u0161 daleko, svakako dalje od 2035.<\/p>\n
Pri tome ostaje pitanje i dali je uop\u0161te mogu\u0107e zameniti i do 2040. godine sva vozila sa motorima sa unutra\u0161njim sagorevanjem elektri\u010dnim ili na vodonik.<\/p>\n
U Nema\u010dkoj na primer,\u00a0 od oko 48 miliona registrovanih automobila svega 1,3 miliona otpada na elektri\u010dne. U zemlji ima oko 60.000 brzih punja\u010da za te automobile, a procene ka\u017eu da je za odr\u017eivu mre\u017eu potrebno oko milion takvih punionica. Vozila su sve skuplja a i nema ih dovoljno zbog nesta\u0161ice delova, pre svega elektri\u010dnih komponenti pa se ona predvi\u0111anja da \u010demo posle 2036, sve vi\u0161e voziti oldtajmere \u010dine sve izvesnijim.<\/p>\n
Elektroautomobili su sve skuplji. Rast cena sirovina je konstatan. Poskupljuje i cena po pre\u0111enom kilometru jer nema dovoljno elektri\u010dne energije (o zelenoj da i ne govorimo), gde \u0107e se skladi\u0161titi istro\u0161ene baterije, koliko \u0107e sve to ko\u0161tati?<\/p>\n
Sve \u0161to je zami\u0161ljeno ko\u0161ta\u0107e mnogo na ovaj ili onaj na\u010din gra\u0111ane EU. I dok neki tvrde da je ovo samo ulaganje u budu\u0107nost mnogi uticajni politi\u010dari (ali i stru\u010dnjaci, ekonomisti) su pesimisti.<\/p>\n
\u201cTra\u017ei\u0107emo mnogo od na\u0161ih gra\u0111ana\u201c – ka\u017ee \u0161ef EU za klimatska pitanja EU Frans Timermans. \u201cTra\u017ei\u0107emo dosta i od na\u0161e industrije, ali to radimo iz plemenitog razloga. Radimo to da bi ljudska vrsta imala ikakvu \u0161ansu.\u201d<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de auto-industrije \u010dini se da ve\u0107ih otpora nema. Manje-vi\u0161e su svi spremni za prelazak na potpunu proizvodnju automobila na elektri\u010dni pogon.\u00a0 Folksvagen i Volvo su ve\u0107 najavili i pre odluke EU da \u0107e 2035. proizvoditi samo vozila na elektri\u010dni pogon. Sli\u010dne planove su najavili i D\u017eeneral motors, Jaguar, Ford, Mercedes, BMW. Tojota koja \u0107e morati da se odrekne svoje hibridne tehnologije je nedavno otkrila da ve\u0107 ima spremnih dvadesetak modela na elektri\u010dni pogon. Ali i dalje, \u010dini se Japanci veruju da je budu\u0107nost vozila vezana za pogon na vodonik.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropski parlament je u Strazburu pro\u0161le nedelje doneo, reklo bi se, istorijsku odluku o zabrani…<\/p>\n","protected":false},"author":31,"featured_media":49448,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,7],"tags":[],"class_list":["post-49447","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-mobilnost","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\n