{"id":49135,"date":"2022-06-02T20:33:00","date_gmt":"2022-06-02T18:33:00","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=49135"},"modified":"2022-06-08T08:13:37","modified_gmt":"2022-06-08T06:13:37","slug":"svet-nije-napredovao-u-ostvarivanju-ciljeva-odrzivog-razvoja-u-protekle-dve-godine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/svet-nije-napredovao-u-ostvarivanju-ciljeva-odrzivog-razvoja-u-protekle-dve-godine\/","title":{"rendered":"Svet nije napredovao u ostvarivanju ciljeva odr\u017eivog razvoja u protekle dve godine"},"content":{"rendered":"

Ispunjavanje globalnih ciljeva odr\u017eivog razvoja stagnira. Krize na polju zdravstva, klime, stanja biodiverziteta te geopoliti\u010dka previranja donose velike izazove za odr\u017eivi razvoj na globalnom nivou, navodi se u izve\u0161taju za ovu godinu o ciljevima odr\u017eivog razvoja Ujedinjenih nacija (Sustainable Development Goals – SDG) za 2030. godinu. Ipak, prema ambicijama i implementaciji agende odr\u017eivog razvoja, pozitivan primer u jugoisto\u010dnoj Evropi predstavlja Slovenija, koja zauzima visoko 15. mesto na svetu.<\/h2>\n

Agenda za odr\u017eivi razvoj za 2030, koju su 2015. godine usvojile sve dr\u017eave \u010dlanice Ujedinjenih nacija, zajedni\u010dki je plan za mir i prosperitet za ljude i planetu. U osnovi agende je 17 ciljeva odr\u017eivog razvoja (SDG), hitan poziv na akciju svih zemalja sveta u globalnom partnerstvu, razvijenih kao i onih u razvoju, navode UN.<\/p>\n

Vojni sukobi i rat u Ukrajini imaju velik me\u0111unarodni uticaj na bezbednost hrane i cene energije i donose ogromne tro\u0161kove za humanitarne akcije. Klimatska i kriza koja poga\u0111a biodiverzitet istiskuju prostor za dugoro\u010dna planiranja i ulaganja.<\/p>\n

Mir, diplomatija i me\u0111unarodna saradnja su osnovni uslovi da svet napreduje u ostvarenju SDG-a za 2030. godinu<\/p><\/blockquote>\n

Mir, diplomatija i me\u0111unarodna saradnja su osnovni uslovi da svet napreduje u ostvarenju SDG-a do 2030. i nakon toga, navodi se u izve\u0161taju koji je pripremila grupa nezavisnih eksperata<\/a> Mre\u017ee za re\u0161enja za odr\u017eivi razvoj (SDSN).<\/p>\n

\u201eOsnovni principi SDG-a, dru\u0161tvena inkluzija, \u010dista energija, odgovorna potro\u0161nja i univerzalni pristup javnim uslugama potrebni su vi\u0161e nego ikada, kako bismo odgovorili na glavne izazove na\u0161eg vremena“, ka\u017ee Jeffrey Sachs, predsednik SDSN-a i glavni autor dokumenta.<\/p>\n

Nauka, tehnologija, inovacije i sistemi za sakupljanje podataka i njihovo upravljanje mogu da budu odlu\u010duju\u0107i u re\u0161avanju glavnih izazova na\u0161eg vremena<\/a>, kao i od velike pomo\u0107i da se identifikuju re\u0161enja u kriznim vremenima, istaknuto je u izve\u0161taju.<\/p>\n

Hitno je potreban globalni plan za finansiranje odr\u017eivog razvoja<\/h3>\n

Ciljevi odr\u017eivog razvoja su u osnovi plan ulaganja<\/a> u infrastrukturu, uklju\u010duju\u0107i obnovljivu energiju i digitalne tehnologije, kao i u i ljudski kapital, uklju\u010duju\u0107i zdravstvo i obrazovanje, navodi se u dokumentu.<\/p>\n

Ipak, autori napominju da najsiroma\u0161nijoj polovini sveta nedostaje pristup tr\u017ei\u0161tu kapitala pod prihvatljivim uslovima.<\/p>\n

Sve ve\u0107i bud\u017eetski pritisci, pove\u0107avanje potro\u0161nje u vojne svrhe i velike promene u strate\u0161kim prioritetima, pogotovo u evropskim zemljama, mogli bi da umanje sredstva predvi\u0111ena za podr\u0161ku odr\u017eivom razvoju na globalnom nivou.<\/p>\n

Pove\u0107avanje potro\u0161nje u vojne svrhe i velike promene u strate\u0161kim prioritetima mogli bi da umanje sredstva predvi\u0111ena za podr\u0161ku odr\u017eivom razvoju na globalnom nivou.<\/p><\/blockquote>\n

U tom kontekstu, izve\u0161taj nagla\u0161ava klju\u010dnu ulogu Grupe 20 najrazvijenijih i privreda s najbr\u017eim razvojem, Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF) i multilateralnih razvojnih banaka u podr\u0161ci i sveobuhvatnom i globalnom finansiranju ostvarivanju SDG-a.<\/p>\n

Na putu ka 2030. godini<\/h3>\n

Indeks SDG-a je procena ukupnog u\u010dinka svake zemlje na ispunjavanje 17 globalnih ciljeva. Ona daje jednaku te\u017einu svakom cilju.<\/p>\n

Globalni prosek SDG indeksa blago se smanjio drugu godinu zaredom, u najve\u0107oj meri zbog uticaja pandemije na cilj da se iskoreni siroma\u0161tvo (SDG 1) i onaj koji se ti\u010de dostojanstvenog rada i privrednog rasta (SDG 8), kao i zbog nedovoljnog napretka na polju klime, stanja biodiverziteta<\/a> i odr\u017eivog urbanog razvoja (SDG 11-15).<\/p>\n

\"\"
Trend ciljeva odr\u017eivog razvoja po regionima i prema dohotku<\/figcaption><\/figure>\n

Integracija SDG-a u politiku, propise, bud\u017eete, sisteme pra\u0107enja i drugu dr\u017eavnu politiku i procedure i dalje se veoma razlikuje me\u0111u zemljama.<\/p>\n

Na vrhu indeksa SDG-a za ovu godinu nalazi se Finska, a za njom jo\u0161 tri nordijske zemlje: Danska, \u0160vedska i Norve\u0161ka. Prvih 25 mesta dr\u017ei Evropa, ako se izuzme Japan, koji je na 19. poziciji.<\/p>\n

Ukupna ocena indeksa Finske je 85,9, \u0161to je procenat dostizanja najboljeg mogu\u0107eg ishoda u okviru svih 17 ciljeva.<\/p>\n

Prema rezultatima za 2022, Slovenija je petnaesta sa 80 indeksnih poena. Hrvatska je na 23. mestu, Srbija na 35, Severna Makedonija na 57, BiH na 59, dok je Crna Gora na 86. poziciji i najslabije je rangirana evropska dr\u017eava, sa indeksom SDG-a na 68,2 boda.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de ostatka Jugoisto\u010dne Evrope, Rumunija je na 30. a Gr\u010dka na 32. mestu. Bugarska je na 42. poziciju. Na za\u010delju su Kipar (43) Albanija (61) i Turska na (71).<\/p>\n

Na svetskom planu su najgore rangirane afri\u010dke dr\u017eave \u010cad, Ju\u017eni Sudan i Cenatralnoafri\u010dka Republika, sa oko 40 indeksnih poena. Ipak, u ovim zemljama je zabele\u017een napredak u domenu klimatske akcije.<\/p>\n

Podr\u0161ka i politi\u010dki napori<\/h3>\n

Me\u0111u \u010dlanicama G20, Sjedinjene Dr\u017eave, Brazil i Rusija pokazuju najmanju podr\u0161ku Agendi 2030 i postizanju SDG-ova. Nasuprot tome, u toj grupi relativno visoku podr\u0161ku ispunjavanju ciljeva pokazuju Argentina, Nema\u010dka, Japan i Meksiko.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave, Brazil i Rusija pokazuju najmanju podr\u0161ku Agendi 2030 i postizanju SDG-a<\/p><\/blockquote>\n

Region Isto\u010dne i ju\u017ene Azija je najvi\u0161e napredovao po pitanju SDG-a od usvajanja 2015, a izdvajaju se Banglade\u0161 i Kambod\u017ea. Autori napominju da su Benin i Meksiko poslednjih godina izdali dr\u017eavne obveznice za SDG kako bi pove\u0107ali investicije u odr\u017eivi razvoj.<\/p>\n

Benin i Meksiko su izdali dr\u017eavne obveznice SDG-a kako bi pove\u0107ali investicije u odr\u017eivi razvoj<\/p><\/blockquote>\n

Pojedine zemlje, poput Nigerije, imaju velike praznine u svom indeksu SDG-a, ali su dobile relativno visoke ocene za politi\u010dke napore. Ambiciozni i temeljni nacionalni ciljevi, strategije i planovi su klju\u010dni za pretvaranje SDG-a u akcioni plan, nagla\u0161eno je u izve\u0161taju.<\/p>\n

Bogate zemlje snose posebnu odgovornost kada je u pitanju prilago\u0111avanje i ubla\u017eavanje klimatskih promena i o\u010duvanje globalnih zajedni\u010dkih dobara (global commons).<\/p>\n

\"\"
SDG indeks i skala posve\u0107enosti dr\u017eava ciljevima odr\u017eivog razvoja<\/figcaption><\/figure>\n

U izve\u0161taju se navodi da bogate zemlje nisu ispunile obavezu da prikupe 100 milijardi dolara godi\u0161nje zaklju\u010dno sa 2020. godine kako bi ubla\u017eile dalji rast temperature i pomogle siroma\u0161nijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama.<\/p>\n

Pro\u0161le godine je samo pet zemalja \u010dlanica grupe za razvojnu pomo\u0107 u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), dostiglo nivo potro\u0161nje 0,7 procenata bruto dru\u0161tvenog proizvoda na razvojnu pomo\u0107. To su Danska, Nema\u010dka, Luksemburg, Norve\u0161ka i \u0160vedska.<\/p>\n

Primedbe iz izve\u0161taja<\/h3>\n

U izve\u0161taju se navodi i to da bogate zemlje lo\u0161e uti\u010du na druge, posebno kroz neodr\u017eivu potro\u0161nju. Po indeksu negativnog me\u0111unarodnog uticaja za 2022, Taj faktor ostavlja posledice na socioekonomskom i planu za\u0161tite \u017eivotne sredine \u0161irom sveta, stoji u studiji, u kojoj se isti\u010de neodr\u017eivog sistema trgovanja i lanca snabdevanja.<\/p>\n

\"\"
SDG indeks i indeks prelivanja, po regionima<\/figcaption><\/figure>\n

U izve\u0161taju se navodi da je Evropska unija u poslednjih nekoliko godina uspela da razdvoji ekonomski rast i doma\u0107e emisije CO\u2082, ali da nema znakova strukturnog pada u uvoznim emisijama CO\u2082, odnosno emisija CO\u2082 koje su stvorene u inostranstvu da bi se zadovoljila potro\u0161nja EU. Potra\u017enja za hranom u 27-\u010dlanom bloku doprinosi emisijama zaga\u0111uju\u0107ih sitnih \u010destica tipa PM sa 16 procenata van njegovih granica.<\/p>\n

Prema podacima WWF-a, potro\u0161nja roba i usluga u Evropskoj uniji je odgovorna za 16 procenata kr\u010denja tropskih \u0161uma u svetu.<\/p>\n

Sedmi cilj energetika<\/h3>\n

Sedmi cilj odr\u017eivog razvoja (SDG 7) odnosi se na energetiku.<\/a> Zamisao je da svi dobiju pristupa\u010dno, pouzdano, odr\u017eivo i savremeno snabdevanje energentima. Prema podacima iz 2017. godine, 789 miliona ljudi nije imalo pristup elektri\u010dnoj energiji.<\/p>\n

Prema podacima iz 2017. godine, 789 miliona ljudi nije imalo pristup elektri\u010dnoj energiji<\/p><\/blockquote>\n

Dobro uspostavljen energetski sistem podupire sve druge delatnosti \u2013 od poslovanja,<\/strong> medicine i obrazovanja do poljoprivrede, infrastrukture, komunikacija i visoke tehnologije, navode UN.<\/p>\n

Hrvatska i Albanija, prema nalazima izve\u0161taja za SDG 7, napreduju u skladu sa ciljevima za 2030. godinu<\/p><\/blockquote>\n

Hrvatska i Albanija, prema nalazima izve\u0161taja za SDG 7, napreduju u skladu sa ciljevima za 2030. godinu. Slovenija, BiH, Crna Gora, Bugarska, Gr\u010dka, Kipar i Turska „blago napreduju“, ali ipak nedovoljno da bi se dostigli SDG-ovi, dok su Severna Makedonija, Rumunija i Srbija u 2022. stagnirale u domenu odr\u017eivog razvoja energetike.<\/p>\n

Besplatan seminar o odr\u017eivom razvoju<\/h3>\n

Ciljevi odr\u017eivog razvoja su zasnovani na decenijama rada i te\u017ee ka okon\u010danju globalnog siroma\u0161tva, pomo\u0107u strategija za pobolj\u0161anje zdravlja i obrazovanja, smanjenje nejednakosti i podsticanje ekonomskog rasta. Ova nastojanja moraju biti uskla\u0111ena sa borbom protiv klimatskih promena i radom na o\u010duvanju biodiverziteta.<\/p>\n

Ciljevi odr\u017eivog razvoja su zasnovani na decenijama rada i te\u017ee ka okon\u010danju globalnog siroma\u0161tva<\/p><\/blockquote>\n

Da bi se Agenda 2030. pretvorila u stvarnost, \u0161irok domen SDG-a mora da se preto\u010di u sna\u017enu posve\u0107enost svih zainteresovanih strana za sprovo\u0111enje globalnih ciljeva, navode UN.<\/p>\n