Nema\u010dka priprema pravni okvir za ponovnu aktivaciju elektrana na fosilna goriva \u010dije je zatvaranje zakazala za teku\u0107u i slede\u0107u godinu, prenose mediji koji su dobili uvid u planove. Hitna mera ima za cilj da prenebregne mogu\u0107e nesta\u0161ice u gasnim elektranama ukoliko Rusija prekine dovoz ovog energenta.<\/p>\n
Neimenovani izvori su otkrili da \u0107e vlada u Berlinu bez obzira na to ostati posve\u0107ena postepenom smanjenju upotrebe uglja, koji zvani\u010dno treba da bude odba\u010den 2030. godine. Nema\u010dka istovremeno ubrzava projekte izgradnje terminala za te\u010dni prirodni gas (LNG) i gasne infrastrukture i pritiska potro\u0161a\u010de da smanje potro\u0161nju energije.<\/p>\n
Operateri termoelektrana na ugalj bi u novom sistemu bili obavezni da skladi\u0161te velike koli\u010dine pomenutog fosilnog goriva. Za dr\u017eanje postrojenja na stendbaju do kraja marta 2024. bi dobili naknadu. Treba pomenuti i da su neki vlasnici elektrana na ugalj ranije dobili dr\u017eavna sredstva u okviru programa za ubrzavanje prestanka upotrebe<\/a> tog energenta.<\/p>\n Italija \u0107e na do dve godine produ\u017eiti rad \u010detiri sistema na ugalj<\/p><\/blockquote>\n U rezervi su ve\u0107 termoelektrane na ugalj ukupnog kapaciteta 4,3 gigavata kao i 1,6 gigavata snage u postrojenjima u kojima se za dobijanje struje koristi nafta. Po novinskim izve\u0161tajima, na listi je 26 sistema zbirnog kapaciteta 8,5 gigavata, ali se o pet njih jo\u0161 uvek raspravlja. Pet je na lignit, 15 radi na kvalitetniji ugalj, a \u0161est na naftu.<\/p>\n Italija<\/a> je nedavno objavila da \u0107e na do dve godine produ\u017eiti rad \u010detiri svoje elektrane na ugalj. Vlada je ranije odredila 2025. za rok za napu\u0161tanje uglja. U vezi s tim, Grupa sedam (G7), \u010dija je Italija \u010dlanica, upravo je saop\u0161tila da \u0107e do 2035. uspeti da elimini\u0161e skoro sve emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te u sektoru energetike i stremiti potpunoj dekarbonizaciji.<\/p>\n Rumunija vra\u0107a na mre\u017eu termoelektrane na ugalj koje su prestale s radom da bi smanjila zavisnost od uvoza gasa i nafte iz Rusije. Gr\u010dka je odlu\u010dila da ove godine pove\u0107a proizvodnju uglja za 50 odsto i da \u0107e svoju poslednju termoelektranu Ptolemaida 5, u izgradnji, tro\u0161iti do 2028. godine. Donedavno je bilo spekulacija da \u0107e taj projekat biti obustavljeni ili barem preba\u010den na gas par godina nakon \u0161to po\u010dne s radom.<\/p>\n Evropska komisija procenjuje da \u0107e potro\u0161nja uglja biti pet odsto ve\u0107a u narednih pet do deset godina nego \u0161to je projektovano pre napada Rusije na Ukrajinu. U izve\u0161taju organizacije TransitionZero stoji da je direktni prelazak sa uglja na obnovljive izvore<\/a> postao isplativiji nego da gas bude prelazno re\u0161enje.<\/p>\n U sklopu paketa sankcija, Evropska unija je najavila da \u0107e od avgusta uvoz uglja iz Rusije biti zabranjen,<\/a> a to bi pove\u0107alo potra\u017enju za fosilnim gorivima i dalje guralo cene navi\u0161e.<\/p>\nZemlje Jugoisto\u010dne Evrope tako\u0111e ja\u010daju svoje kapacitete u sektoru uglja<\/h3>\n