![\"\"](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/05\/idb-logo-sr-biodiv-840.png\"){kind=logo}
<\/p>\nBiodiverzitet se odnosi na biolo\u0161ku raznovrsnost u svim njenim oblicima, od genetskog sastava biljaka i \u017eivotinja do kulturnog diverziteta. Biodiverzitet se posmatra na tri nivoa, kroz raznovrsnost vrsta, genetski diverzitet i raznovrsnost ekosistema.<\/p>\n
<\/p>\n
Biodiverzitet je temelj na kojem mo\u017eemo da gradimo bolje. Resursi biolo\u0161ke raznovrsnosti su stubovi civilizacije, istakao Sekretarijat Konvencije Ujedninjenih nacija o biolo\u0161koj raznovrsnosti, povodom obele\u017eavanja dana biodiverziteta.<\/p>\n
Re\u0161enja klimatske krize, zdravlje, prehrambena sigurnost, dostupnost vode, odr\u017eivost resursa zavise od re\u0161enja zasnovanih na ispravnom pristupu ekosistemima i biolo\u0161koj raznolikosti \u017eivota na zemlji. Iako se ona prepoznaje kao globalno bogatstvo od ogromne vrednosti za budu\u0107e generacije, broj vrsta se zna\u010dajno smanjuje.<\/p>\n
Ljudske aktivnosti zna\u010dajno su promenile oko tri \u010detvrtine kopnenih ekosistema na planeti<\/p><\/blockquote>\n
Ljudske aktivnosti naru\u0161avaju i prekomerno eksploati\u0161u biokapacitet zemlje, a zna\u010dajno su promenile oko tri \u010detvrtine kopnenih ekosistema na planeti. \u010covek je jedan od elementa i deo ukupne biolo\u0161ke raznovrsnosti planete, koji je istovremeno svojim delovanjem neprestano ugro\u017eava.<\/p>\n
Naru\u0161ena prirodna ravnote\u017ea<\/h3>\n
Gubitak stani\u0161ta usled poljoprivrede i izgradnje infrastrukture, prekomerna eksploatacija, zaga\u0111enje, pojava invazivnih vrsta i klimatski poreme\u0107aji izazvani ljudskim aktivnostima, u poslednjih pola veka uzrokovali su najve\u0107u promenu biodiverziteta u istoriji \u010dove\u010danstva.<\/p>\n
Oko osam procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem i kr\u010denjem tropskih \u0161uma<\/p><\/blockquote>\n
Klimatske promene postaju najve\u0107a pretnja biodiverzitetu, delimi\u010dno zato \u0161to uti\u010du tako\u0111e i na nenaseljena podru\u010dja. Gubitak ekosistema povratno uti\u010de i na pove\u0107anje emisije gasova staklene ba\u0161te. Oko osam procenata globalnih emisija uzrokovano je paljenjem i kr\u010denjem tropskih \u0161uma. Tako\u0111e, gubitak mo\u010dvara je trenutno tri puta br\u017ei u procentima od gubitka \u0161uma.<\/p>\n
U proseku je smanjena populacije sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba za 68 procenata, izme\u0111u 1970. i 2016.<\/p><\/blockquote>\n
Ukr\u0161tanje ljudskih aktivnosti, \u017eivotne sredine i biodiverziteta \u0161irom sveta uzrokovalo je da je u proseku smanjena populacija sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba za 68 procenata, izme\u0111u 1970. i 2016. godine.<\/p>\n
Me\u0111uzavisnost \u010doveka i ekosistema<\/h3>\n
Pod uslugama ekosistema se podrazumevaju uslovi i procesi u prirodnim ekosistemima koji omogu\u0107uju \u017eivot \u010doveka na planeti.<\/p>\n
Usluge ekosistema uklju\u010duju pre\u010di\u0161\u0107avanje vazduha i vode, ubla\u017eavanje poplava i su\u0161a, detoksikaciju i razgradnju otpada, stvaranje i obnavljanje plodnog zemlji\u0161ta, opra\u0161ivanje useva i prirodne vegetacije, delimi\u010dnu stabilizaciju klime, ubla\u017eavanje temperaturnih ekstrema i drugo.<\/p>\n
O\u010duvanje prirodne raznolikosti direktno uti\u010de na pobolj\u0161anje usluga ekosistema, pre svega na stabilnost i prinose ratarskih useva, sto\u010dne hrane i ribarstva. Bioraznolikost je u direktnoj vezi i sa sekvestracijom ugljenika u tlu i smanjenjem uglejn-dioksida u atmosferi, pa ima zna\u010dajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena<\/a>.<\/p>\n
Bioraznolikost je u direktnoj vezi i sa sekvestracijom ugljenika u tlu i smanjenjem ugljen-dioksida u atmosferi<\/p><\/blockquote>\n
Bogatstvo biodiverziteta omogu\u0107uje hranu, prirodna vlakna, drvo, goriva od biomase, opra\u0161ivanje useva, lekove, a doprinosi dobrobiti i materijalnom blagostanju, sigurnosti, dru\u0161tvenim odnosima i zdravlju populacije.<\/p>\n
Prema podacima UN-a, vi\u0161e od 80 procenata ljudske ishrane obezbe\u0111uju biljke. Riba obezbe\u0111uje 20 procenata \u017eivotinjskih proteina za oko 3 milijarde ljudi. \u010cak 80 posto ljudi koji \u017eive u ruralnim podru\u010djima u zemljama u razvoju, oslanja se na tradicionalne biljne lekove u osnovnoj zdravstvenoj za\u0161tititi.<\/p>\n
Negativni trendovi u biodiverzitetu ukazuju da se ne\u0107e ispuniti 80 procenata postavljenih zadataka u okviru Ciljeva odr\u017eivog razvoja, koji se odnose na siroma\u0161tvo, glad, zdravlje<\/p><\/blockquote>\n
Gubitak biodiverziteta nije samo ekolo\u0161ko pitanje. Ukoliko se nastave, negativni trendovi u biodiverzitetu ukazuju da \u010dove\u010danstvo ne\u0107e ispuniti 80 procenata postavljenih zadataka u okviru Ciljeva odr\u017eivog razvoja (SDGs), koji se odnose na siroma\u0161tvo, glad i zdravlje, navela je Me\u0111uvladina nau\u010dno-politi\u010dka platforma o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES<\/a>).<\/p>\n
Zvani\u010dne politike o\u010duvanja biodiverziteta<\/h3>\n
Neophodno je zaustaviti gubitak biodiverziteta, kako bi se obezbedila stabilna budu\u0107nost na planeti. Svaka peta zemlja na svetu je u opasnosti od kolapsa svojih ekosistema, ugro\u017eavanja prehrambene sigurnosti, obezbe\u0111ivanja \u010diste vode i vazduha i za\u0161tite od poplava.<\/p>\n
Svaka peta zemlja na svetu je u opasnosti od kolapsa svojih ekosistema, ugro\u017eavanja prehrambene sigurnosti, obezbe\u0111ivanja \u010diste vode i vazduha i za\u0161tite od poplava<\/p><\/blockquote>\n
Prenosimo poruku koju je uputila Elizabeth Maruma Mrema, izvr\u0161na sekretarka Konvencije Ujedinjenih nacija o biolo\u0161koj raznovrsnosti, povodom Me\u0111unarodnog dana biodiverziteta 2022. godine.<\/p>\n