{"id":48223,"date":"2022-04-27T15:38:42","date_gmt":"2022-04-27T13:38:42","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=48223"},"modified":"2022-04-27T15:38:42","modified_gmt":"2022-04-27T13:38:42","slug":"sta-znaci-skracenica-eu-ets","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/sta-znaci-skracenica-eu-ets\/","title":{"rendered":"\u0160ta zna\u010di skra\u0107enica EU ETS?\u00a0"},"content":{"rendered":"

Ugljen-dioksid (CO2), emisije, gasovi sa efektom staklene ba\u0161te, emisione jedinice su neke od re\u010di koje danas kreiraju energetsko-klimatsku politiku ve\u0107ine zemalja, a sve ih objedinjuje Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (eng. EU Emission Trading System – EU ETS). Razumevanje EU ETS-a ili sistema za oporezivanje emitera CO2 je veoma va\u017eno i za zemlje Zapadnog Balkana jer \u0107e ubrzo postati njihova realnost.<\/h2>\n

Vodi\u010d za po\u010detnike o Sistemu za trgovinu emisijama EU (EU ETS), koji je pripremila nevladina organizacija Bankwatch, obezbe\u0111uje osnovne informacije za razumevanje ovog temelja klimatske politike EU i jednog od glavnih alata pomoc\u0301u kojeg Unija \u017eeli da se izbori sa globalnim zagrevanjem.<\/p>\n

Ina\u010de, Crna Gora je prva u regionu, naravno od zemalja koje nisu \u010dlanice EU, uvela<\/a> sistem za trgovinu emisijama, sli\u010dan EU ETS-u. Ukoliko i ostale dr\u017eave ne uvedu neku vrstu oporezivanja emisija koje dolaze iz privrede, mora\u0107e da pla\u0107aju prekograni\u010dnu taksu na CO2<\/a> koju EU planira da uvede po\u010detkom 2026.<\/p>\n

Cilj EU ETS-a za smanjenje emisija za 2030. je ve\u0107 dostignut, pa se sprema novi<\/p><\/blockquote>\n

Cilj EU ETS-a je, kako se navodi, da smanji emisije kroz utvr\u0111ivanje cena za zaga\u0111enje koje proizvode gasovi sa efektom staklene ba\u0161te (GHG) iz energetskog sektora, industrije i vazduhoplovstva. Ne samo da nastoji da unapredi ulaganja u smanjenje emisija tako \u0161to delatnosti koji tro\u0161e velike koli\u010dine energije \u010dini skupljim, vec\u0301, kako se isti\u010de, nudi i priliku za EU da prebaci finansiranje sa aktivnosti koje zaga\u0111uju na klimatske akcije, inovacije i modernizaciju energetskog sektora.<\/p>\n

Sistem pokriva vi\u0161e od 10.400 industrijskih i energetskih postrojenja i oko 350 avio-kompanija, u 27 dr\u017eava \u010dlanica EU, na Islandu, u Norve\u0161koj i Lihten\u0161tajnu, a postoji i veza sa \u0161vajcarskim ETS-om.<\/p>\n

Od 2021. sistem za trgovinu emisijama ima i Kina<\/p><\/blockquote>\n

Trenutni cilj EU ETS-a, smanjenje emisija 43 odsto u sektorima koje pokriva do 2030. godine (u pore\u0111enju sa 2005), vec\u0301 je dostignut 2020, pa je Evropska komisija nedavno predlo\u017eila da se pove\u0107a na 61 odsto. Ukupne emisije iz postrojenja obuhva\u0107enih EU ETS-om pale su za neverovatnih 11,4 odsto samo u 2020. Emisije iz energetskog sektora i industrije pale su za 41 odsto u pore\u0111enju sa 2005.<\/p>\n

Emisije iz energetike su pale za skoro 45 odsto, ali iz industrije samo 1,3 odsto<\/p><\/blockquote>\n

Ovo, me\u0111utim, sakriva razlike u tendencijama emisija izme\u0111u sektora: emisije iz proizvodnje elektri\u010dne energije i toplote su pale za skoro 45% od 2011. godine, dok su se emisije iz industrije jedva smanjile: bezna\u010dajnih 1,3 odsto izme\u0111u 2013. i 2019. Smanjenje emisija u okviru EU ETS-a delimi\u010dno je i posledica drugih faktora i zakona, kao \u0161to su pandemija COVID-19, Direktiva o obnovljivoj energiji i Direktiva o energetskoj efikasnosti, navodi se u Vodi\u010du<\/a>.<\/p>\n

Najva\u017enije \u010dinjenice o EU ETS-u:<\/p>\n