{"id":49105,"date":"2022-06-13T21:24:58","date_gmt":"2022-06-13T19:24:58","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=49105"},"modified":"2023-02-25T18:03:37","modified_gmt":"2023-02-25T17:03:37","slug":"ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/","title":{"rendered":"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju"},"content":{"rendered":"

Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.<\/h2>\n

Prema zakonu, odgovornost i briga za ambala\u017eni otpad je na onima koji ga na tr\u017ei\u0161te i stavljaju, zna\u010di privredi, a \u010dest je slu\u010daj da marketin\u0161ke kampanje i izve\u0161taji \u0161alju mnogo bolje poruke i podatke nego \u0161to je situacija na terenu. Iako dosada\u0161nji model sakupljanja i upravljanja ambala\u017enim otpadom nije dao zna\u010dajnije rezultate osim kada je re\u010d o papiru i kartonu, pa i metalu, u Srbiji se ne pose\u017ee za novim re\u0161enjima.<\/p>\n

Mo\u017eda je opravdan strah da dr\u017eava ni ovaj put ne bi bila kadra da uradi ne\u0161to kako treba u upravljanju otpadom, ali, bar kada je re\u010d o uvo\u0111enju depozitnog sistema, tu ne bi trebalo da bude problema, jer se sistem, u skoro svim zemljama gde je implementiran, pokazao kao veoma uspe\u0161an.<\/p>\n

U Srbiji je u proteklih deset godina, od kada se primenjuje Zakon o ambala\u017ei i obaveza izve\u0161tavanja privrednih subjekata koji plasiraju ambala\u017eni otpad ili upravljaju njime, prema zvani\u010dnim podacima, na tr\u017ei\u0161te stavljeno 3.7 miliona tona ambala\u017ee, od \u010dega je 1,5 miliona tona ili 39% reciklirano, odnosno ponovno iskori\u0161\u0107eno, a oko 2,2 miliona tona je zavr\u0161ilo nekontrolisano u prirodi ili na deponijama.<\/p>\n

Oko 30 odsto privrede ne izve\u0161tava Agenciju za \u017eivotnu sredinu uop\u0161te, ili ne izve\u0161tava ta\u010dno<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ove brojke su u realnosti druga\u010dije jer se procenjuje da oko 30% privrede ne izve\u0161tava Agenciju za za\u0161titu \u017eivotne sredine uop\u0161te, ili ne izve\u0161tava ta\u010dno, a pored toga, firme koje na tr\u017ei\u0161te stavljaju manje od jedne tone ambala\u017ee godi\u0161nje, oslobo\u0111ene su ove obaveze, pa je preporuka ove podatke uzeti sa rezervom sve dok se ne uvede red u upravljanje ambala\u017enim otpadom, ali i izve\u0161tavanje.<\/p>\n

Tako\u0111e, dovoljno je samo osvrnuti se oko sebe pa videti da je ovaj otpad svuda oko nas, da ru\u017ei i nanosi trajnu \u0161tetu prirodi i ljudima, pa da bude jasno da marketin\u0161ke pri\u010de o uspehu nisu realne i da nas ozbiljan posao tek \u010deka.<\/p>\n

O tome kako funkcioni\u0161e sistem upravljanja ambala\u017enim otpadom i kako ga unaprediti u nastavku serijala „Srbija \u2013 od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije“<\/a> razgovaramo sa Violetom Belanovi\u0107 Kokir, generalnom direktorkom Sekopaka, operaterom sistema upravljanja ambala\u017enim otpadom,\u00a0 Kristinom Cvejanov, ekspertkinjom za ambala\u017eni otpad, i Draganom Kati\u0107, ekolo\u0161kom aktivistkinjom i osniva\u010dicom Trash Hero pokreta u Srbiji.<\/p>\n

\"Kristina<\/p>\n

Sagovornice s leva na desno: Kristina Cvejanov, Dragana Kati\u0107, Violeta Belanovi\u0107 Kokir\u00a0<\/em><\/p>\n

Desetogodi\u0161nji rezultat upravljanja ambala\u017enim otpadom \u2013 39 odsto smo uspe\u0161ni<\/h3>\n

Ambala\u017eni otpad je po zakonu Republike Srbije odgovornost proizvo\u0111a\u010da \u2013 kompanija koja na tr\u017ei\u0161te stavljaju proizvode u ambala\u017ei. Njihova je obaveza da tro\u0161ak odvojenog sakupljanja svoje ambala\u017ee inkorporiraju u cenu proizvoda i naplate od krajnjeg kupca, a zatim da ova sredstva usmere na to da njihova ambala\u017ea umesto na deponijama ili prirodi zavr\u0161i u fabrikama za preradu otpada.<\/p>\n

U proteklih deset godina zbrinuto je 39 odsto ambala\u017enog otpada koji je plasiran na tr\u017ei\u0161te<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ovakav sistem nazvan je \u201cprodu\u017eena odgovornost proizvo\u0111a\u010da\u201d, i za 11 godina primene, kompanije su preko operatera sistema sa kojim imaju ugovore obezbedile sakupljanje 1,5 miliona tona ambala\u017enog otpada, od \u010dega je najve\u0107i deo sakupljenim u privredi. Kompanije su ovim rezultatom ispunile cilj koji je propisala dr\u017eava, ali re\u010d je o svega 39% ambala\u017enog otpada koji je plasiran na tr\u017ei\u0161te, dok je 61% plasirane ambala\u017ee ostalo nezbrinuto, deponovano ili razasuto negde u prirodi, \u0161to je iz perspektive uticaja na \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi nije dovoljno.<\/p>\n

\"Papir<\/p>\n

Jedan od razloga je i to \u0161to ambala\u017ea iz doma\u0107instva \u2013 kartonske kutije, papir za uvijanje, plasti\u010dne boce, posude i folije, limenke i konzerve, staklene boce i tegle i dalje u najve\u0107oj meri zavr\u0161ava na deponijama, iako gotovo sva mo\u017ee da se upotrebi kao resurs za dobijanje novih proizvoda ili energije.<\/p>\n

Belanovi\u0107 Kokir: operateri sistema ambala\u017enog otpada produ\u017eena su ruka industrije<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

Violeta Belanovi\u0107 Kokir, generalna direktorka Sekopaka, prvog i najve\u0107eg operatera sistema, vrlo je zadovoljna postignutim rezultatima. Ona ka\u017ee da operateri sistema predstavljaju produ\u017eenu \u201eruku\u201c industrije i direktnu vezu sa sakuplja\u010dima ambala\u017enog otpada. \u201eIdeja \u201ezajedni\u010dke\u201c kompanije nastala je kako bi se uspostavio efikasan i odr\u017eiv sistem upravljanja ambala\u017enim otpadom i dosad se ovaj model pokazao kao najefikasniji,\u201c istakla je Belanovi\u0107 Kokir.<\/p>\n

U Srbiji se sredstva od ekolo\u0161kih taksi nenamenski tro\u0161e<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Alternativa ovom sistemu, prema njenim re\u010dima, je da privreda upla\u0107uje naknadu za ambala\u017eu dr\u017eavnom fondu, a onda da se iz fonda ula\u017ee u infrastrukturu za sakupljanje i nadokna\u0111uju tro\u0161kovi sakuplja\u010da i komunalnih preduze\u0107a. U Srbiji je ovo problemati\u010dno jer se sredstva od ekolo\u0161kih taksi koja se ulivaju u Bud\u017eet Republike nenamenski tro\u0161e, \u0161to je i legalizovano 2015. Zakonom o bud\u017eetu, a u suprotnosti sa regulativom Evropske unije.<\/p>\n

Najbolje rezultate u upravljanju ambala\u017enim otpadom postigla je industrija papirne i kartonske ambala\u017ee \u2013 95 odsto<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pokazatelj da u Srbiji sistem upravljanja papirnim i kartonskim ambala\u017enim otpadom dobro funkcioni\u0161e pokazuje izve\u0161taj Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine za 2020. godinu kada je reciklirano \u010dak 95%, odnosno 116.049 tona kartonske ambala\u017ee, od \u010dega su ve\u0107inom komercijalna pakovanja sakupljena u trgovinama i industriji.<\/p>\n

Metalna ambala\u017ea postigla je stopu recikla\u017ee od 78 odsto, staklo od 48 odsto, a plastika samo 34 odsto<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prema istom agencijskom izve\u0161taju, po uspe\u0161nosti sledi metalna ambala\u017ea sa stopom recikla\u017ee od 78% (13.980 t). Ispod 50% su staklo sa 48% (25.155 t),\u00a0 drvo sa 40% (30.723 t) i plastika sa 34% (39.974 t).<\/p>\n

\"Metalna<\/p>\n

Me\u0111utim, ukoliko bi se unapredio inspekcijski nadzor i poo\u0161trila kontrola kompanija tako da prijavljuju sve koli\u010dine koje plasiraju na tr\u017ei\u0161te (i nama zvu\u010di neverovatno da smo ovo napisali, ali da, to je realnost), podatak o stopi recikla\u017ee bi se zna\u010dajno smanjio i bolje bi ilustrovao realno stanje \u2013 umesto da sakupljamo i koristimo ambala\u017eu kao resurs, zaga\u0111ujemo njom prirodu na svakom koraku bacaju\u0107i oko 300.000 tona ambala\u017enog otpada u \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

\u201eOtvaranjem Poglavlja 27 Srbija je intenzivirala aktivnosi na usagla\u0161avanju sa direktivama EU, \u0161to zna\u010di da i deo ure\u0111ivanja rada operatera u cilju bolje kontrole \u010ditavog sistema i uspostavljanje tzv.\u00a0clearing<\/em>\u00a0agencije postaje aktuelan i neophodan. Uvo\u0111enjem ova dva instrumenta postoje\u0107i sistem \u0107e sigurno dobiti na efikasnosti i transparentosti\u201c, smatra Belanovi\u0107 Kokir.<\/p>\n

Regulatorna tela (clearing agency, eng.) u dr\u017eavama EU imaju ulogu da kontroli\u0161u koli\u010dine ambala\u017ee koju privreda stavlja na tr\u017ei\u0161te, i time delom preuzimaju nadle\u017enosti inspekcija, koje ne mogu da postignu da kontroli\u0161u sve obveznike pla\u0107anja naknade.<\/p>\n

Primenom ovog mehanizma, u Srbiji bi se obezbedilo ne samo ta\u010dnije izve\u0161tavanje kompanija prema Agenciji za za\u0161titu \u017eivotne sredine, a time i prema gra\u0111anima Srbije koji uredno pla\u0107aju cenu upravljanja ovim otpadom u okviru cene proizvoda ili usluga, nego i ve\u0107a naplata naknade za ambala\u017eu, a samim tim i ve\u0107a ulaganja u sakupljanje ove vrste otpada.<\/p>\n

\"Staklo<\/p>\n

Tako\u0111e, da bi upravljanje ambala\u017enim otpadom do kraja funkcionisalo, potrebno je da se uvede i nadoknada (taksa) za deponovanje otpada na nesanitarnim ili sanitarnim deponijama ili otpada koji zavr\u0161i u \u017eivotnoj sredini. Odnosno firme koje plasiraju na tr\u017ei\u0161te ambala\u017eu treba da plate ekolo\u0161ku taksu za sve ono \u0161to nije reciklirano ili ponovno iskori\u0161\u0107eno.<\/p>\n

Ta taksa bi tako\u0111e motivisala proizvo\u0111a\u010de da menjaju dizajn pakovanja koja se ne recikliraju (plasti\u010dna ambala\u017ea sa premazom od aluminijuma koja se, na primer, mo\u017ee na\u0107i u pakovanjima gricklaca i keksova), kao i da ula\u017eu u sistem sakupljanja otpada koji se ina\u010de mo\u017ee reciklirati, a koji se trenutno ne reciklira, poput plasti\u010dnih kesa. Re\u0161enja i tehnologije postoje, pa nema opravdanja da se unapre\u0111enje ne postigne.<\/p>\n

Prihodi bi bili zna\u010dajni. Prema podacima iz Infografika br. X, vidi se da su koli\u010dine otpada koji se ne sakupi (a prijavljen je ili nije prijavljen) i dalje velike. Podaci iz tabele apsolutno odgovaraju slikama iz prirode koje svaki gra\u0111anin Srbije, bez bilo kakvog inspekcijskog zapisnika mo\u017ee da vidi oko sebe, u gradovima, selima i prirodi.<\/p>\n

\u201eBiorazgradive\u201c plasti\u010dne kese \u2013 zabluda koja ko\u0161ta<\/h2>\n

Izdvajanje plasti\u010dnih kesa i kesica iz komunalnog otpada je izuzetno skupo i zahtevno. Nije mogu\u0107e bez savremenih tehnologija na sortirirnicama i nadoknade tro\u0161kova izdvajanja komunalnim preduze\u0107ima. Iako se napla\u0107uju kese u Srbiji i postoje finansijski mehanizmi, ovaj novac se ne ula\u017ee u sakupljanje i recikla\u017eu.<\/p>\n

Srbija je zakonom stimulisala kori\u0161\u0107enje oksodegradabilnih kesa koje u javnosti neta\u010dno predsavljene kao biorazgradive<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201ePlasti\u010dne kese se odla\u017eu na deponiji. \u0160to je najgore od svega, Srbija je zakonom stimulisala kori\u0161\u0107enjem oksodegradabilnih kesa koje su u javnosti neta\u010dno predstavljene kao biorazgradive. Ove kese su zapravo obi\u010dne plasti\u010dne kese sa dodatkom aditiva koji ubrazava njihovo raspadanje na sitne komadi\u0107e. Ovi komadi\u0107i se zovu mikroplastika, koja ne nestaje, ve\u0107 mnogo br\u017ee nego \u0161to je to bio slu\u010daj sa prethodnim plasti\u010dnim kesama dospevaju u zemlji\u0161te, vazduh i vodu, pa i u lanac ishrane\u201c, ka\u017ee Kristina Cvejanov, ekspertkinja za ambala\u017eni otpad.<\/p>\n

Oskodegradabilne kese zabranjene su u EU od jula 2021. godine<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prisustvo mikroplastike dokazano je u mnogobrojnim ljudskim organima, uklju\u010duju\u0107i i placentu fetusa. Zato su oksodegradabilne kese zabranjene u EU od 3. jula 2021. godine. U Srbiji se stimuli\u0161u kao ekolo\u0161ko re\u0161enje tako \u0161to su njihovi proizvo\u0111a\u010di oslobo\u0111eni obaveze pla\u0107anja naknade za \u017eivotnu sredinu \u010dime je bud\u017eet Republike Srbije, prema njenim re\u010dima, o\u0161te\u0107en za oko milion evra godi\u0161nje. Taj novac bi mogao biti iskori\u0161\u0107en za finansiranje izdvajanja plasti\u010dnih kesa iz komunalnog otpada i recikla\u017eu.<\/p>\n

Nove \u201eekolo\u0161ke\u201c kese donose profit proizvo\u0111a\u010dima kesa i trgovcima, a teret snose kupci<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eIako je uvedena obaveza kupovine kesa, ovi prihodi ne idu u re\u0161avanje zaga\u0111enja koje one stvaraju, ve\u0107 su \u010dist profit trgovaca. Dakle, ovakvo stanje proizvo\u0111a\u010dima kesa omogu\u0107ava manje tro\u0161kove, trgovcima ve\u0107e prihode, a gra\u0111anima ostavlja \u017eivotnu sredinu zaga\u0111enu mikroplastikom\u201c, nagla\u0161ava Cvejanov.<\/p>\n

\"Drvo<\/p>\n

U postoje\u0107im uslovima komunalna preduze\u0107a uklju\u010duju\u0107i i regionalne deponije sa sortirnicama nemaju finansijski interes da izdvajaju kese, niti recikleri da grade postrojenja za preradu i, kako ka\u017ee na\u0161a sagovornica, potrebno je pod hitno zabraniti kori\u0161\u0107enje oksodegradabilnih kesa, kako je to i u EU, a finansijska sredstva napla\u0107ena na osnovu Zakona o naknadama za kori\u0161\u0107enje javnih dobara usmeriti na subvencionisanje komunalnih preduze\u0107a i pokrivanje tro\u0161kova sakupljanja, separacije, transporta i tretmana plasti\u010dnih kesa.<\/p>\n

U slu\u010daju novih, \u201eekolo\u0161kih\u201c kesa dr\u017eava je ozakonila ne\u0161to \u0161to je potpuno u suprotnosti sa zdravom logikom i niko to ne prime\u0107uje<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eZabrinjavaju\u0107e je to \u0161to se sti\u010de utisak da, iako je formalno odgovornost na kompanijama odgovornim za proizvodnju i plasman ovih kesa, one zapravo nisu ni\u010dija briga. Dr\u017eava je ozakonila ne\u0161to \u0161to je potpuno u suprotnosti sa zdravom logikom i niko to i ne prime\u0107uje. Ne dovodi se ni u pitanje, ni ko zara\u0111uje na plasti\u010dnim kesama, ni zbog \u010dega nema novca za njihovo sakupljanje i recikla\u017eu,\u201c ka\u017ee Cvejanov.<\/p>\n

Sakupljanje i recikla\u017ea otpada nisu, kako ka\u017ee, uglavnom isplativi sami po sebi, neohodno je napraviti finansijske mehanizme koji podsti\u010du ponovnu upotrebu.<\/p>\n

\"Plasticna<\/p>\n

\u201eOdgovor na to zbog \u010dega smo prljavi i za\u0161to ne recikliramo le\u017ei u odgovoru da je to zato \u0161to ne razumemo ekonomiju otpada. Niko se tim pitanjem u Srbiji strate\u0161ki ne bavi, niti Ministarstvo \u017eivotne sredine i Ministrastvo finansija razumeju zna\u010daj ovih mehanizama. Da nije tako ne bismo vi\u0111ali kese po drve\u0107u i u rekama,\u201c ka\u017ee Cvejanov.<\/p>\n

EU ciljevi za recikla\u017eu ambala\u017enog otpada nedosti\u017eni bez unapre\u0111enja postoje\u0107eg sistema sakupljanja<\/h3>\n

Odgovornost za upravljanje ambala\u017enim otpadom je Zakonom o ambala\u017ei i amabala\u017enom otpadu prenesena na privredu, odnosno kompanije koje na tr\u017ei\u0161te stavljaju proizvode u ambala\u017ei, a one su je prenele na operatere sistema upravljanja ambala\u017enim otpadom kojih u Srbiji ima sedam (Sekopak, Delta Pak, Ekostar Pak, Ekopak sistem, Ceneks, Tehno Eko Pak, Uni Eko Pak).<\/p>\n

Operatori ambala\u017enog otpada nisu sami u mogu\u0107nosti da uspostave efikasan sistem upravljanja ambala\u017enim otpadom<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ostvareni rezultati u prethodnih deset godina pokazuju da operatori ambala\u017enog otpada nisu sami u mogu\u0107nosti da uspostave efikasan sistem upravljanja ambala\u017enim otpadom i da je za taj posao potrebna sinergija, odgovornost i anga\u017eovanje i nadle\u017enih ministarstava i inspekcijskih slu\u017ebi,\u00a0 lokalnih samouprava, komunalnih preduze\u0107a i samih gra\u0111ana.<\/p>\n

Na\u0161i sagovornici smatraju da Srbija ne\u0107e mo\u0107i da ispuni visoke ciljeve za recikla\u017eu Evropske unije ukoliko ne unapredi zakonski okvir, uredi sistem i ekonomiju upravljanja otpadom i omogu\u0107i time efikasan razvoj recikla\u017ee na tr\u017ei\u0161nim osnovama koja podrazumevaju profitabilnost za sakuplja\u010de otpada, bilo da su oni javna ili privatna preduze\u0107a.<\/p>\n

\"Ciljevi<\/p>\n

Na pitanja \u0161ta je uloga dr\u017eave, a \u0161ta lokalnih samouprava u sprovo\u0111enju Zakona o ambala\u017ei i ambala\u017enom otpadu, Belanovi\u0107 Kokir odgovara da je zakon prvenstveno definisao obavezu koju ima industrija i nije se bavio preciziranjem uloge lokalnih samouprava. Kada je re\u010d o tome kako privreda mo\u017ee da doprinese da se ovaj otpad koristi kao resurs umesto da zavr\u0161ava na deponijama, direktorka Sekopaka navodi da industrija koja stavlja upakovan proizvod na tr\u017ei\u0161te Srbije ima obavezu da ispuni predvi\u0111eni nacionalni cilj za recikla\u017eu i ponovno iskori\u0161\u0107enje koji u ovoj godini iznosi 63%.<\/p>\n

\"Morfoloski<\/p>\n

Udeo razli\u010ditih tipova ambala\u017ee u plasti\u010dnom ambala\u017enom otpadu prema rezultatima morfolo\u0161kih istra\u017eivanja sprovedenih u JKP Higijena Pan\u010devo i JKP Duboko u period feburar -april 2022<\/em><\/strong><\/p>\n

Posle vi\u0161e od deset godina, pokazalo se da je veliki propust ba\u0161 to nedefinisanje preciznijih obaveza i ciljeva za recikla\u017eu za lokalne samouprave, jer sakupljanje komunalnog ambala\u017enog otpada nije mogu\u0107e bez lokalnih samouprava koje ne vide svoj interes u celom lancu. A bez primarne selekcije ambala\u017enog otpada, koji \u010dini vi\u0161e od 20% zapremine deponijskog materijala, vrlo bitan resurs postaje neupotrebljiv, navela je Belanovi\u0107 Kokir.<\/span><\/p>\n

U cenu ambala\u017ee ura\u010dunava se samo cena proizvodnje, ne i \u0161tetan uticaj na \u017eivotnu sredinu<\/h3>\n

Dragana Kati\u0107, ekolo\u0161ka aktivistkinja i osniva\u010dica Trash Hero pokreta u Srbiji, prime\u0107uje da ambala\u017eni otpad \u010dini oko polovinu otpada koji aktivisti nalaze na akcijama \u010di\u0161\u0107enja u gradskoj sredini. U tom ambala\u017enom otpadu najvi\u0161e ima jednokratnih plasti\u010dnih fla\u0161ica od pi\u0107a, \u010depi\u0107a, kesica i celofana od grickalica i slatki\u0161a.<\/p>\n

Jednokratna ambala\u017ea je, prema njenim re\u010dima, najve\u0107i problem zbog masovnosti proizvodnje, kratkog i \u010destog kori\u0161\u0107enja i niske cene. U cenu\u00a0ambala\u017ee ura\u010dunava se samo cena proizvodnje, a ne i \u0161tetan uticaj na \u017eivotnu sredinu, tro\u0161kovi sakupljanja, transporta i potencijalne recikla\u017ee.<\/p>\n

Potrebno je da proizvo\u0111a\u010di skuplje pla\u0107aju ekolo\u0161ke takse ako njihovi proizvodi ili ambala\u017ea ne mogu da se recikliraju. Time \u0107e biti i finansijski motivisani da vode ra\u010duna o eko dizajnu proizvoda. Ta sredstva tako\u0111e dr\u017eava mo\u017ee da iskoristi za investicije u sakupljanje i ponovnu upotrebu tog otpada za dobijanje energije ili ula\u017ee u podizanje ekolo\u0161kih standarda deponija, kako \u0161tetne supstance ne bi dospevale u \u017eivotnu sredinu,\u00a0 dodaje Kati\u0107.<\/p>\n

Na drugoj strani, depozitni sistem kroz koji bi kupac unapred platio ambala\u017eu koju bi posle vratio i dobio novac nazad u Srbiji jo\u0161 ne funkcioni\u0161e, pa gra\u0111ani nisu motivisani da \u010duvaju ambala\u017eu.<\/p>\n

Nema odgovornosti ni za kupca, ni za proizvo\u0111a\u010da u zbrinjavanju ambala\u017enog otpada<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201eNema nikakve vrste kaucije koja bi stavila odgovornost na kupca da se pobrine za svoj otpad, niti postoji odgovornost proizvo\u0111a\u010da za sakupljanje ambala\u017ee \u2013 takse za proizvo\u0111a\u010de su jako niske pa nema ni govora o tome da su zaista preuzeli odgovornost za svoju ambala\u017eu\u201c, tvrdi ona.<\/p>\n

Olako se, kako ka\u017ee, u kampanjama proizvo\u0111a\u010da daju informacije o tome koji je procenat ambala\u017ee reciklabilan, ali ne i koliko \u0107e se zapravo sakupiti i reciklirati. Kati\u0107 smatra da narodi tzv. \u201erazvijenijih zemalja\u201c nisu ni svesniji ni pametniji od ljudi u Srbiji, ve\u0107 se zakoni po\u0161tuju jer su kazne za neodgovorno postupanje sa otpadom jako visoke, dok se odgovorno pona\u0161anje motivi\u0161e i nagra\u0111uje.<\/p>\n

\"Kontejneri<\/p>\n

Primer nepo\u0161tovanja Zakona o upravljanju otpadom ilustrovan na fotografiji (foto Kristina Cvejanov) \u2013\u00a0<\/em><\/strong>Iako je zabranjeno bacati u komunalne kontejnere ambala\u017eni otpad (kutije, najlone, gajbice itd.) iz trgovina i drugih privrednih subjekata , retko gde se ovakve prakse sankcioni\u0161u. Privreda je du\u017ena da svoj ambala\u017eni otpad preda ovla\u0161\u0107enim operaterima sakupljanja, kako bi on bio tretiran u skladu sa Zakonom.<\/em><\/p>\n

\u00a0Finansijska odgovornost \u2013 kompanijama, finansijski motiv \u2013 pojedincima<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

Trash hero Srbija je \u010dlanica svetske inicijative Break free from plastic i bori se za smanjenje plasti\u010dnog otpada. Kati\u0107 smatra da je za uspeh te borbe klju\u010dno da se promeni narativ u kom odgovornost ostaje na pojedincima.<\/p>\n

Kati\u0107: sav pojedina\u010dan trud da odvajamo i recikliramo plastiku ostaje bezna\u010dajan pred \u010dinjenicom da se svake sekunde proizvede stotine hiljada plasti\u010dnih fla\u0161a<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kati\u0107 isti\u010de da produ\u017eena odgovornost proizvo\u0111a\u010da zahteva da proizvo\u0111a\u010di plastike i vlasnici robnih marki sakupe i vrate svoj plasti\u010dni otpad umesto da odgovornost prebacuju na potro\u0161a\u010de, a tro\u0161kove na lokalne vlasti.<\/p>\n

Ra\u010dunica ka\u017ee da kada bi se cena proizvoda u plasti\u010dnoj ambala\u017ei uve\u0107ala za samo 1 dinar namenjen pokrivanju tro\u0161kova za sakupljanje i recikla\u017eu, obezbedili bi se milioni evra potrebni za razvoj infrastrukture za sakupljanja i tretman otpada. Visina naknade za ambala\u017eu u ceni jednog proizvoda u PET boci trenutno je oko 0,02 dinara, a u plasti\u010dnoj kesici s unutra\u0161njim premazom od aluminijuma 0,002 dinara, \u0161to je zanemarljivo.<\/p>\n

\u201eRe\u0161enja za krizu vidim u zahtevu ka privredi da u potpunosti preuzmu stvarne tro\u0161kove zaga\u0111enja plastikom. Umesto obmanjiva\u010dkih marketin\u0161kih kampanja, re\u0161enje je u obaveznom prikupljanju ambala\u017ee, politikama za pove\u0107anje ponovne upotrebe, uvo\u0111enju sistema za ponovno punjenje i zamenu ambala\u017ee, i postepeno ukidanje problemati\u010dnih vrsta jednokratne plastike\u201c, isti\u010de Kati\u0107.<\/p>\n

Deset preporuka ekspertkinja za unapre\u0111enje upravljanja ambala\u017enim otpadom u Srbiji<\/h3>\n

Da bi Srbija dostigla EU ciljeve za recikla\u017eu ve\u0107 2025. godine, \u0161to je Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine predvidelo Programom upravljanja otpadom, potrebno je radikalna i brza promena u sistemu upravljanja ambala\u017enim otpadom.<\/p>\n

    \n
  1. Neophodna je uvo\u0111enje takse za deponovan ambala\u017eni otpad kako bi se odlaganje na deponije u\u010dinilo najskupljom i za privredu najmanje isplativom opcijom.<\/li>\n
  2. Primeniti eko modulacije \u2013 naknade za ambala\u017eu treba da bude vi\u0161a za ambala\u017eu koja ne mo\u017ee da se reciklira ili ponovo upotrebi.<\/li>\n
  3. Mora se obezbediti namensko tro\u0161enje prihoda od naknada za investicije u infrastrukturu i nadoknadu tro\u0161ka sakupljanja i tretmana ambala\u017enog otpada.<\/li>\n
  4. Uvo\u0111enje depozitnog sistema za ambala\u017eu bi omogu\u0107ilo sakupljanje preko 90% ambala\u017ee od napitaka \u2013 PET i staklenih boca, limenki i tetrapaka, koji su 100% reciklabilni i \u010dijom se recikla\u017eom smanjuje zaga\u0111enje \u017eivotne sredine, eksploatacija prirodnih resursa i potro\u0161nja energije.<\/li>\n
  5. Zabranom oksodegradabilnih kesa smanjila bi se kontaminacija zemlji\u0161ta, vode i vazduha mikroplastikom i obezbedila finansijska sredstva neophodna za njihovo izdvajanje iz komunalnog otpada i recikla\u017eu.<\/li>\n
  6. Propisivanjem ciljeva za recikla\u017eu za lokalne samouprave podelila bi se odgovornost izme\u0111u privrede i javnog sektora, a lokalne samouprave bi bile motivisane da rade na unapre\u0111enju kapaciteta komunalnih preduze\u0107a kojima su osniva\u010di.<\/strong><\/li>\n
  7. Uvo\u0111enjem regulatornog tela (clearing house-a) omogu\u0107ila bi se bolja kontrola tr\u017ei\u0161ta ambala\u017enog otpada jer bi ovo telo radilo kontrolu podataka o koli\u010dinama ambala\u017ee koju privreda stavlja na tr\u017ei\u0161te, koli\u010dinama koje se prijavljuju Agenciji i za koje se pla\u0107a naknada operaterima sistema, \u0161to bi doprinelo pove\u0107anju prihoda pa samim tim i ulaganja u sistem upravljanja ambala\u017enim otpadom.<\/li>\n
  8. Unapre\u0111enjem registra o ambala\u017ei pri Agenciji za za\u0161titu \u017eivotne sredine omogu\u0107io bi se ve\u0107i kvalitet podataka, ta\u010dniji uvid u stanje i realan osnov za planiranje investicija potrebnih da se dostignu ciljevi za recikla\u017eu koje Republika Srbija propisuje u skladu sa zakonodavstvom EU.<\/li>\n
  9. Prelaskom na sistem naplate \u201eplati kao \u0161to baci\u0161\u201c i uvo\u0111enjem dve kante za otpad u doma\u0107instvu bi se stvorila mogu\u0107nost da gra\u0111ani koji odvajaju svoj otpad u \u201ereciklabilnu\u201c kantu budu finansijski nagra\u0111eni za taj trud, \u0161to bi doprinelo njihovoj motivaciji da sortiraju otpad.<\/li>\n
  10. Velika prepreka razvoju infrastrukture za sakupljanje otpada je nedostatak lokacija za izgradnju recikla\u017enih dvori\u0161ta i postavljanje komunalnih kanti i recikla\u017enih ostrva. Zakonom treba propisati obavezu da lokalni plan upravljanja otpadom bude usagla\u0161en sa lokalnim prostornim planom, odnosno da lokalni prostorni planovi jasno predvi\u0111aju lokacije neophodne za uspe\u0161nu implementaciju lokalnih planova upravljanja otpadom.<\/li>\n<\/ol>\n

    DA ZNAMO<\/h3>\n

    PRIMARNA AMBALA\u017dA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 najmanja ambala\u017ena jedinica u kojoj se proizvod prodaje kona\u010dnom kupcu (na primer, tegla, limenka, plasti\u010dna fla\u0161a).<\/p>\n

    SEKUNDARNA AMBALA\u017dA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 vi\u0161e proizvoda u primarnoj ambala\u017ei sa namenom da na prodajnom mestu omogu\u0107i grupisanje odre\u0111enog broja jedinica za prodaju (na primer, kartonska kutija sa robom u primarnoj ambala\u017ei, plasti\u010dne fla\u0161e obavijene folijom).<\/p>\n

    TERCIJARNA (TRANSPORTNA) AMBALA\u017dA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 namenjena za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambala\u017ei (na primer, palete).<\/p>\n

    JEDNOKRATNA AMBALA\u017dA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 koristi se samo jednom.<\/p>\n

    POVRATNA AMBALA\u017dA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 nakon vra\u0107anja od strane krajnjeg korisnika ponovo se upotrebljava za istu namenu.<\/p>\n

    AMBALA\u017dA SA DUGIM VEKOM TRAJANJA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 prose\u010dan vek trajanja je od pet ili vi\u0161e godina.<\/p>\n

    PRODU\u017dENA ODGOVORNOST PROIZVO\u0110A\u010cA<\/strong><\/span>\u00a0(eng. extended producer responsibility principle) – podrazumeva da je onaj koji je proizvod ili ambala\u017eu proizveo ili stavio na tr\u017ei\u0161te, odgovoran za njen \u010ditav \u017eivotni ciklus. Ta odgovornost polazi od ekolo\u0161kog dizajna, preko organizacije sakupljanja otpadne ambala\u017ee ili proizvoda, i finansiranja kompletnog tro\u0161ka njenog zbrinjavanja kako ne bi zavr\u0161ili u \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n

    PRIMARNA SEPARACIJA OTPADA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 odvajanje otpada na mestu nastanka (doma\u0107instvo, preduze\u0107e, recikla\u017ena ostrva na ulici\u2026) u namenske posude, iz kojih se separisan otpad preuzima i odvozi na dalju obradu (sekundarnu separaciju, presovanje\u2026).<\/p>\n

    SEKUNDARNA SEPARACIJA OTPADA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 odvajanje otpada na sortirnim linijama koje se nalaze u preduze\u0107ima koja upravljaju otpadom, na one frakcije koje mogu biti ponovo upotrebljene bilo u recikla\u017ei ili za dobijanje energije i\/ili one koje moraju da se deponuju.<\/p>\n

    KOMPOZITNA AMBALA\u017dA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 ambala\u017ea sastavljena od razli\u010ditih materijala koji se ne mogu odvajati ru\u010dno, odnosno procesom proizvodnje ambala\u017ee raznorodni materijali (razne vrste plastike, al, papir) su sjedinjeni u jedan takozvani kompozit.<\/p>\n

    \u041eP\u0160TI CILJEVI ZA SMANJENJE AMBALA\u017dNOG OTPADA<\/strong><\/span>\u00a0<\/strong>\u2013 ciljevi za ponovno iskori\u0161\u0107enje i recikla\u017eu.<\/p>\n

    SPECIFI\u010cNI CILJEVI ZA RECIKLA\u017dU AMBALA\u017dNOG OTPADA<\/strong><\/span>\u00a0\u2013 ciljevi za ambala\u017eu od kartona\/papira, plastike, stakla, metala i drveta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":49421,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5,4],"tags":[3484,6396,6395,679,1946,4540,6672,680,6397],"class_list":["post-49105","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","category-zivotna-sredina","tag-ambalazni-otpad","tag-dragana-katic","tag-kristina-cvejanov","tag-otpad","tag-sekopak","tag-sistem-za-upravljanje-otpadom","tag-srbija-od-smetlista-do-cirkularne-ekonomije","tag-upravljanje-otpadom","tag-violeta-belanovic-kokir","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nAmbala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-06-13T19:24:58+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-02-25T17:03:37+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"520\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"21 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"headline\":\"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju\",\"datePublished\":\"2022-06-13T19:24:58+00:00\",\"dateModified\":\"2023-02-25T17:03:37+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/\"},\"wordCount\":3963,\"commentCount\":3,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/06\\\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr\",\"keywords\":[\"ambala\u017eni otpad\",\"Dragana Kati\u0107\",\"Kristina Cvejanov\",\"otpad\",\"Sekopak\",\"sistem za upravljanje otpadom\",\"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\",\"upravljanje otpadom\",\"Violeta Belanovi\u0107 Kokir\"],\"articleSection\":[\"Otpad\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/\",\"name\":\"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/06\\\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr\",\"datePublished\":\"2022-06-13T19:24:58+00:00\",\"dateModified\":\"2023-02-25T17:03:37+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"description\":\"Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/06\\\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/06\\\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr\",\"width\":840,\"height\":520,\"caption\":\"Ambalazni otpad Srbija 2022\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Vesti\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Otpad\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/otpad\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/balkangreenenergynews\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju","description":"Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju","og_description":"Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2022-06-13T19:24:58+00:00","article_modified_time":"2023-02-25T17:03:37+00:00","og_image":[{"width":840,"height":520,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png","type":"image\/png"}],"author":"Balkan Green Energy News","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Balkan Green Energy News","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"21 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/"},"author":{"name":"Balkan Green Energy News","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"headline":"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju","datePublished":"2022-06-13T19:24:58+00:00","dateModified":"2023-02-25T17:03:37+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/"},"wordCount":3963,"commentCount":3,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr","keywords":["ambala\u017eni otpad","Dragana Kati\u0107","Kristina Cvejanov","otpad","Sekopak","sistem za upravljanje otpadom","Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije","upravljanje otpadom","Violeta Belanovi\u0107 Kokir"],"articleSection":["Otpad","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/","name":"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr","datePublished":"2022-06-13T19:24:58+00:00","dateModified":"2023-02-25T17:03:37+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"description":"Ambala\u017eni otpad mo\u017eda nije po generisanim koli\u010dinama najzastupljenija vrsta otpada u Srbiji, ali sigurno ba\u0161 njega ima najvi\u0161e na mestima na kojima ga ne treba biti: razasut je po naseljima, izleti\u0161tima, rekama i prirodi, a mikroplastika zavr\u0161ava u ljudima, ali i placenti \u00a0beba.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/06\/Ambalazni-otpad-Srbija-2022.png?wsr","width":840,"height":520,"caption":"Ambalazni otpad Srbija 2022"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ambalazni-otpad-neodgovornost-privrede-koju-gradjani-placaju\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Vesti","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Otpad","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/otpad\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Ambala\u017eni otpad \u2013 (ne)odgovornost privrede koju gra\u0111ani pla\u0107aju"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff","name":"Balkan Green Energy News","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/balkangreenenergynews\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49105","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=49105"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/49105\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/49421"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=49105"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=49105"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=49105"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}