Manje od 10 odsto stanovnika u Srbiji je obuhva\u0107eno nekim stepenom pre\u010di\u0161\u0107avanja otpadnih voda<\/p><\/blockquote>\n
Trenutno je kanalizacionom mre\u017eom obuhva\u0107eno tek ne\u0161to vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva u Srbiji, dok je manje od 10 odsto obuhva\u0107eno nekim stepenom pre\u010di\u0161\u0107avanja otpadnih voda. Beograd, Ni\u0161 i Novi Sad jo\u0161 uvek nemaju sisteme za pre\u010di\u0161avanje otpadnih voda, koje idu direktno u reke.<\/p>\n
U Vojvodini najlo\u0161iji kvalitet vode<\/h3>\n
Vojvodina ima najlo\u0161iji kvalitet voda, gde oko 600 hiljada gra\u0111ana pije vodu koja sadr\u017ei \u0161tetni arsen, rekao je Bo\u017eo Dalmacija sa Katedre za hemijsku tehnologiju i za\u0161titu \u017eivotne sredine Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta u Novom Sadu.<\/p>\n
U intervjuu za Centar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo (CINS)<\/a>, profesor Dalmacija ka\u017ee da 40 procenata stanovni\u0161tva u Srbiji ne pije potpuno higijenski ispravnu vodu za pi\u0107e.<\/p>\n Dalmacija: vode ima, ali nema kvalitetne vode, jer se zaga\u0111uje<\/p><\/blockquote>\n Dalmacija ka\u017ee da vode ima, ali da nema kvalitetne vode, jer se zaga\u0111uje. Reka Morava je zaga\u0111ena azotom i fosforom usled spiranja tla, dok u kanale u Vojvodini dospeva velika koli\u010dina otpadnih voda, pa tu voda prakti\u010dno i ne te\u010de, rekao je ovaj stru\u010dnak za vodu.<\/p>\n Veliki ba\u010dki kanal je crna ta\u010dka, kao i Borska reka. Najzaga\u0111eniji su manji vodotokovi koji su u blizini velikih gradova i industrijskih centara.<\/p>\n Na velike reke zaga\u0111enje naizgled manje uti\u010de, usled razbla\u017eivanja u velikoj koli\u010dini vode. Ipak, profesor sa novosadskog univerziteta posebno isti\u010de problem u \u0110erdapskom jezeru. U akumulaciji zavr\u0161avaju zaga\u0111uju\u0107e materije iz cele Evrope i Srbije, zbog brane za proizvodnju struje. Tu se talog koji sa sobom nosi zaga\u0111enje zaustavlja i pada na dno, \u0161to je potencijalna ekolo\u0161ka bomba, navodi Dalmacija.<\/p>\n U akumulaciji zavr\u0161avaju zaga\u0111uju\u0107e materije iz cele Evrope i Srbije, zbog brane za proizvodnju struje<\/p><\/blockquote>\n On obja\u0161nja da se mora insistirati na pre\u010di\u0161\u0107avanju otpadnih voda i da je to na\u010din da se re\u0161e problemi. Ako se nakupi previ\u0161e zaga\u0111uju\u0107ih materija, mora\u0107e da se \u010disti, a to \u0107e biti preskupo.<\/p>\n Najve\u0107i problem je to \u0161to se u Srbiji pre\u010di\u0161\u0107ava samo 10 procenata otpadnih voda, a ostalih 90 procenata dospeva u reke. Najve\u0107i zaga\u0111iva\u010di voda u Srbiji su zapravo tri grada koja nemaju pre\u010dista\u010de, a to su Beograd, Novi Sad i Ni\u0161, rekao je Dalmacija.<\/p>\n Mala naselja nemaju nikakva re\u0161enja, pa u Vojvodini 600 hiljada ljudi pije vodu sa arsenom<\/p><\/blockquote>\n Veliki gradovi imaju dobru vodu za pi\u0107e zato \u0161to imaju stru\u010dnjake koji to kontroli\u0161u i na vreme su izgradili vodovode, rekao je i dodao da mali gradovi, mala naselja nemaju nikakva re\u0161enja, pa u Vojvodini 600 hiljada ljudi pije vodu sa arsenom, koji je kancerogen.<\/p>\n Crveni alarm je upalilo i to \u0161to, prema re\u010dima profesora, 40 procenata stanovni\u0161tva u Srbiji ne pije potpuno higijenski ispravnu vodu za pi\u0107e.<\/p>\n Re\u0161enje za to bi bilo stvaranje regionalnih vodovoda, da se naprave fabrike koje bi snabdevale vi\u0161e malih mesta.<\/p>\n Dalmacija: nemamo kriti\u010dnu masu stru\u010dnjaka u oblasti pre\u010di\u0161\u0107avanja voda<\/p><\/blockquote>\n Profesor je napomenuo da nemamo kriti\u010dnu masu stru\u010dnjaka u oblasti pre\u010di\u0161\u0107avanja voda, pa se mora razmi\u0161ljati da se uvedu tehnologije koje zahtevaju malo energije, kao i o tome da se iskoristi sve ono \u0161to nastaje od otpadnih voda. Aktivan mulj mo\u017ee da se koristi za proizvodnju biogasa ili kao \u0111ubrivo, rekao je Dalmacija.<\/p>\n Stru\u010dnjaci isti\u010du da vode imamo dovoljno, ali da ne znamo da je koristimo i da je \u010duvamo. U izve\u0161taju koja je uradila Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine, na osnovu podataka prikupljenih tokom 20 godina, naj\u010distije su male reke u brdskoplaninskim predelima isto\u010dne, jugoisto\u010dne i zapadne Srbije.<\/p>\n Analiza 25 hiljada uzoraka sa 248 mernih mesta je pokazala da je naj\u010distija Kozara\u010dka reka, pritoka Morave. Me\u0111u rezultatima koji su okarakterisani kao veoma lo\u0161i, 79 procenata je iz Vojvodine.<\/p>\n Rezultati analiza izvorske vode u Beogradu pokazali su da je 16,3 procenata fizi\u010dko-hemijski neispravno, a da je 59,7 uzoraka bakteriolo\u0161ki neispravno<\/p><\/blockquote>\n Rezultati analiza izvorske vode u Beogradu koje su obavljene tokom 2020. godine, pokazali su da je 16,3 procenata uzoraka fizi\u010dko-hemijski neispravno, a da je 59,7 uzoraka bakteriolo\u0161ki neispravno, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje.<\/p>\n Ekolo\u0161ke organizacije i inicijative ukazuju na probleme u dr\u017eavi i infrastrukturne projekte<\/a>, koji mogu da ugroze vodosnabdevanje stanovni\u0161tva i obezbe\u0111ivanje i \u010diste i pitke vode<\/a> svim gra\u0111anima Srbije.<\/p>\n Brojni su problemi, od privatizacije vodoizvori\u0161ta, izgradnje malih hidroelektrana<\/a> koje direktno uti\u010du na biodiverzitet, pa do ispitivanja ruda litijuma i bora<\/a> i rudarskih aktivnosti.<\/p>\nAkumulacija \u0110erdap sakuplja talog<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Bozo-Dalmacija-foto-CINS-966x565-840.jpg\")
<\/figure>\n Vodu treba sa\u010duvati<\/h3>\n