Evropska rezolucija o pravu na popravku<\/h3>\n
Evropski parlamentarci su ostvarili delimi\u010dan uspeh u za\u0161titi potro\u0161a\u010da i uvo\u0111enju (u ovom slu\u010daju \u010dak vra\u0107anju) principa cirkularne ekonomije,<\/a> na primer u dizajn proizvoda.<\/a> Cilj je da se smanji koli\u010dina otpada, pogotovo elektri\u010dnog i elektronskog,<\/a> kao i u\u0161teda resursa. Ne treba posebno obja\u0161njavati koliko je u vremenu nezapam\u0107ene energetske krize u Evropi va\u017eno smanjiti potro\u0161nju energenata u proizvodnji.<\/p>\n Me\u0111utim, ovi postupci traju godinama,<\/a> a napredak u zakonodavstvu u jednoj oblasti lako mo\u017ee da bude ubla\u017een ili poni\u0161ten izmenom nekih drugih propisa.<\/p>\n EU radi na uvo\u0111enju jedinstvenog formata punja\u010da za male elektronske ure\u0111aje \u2013 USB-C, da bi se smanjila koli\u010dina otpada kao i tro\u0161ak<\/p><\/blockquote>\n Me\u0111u najistaknutijim poslanicima i poslanicama je Biljana Borzan iz Hrvatske. Evropski parlament je nedavno gotovo jednoglasno usvojio njen predlog rezolucije o pravu na popravku. Tako\u0111e, predlog zakona da se u EU uvede jedinstveni format punja\u010da<\/a> za male elektronske ure\u0111aje, USB-C, dobio je ogromnu podr\u0161ku odbora za za\u0161titu potro\u0161a\u010da, u kojem ona u\u010destvuje.<\/p>\n Borzan dugo upozorava da se mnogi ure\u0111aji proizvode tako da ne ostanu funkcionalni jo\u0161 dugo nakon isteka garantnog roka. U nekim segmentima ima i programiranog nastupanja kvara u zadatom trenutku. Po rezoluciji o pravu na popravku, treba za kupce uvesti oznake po kojima \u0107e znati koliko je te\u0161ko i skupo otkloniti defekt, a rezervni delovi moraju da budu pristupa\u010dni i dostupni. Ova evroparlamentarka navodi da su u pripremi zakoni za podr\u0161ku otvaranju radnih mesta za servisere i sli\u010dne delatnosti.<\/p>\n Be\u010d i Grac nisu vi\u0161e imali strpljenja. Dva najve\u0107a grada u Austriji i jo\u0161 \u010detiri pokrajine su odlu\u010dili da vau\u010derima iz lokalnog bud\u017eeta pomognu i potro\u0161a\u010dima i zanatlijama kao i da podignu svest u dru\u0161tvu o korisnosti popravljanja o\u0161te\u0107enih stvari i spre\u010davanja nastanka otpada.<\/p>\n Program je imao toliko dobre rezultate da \u0107e ove nedelje po\u010deti da se sprovodi i na nivou cele savezne dr\u017eave, a obezbe\u0111eno je 130 miliona evra do 2026. godine!<\/p>\n Od toga 60 miliona dolazi iz vanrednog finansijskog mehanizma Evropske unije NextGenerationEU<\/a> za zeleni oporavak privrede od pandemije. \u0160tavi\u0161e, maksimalni iznos po vau\u010deru je udvostru\u010den na 200 evra.<\/p>\n Austrijska vlada je prihvatila model lokalnih i regionalnih samouprava i u celoj dr\u017eavi uvela program vau\u010dera za popravku od po 200 evra<\/p><\/blockquote>\n Grad Be\u010d je, u cilju da podstakne stanovni\u0161tvo da popravlja stvari umesto da ih baca, svoj program uveo u septembru 2020. godine i za njega odredio 1,6 miliona evra. Pre uvo\u0111enja saveznih vau\u010dera je odr\u017eano tri kruga.<\/p>\n Zvani\u010dnici iz prestonice Austrije ka\u017eu da je tamo zaklju\u010dno sa februarom ove godine popravljeno vi\u0161e 35.000 stvari. To je, u ekvivalentu, 880 tona otpada manje. Najvi\u0161e je bilo elektri\u010dnih i elektronskih proizvoda, a posebno mobilnih telefona i tableta. Gra\u0111ani i gra\u0111anke su popravljali bicikle, satove, ode\u0107u, name\u0161taj, usisiva\u010de i tako dalje.<\/p>\n Za be\u010dke vau\u010dere su mogli da se prijave i stanovnici ostatka zemlje. Pokrivano je 50 odsto tro\u0161kova popravke, ali ne preko stotinu evra. U slu\u010daju da se ispostavi da defekat ne mo\u017ee da se otkloni ili je to preskup, korisnik je mogao da iskoristi do 45 evra po vau\u010deru za uslugu ustanovljavanja kvara.<\/p>\n U Be\u010du je za 1,6 miliona evra popravljeno 35.000 stvari i ure\u0111aja<\/p><\/blockquote>\n \u010cim dr\u017eava zanatliji koji se uklju\u010dio u program nadoknadi razliku u ceni popravke ili vau\u010deru istekne rok, gra\u0111anin mo\u017ee da se prijavi za nov. Ovo je jedan od najjednostavnijih vidova odr\u017eive potro\u0161nje, ka\u017eu u be\u010dkoj gradskoj upravi i dodaju da im je namera bila da motivi\u0161u ljude da daju svojim predmetima i aparatima jo\u0161 jedan \u017eivot.<\/p>\n Popravke \u0161tite \u017eivotnu sredinu, \u0161tede novac i jo\u0161 stimuli\u0161u poslovanje kompanija u be\u010dkoj mre\u017ei za popravke i trebalo bi da im podignu promet, \u0161to je posebno va\u017eno u ovakvim trenucima, izjavila je ranije gradska ve\u0107nica Ulli Sima.<\/a><\/p>\n J\u00fcrgen Czernohorszky, koji je od nje nedavno preuzeo izvr\u0161na ovla\u0161\u0107enja u domenu \u017eivotne sredine u prestonici, naglasio je da bi produ\u017eenjem \u017eivotnog veka svih ma\u0161ina za pranje ve\u0161a, noutbuka, usisiva\u010da i smartfona u EU za po godinu dana bilo spre\u010deno ispu\u0161tanje \u010detiri miliona tona ugljen-dioksida.<\/p>\n Be\u010dki i austrijski model se pokazao toliko dobro da je u Portlandu u Sjedinjenim Dr\u017eavama u pripremi sli\u010dan mehanizam. \u0160to se ti\u010de drugih pristupa ovom pitanju u Evropi, u \u0160vedskoj je 2015. godine u gradu Eskilstuna nedaleko od Stokholma otvorena ReTuna \u00c5terbruksgalleria, prvi svetski trgova\u010dki centar za prodaju reciklirane i prepravljene robe.<\/p>\n Komunalno preduze\u0107e \u010cisto\u0107a Rijeka je otvorilo radionicu za popravku stvari i ure\u0111aja i edukaciju dece<\/p><\/blockquote>\n Ure\u0111aji i predmeti koje gra\u0111ani predaju se u radionicama vra\u0107aju u funkciju i prodaju. Va\u017eno je re\u0107i da je ReTuna posve\u0107ena edukaciji: organizuje radionice, predavanja i skupove o odr\u017eivosti.<\/p>\nNeograni\u010den broj vau\u010dera po osobi\u00a0 u Austriji do 2026. ili dok ima sredstava<\/h3>\n
![\"Austrija](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/Austrija-vaucerima-potrosacima-zanatlijama-zastiti-okoline-500x263.jpg\")
<\/figure>\n Popravke su opet u modi<\/h3>\n