U intervjuu za Balkan Green Energy News Predrag Gruji\u010di\u0107 ka\u017ee da je EU postavila samoj sebi veoma ambiciozan cilj \u2013 potpuni prestanak uvoza ruskog gasa do 2030. godine, kao i da bi to mogla da uradi tako \u0161to \u0107e realizovati dekarbonizaciju. Gruji\u010di\u0107 smatra da \u0107e se ubrzati istiskivanje prirodnog gasa iz energetskog miksa, ali ne misli da gas nema budu\u0107nost u energetskoj tranziciji.<\/p>\n
Jeste, naravno, uz tr\u017ei\u0161te i dekarbonizaciju. Kada je re\u010d o sigurnosti snabdevanja, i Evropa to zna, postoji jako visoka zavisnost od ruskog gasa, od 35 do 40 odsto na nivou EU a u zavisnosti od dr\u017eave, neke su i do 100 odsto zavisne. Kada je re\u010d o regionu veoma zavisne su Srbija, BiH, Severna Makedonija. Sigurnost snabdevanja gasom, a i elektri\u010dnom energijom, posredno, zbog visokih cena, ozbiljno je dovedena u pitanje.<\/p>\n
Kako bi se re\u0161ila te zavisnosti EU je re\u0161ena<\/a> da za osam brzih godina prestane da uvozi fosilna goriva od Rusije, pre svega gas i naftu jer je ugalj marginalan, a poslednje sankcije EU zabranile su uvoz uglja<\/a> iz Rusije ili sa ruske teritorije.<\/p>\n Tri pitanja su sada u prvom planu. U Evropi se rade procene da li postoje tehni\u010dki kapaciteti, ta\u010dnije gde su problemi u infrastrukturi da se gas obezbedi u slu\u010daju prestanka isporuka iz Rusije, ili u nekoj vanrednoj situaciji. Druga stvar je na\u0107i nove snabdeva\u010de koji bi isporu\u010dili nedostaju\u0107e koli\u010dine, i tre\u0107a je kako \u0107e potra\u017enja reagovati u novoj situaciji, jer se o\u010dekuje smanjenje potro\u0161nje usled kori\u0161\u0107enja drugih goriva za proizvodnju struje.<\/p>\n Uprkos ratu tranzit preko Ukrajine je pove\u0107an, trgovci i firme povla\u010de maksimalne koli\u010dine da bi napunili skladi\u0161ta<\/p><\/blockquote>\n Ina\u010de, sigurnost snabddevanja se pojavila kao problem jo\u0161 pre de\u0161avanja Ukrajini, i postala je politi\u010dka tema. Kao \u0161to znamo, ekonomija se zahuktala, potra\u017enja je nenormalno porasla, a proizvodnja gasa nije bila na potrebnom nivou.<\/p>\n Ono \u0161to je dobro, to je da ruski gas ide normalno kroz sve cevovode, \u010dak je preko Ukrajine tranzit pove\u0107an od po\u010detka rata, trgovci i firme povla\u010de maksimalne koli\u010dine da bi napunili skladi\u0161ta.<\/p>\n Evropa nema puno izbora. To je pove\u0107anje uvoza iz Severne Afrike, ali zanemarljivo. Sli\u010dno pove\u0107anje, od dve, tri milijarde je mogu\u0107e i iz Azerbejd\u017eana, a potrebno je zameniti oko 155 milijardi kubika na godi\u0161njem nivou, toliki je ukupan uvoz EU iz Rusije. Norve\u017eani su obe\u0107ali da mogu da pove\u0107aju isporuke za desetak odsto, \u0161to je nekih 10-12 milijardi, pa i do 16 milijardi. Mogu\u0107e je\u00a0 malo da se podigne i doma\u0107a evropska proizvodnja, na primer u Holandiji, i to opet za nekoliko milijardi.<\/p>\n Najvi\u0161e se o\u010dekuje, oko 50 milijardi kubika, od te\u010dnog prirodnog gasa (TPG; eng. liquified natural gas – LNG), koji je dostupan, ali problem je visoka cena. Tehni\u010dki gledano mogu\u0107e je uvesti tih dodatnih, planiranih, 50 milijardi kubika TPG-a u ovoj godini.<\/p>\n Cena je nezgodno pitanje, to niko ne zna. Kada je re\u010d o obezbe\u0111ivanju koli\u010dina glavni takmac Evropi bi\u0107e jugoisto\u010dna Azija, ne Kina toliko, mada i ona, ve\u0107 Japan, Ju\u017ena Koreja, Tajvan. Izvoznici moraju da pove\u0107aju proizvodnju, Katar, SAD, i oni rade na tome, ali rezultati \u0107e se videti tek u narednim godinama.<\/p>\n Bi\u0107e te\u0161ko da EU prestane da uvozi ruski gas do 2030.<\/p><\/blockquote>\n Na kraju, mislim da je te\u0161ko da EU pribavi tih 50 milijardi kubika TPG-a, u tako kratkom roku, ali nije nemogu\u0107e. Da se zameni ceo uvoz odmah je nemogu\u0107e, a bi\u0107e te\u0161ko da se to uradi i do 2030. Neophodni su novi izvori, bilo iz Turkmenistana, Azerbejd\u017eana, mo\u017eda aktiviranje tih nala\u017ei\u0161ta u Rumuniji, promena uloga Turske, a naravno, zbog druga\u010dijeg o\u010dekivanih tokova gasa, i investicije u cevovode, i u terminale za TPG.<\/p>\n Sada se o svemu tome razmi\u0161lja, ali najve\u0107i adut EU je dekarbonizacija, ta\u010dnije smanjenje potro\u0161nje gasa i zamena drugim vrstama gasa. Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora i dekarbonizacija sektora koje je nemogu\u0107e elektrifikovati, jeste glavni cilj.\u00a0Potra\u017enja \u0107e se sigurno smanjiti jer \u0107e gas biti skup, da tako ka\u017eem, skup kao \u0161ampanjac – malo preterujem, ali ne puno.<\/p>\n Ne znamo, ima previ\u0161e nepoznatih, ali to se ne\u0107e desiti odmah ili sutra. Ako je neko planirao da ga izbaci za 20 godina, sada \u0107e takav plan biti skra\u0107en – za koliko, ne znamo. Karte se opet me\u0161aju, mislili smo da su karte podeljene po\u010detkom godine kada je gas u\u0161ao u EU taksonomiju<\/a>. Evropska komisija je bila realisti\u010dna, shvatila je da je gas potreban, ali posle ovoga vidi se da gas gubi reputaciju goriva koje je mogu\u0107e nabaviti na slobodnom tr\u017ei\u0161tu po nekoj prihvatljivoj, priu\u0161tivoj ceni.<\/p>\n Dugoro\u010dno, te\u0161ko da je u boljoj, iz milion razloga. Mala su tr\u017ei\u0161ta, ne znaju dr\u017eave \u0161ta \u017eele da urade sa gasom, kolike koli\u010dine su im potrebne, infrastruktura je lo\u0161a. Evo, BiH ima samo jedan pravac snabdevanja, Srbija je uspela da se pove\u017ee sa Bugarskom, ali pitanje je kako \u0107e se taj pravac koristiti jer je pod kontrolom Gazproma.<\/p>\n Sa istiskivanjem ruskog gasa, region koji sledi evropsku energetsku politiku, nema mnogo opcija<\/p><\/blockquote>\n Sada se razmi\u0161lja i kako da se iskoristi Tranbalkanski gasovod, koji ide iz Rusije preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije, Bugarske do Turske, jer je prazan od kada Rusija njime ne snabdeva ove zemlje. Preko njega bi moglo da se prebaci od 15 do 20 milijardi kubika, a dobro je da je u vlasni\u0161tvu ovih dr\u017eava, ne Rusije.<\/p>\n Mo\u017eda, ako protok bude stabilan preko Turskog toka, ne\u0107e biti kratko\u010dnih problema. Ali onda, sa istiskivanjem ruskog gasa, region koji sledi evropsku energetsku politiku, nema mnogo opcija.<\/p>\n Region je, izgleda, ra\u010dunao na sve, i na gas, i da ne napusti ugalj brzo, i na obnovljive izvore, a spominju se i nuklearke. Nije potrebno toliko izvora, i nisam video jednu konzistentnu politiku BiH, Crne Gore, Kosova*, Srbije u vezi sa gasom. Na primer, da se termoelektrane sa uglja prebace na gas, mo\u017eda je najvi\u0161e tu uradila Severna Makedonija. Pri\u010da se o tome, ali se malo radi.<\/p>\n Kad pogledamo EU: Ma\u0111ari, Hrvati, Grci, Poljaci, svi su ra\u010dunali na gas. Poljaci su planirali da sa 20 milijardi kubika pove\u0107aju potro\u0161nju na 35. Sada je pitanje da li je to opcija za region, jer \u0107e ruski gas biti mnogo jeftiniji nego onaj koji nude druge zemlje, ali pitanje je da li \u0107ete mo\u0107i da ga dobijete.<\/p>\n Ne nu\u017eno. Ima ga na drugim mestima, a koli\u010dine koje su potrebne regionu su male, na nivou Ma\u0111arske, koja u evropskim okvirima nije veliki potro\u0161a\u010d.<\/p>\n Bi\u0107e skup ove i mo\u017eda slede\u0107e godine. Ne znamo kako \u0107e se cena kretati, \u0161ta ako Rusija po\u010dne da ga nudi na drugim tr\u017ei\u0161tima, pa onda tamo cena padne\u2026<\/p>\n Sekretarijat \u0107e to podr\u017eati, to ne mo\u017ee da bude lo\u0161e. U stalnom smo dijalogu sa Evropskom komisijom da se jedan takav mehanizam osmisli i nadamo se da \u0107e biti koristan za na\u0161e ugovorne strane, ako poka\u017eu interesovanje, a neke ve\u0107 jesu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predrag Gruji\u010di\u0107, iz Sekretarijata Energetske zajednice, u intervjuu za Balkan Green Energy News govori o budu\u0107nosti prirodnog gasa u EU i regionu<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":47862,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Kako \u0107e se EU osloboditi ruskog gasa i za\u0161to \u0107e gas biti skup kao \u0161ampanjac","_seopress_titles_desc":"Predrag Gruji\u010di\u0107, iz Sekretarijata Energetske zajednice, u intervjuu za Balkan Green Energy News govori o budu\u0107nosti prirodnog gasa u EU i regionu","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"0","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Predrag Gruji\u010di\u0107","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482],"tags":[3279,6177,1854,648,6335,5490,691],"class_list":["post-47861","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-dekarbonizacija","tag-energetska-kriza","tag-energetska-tranzicija","tag-energetska-zajednica","tag-predrag-grujicic","tag-prirodni-gas","tag-ugalj","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47861","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47861"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47861\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/47862"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47861"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47861"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47861"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Kako zameniti ruski gas?<\/h4>\n
Koji su to alternative za ruski gas?<\/h4>\n
Ima li ko \u0107e prodati taj gas Evropi, i po kojoj ceni<\/a>?<\/h4>\n
Rast cena \u0107e u su\u0161tini izbaciti gas iz energetskog miksa?<\/h4>\n
Gde je tu region, Balkan, u boljoj ili lo\u0161ijoj poziciji kada je re\u010d o gasu?<\/h4>\n
Region je ra\u010dunao na gas u energetskoj tranziciji? \u0160ta sada?<\/h4>\n
O\u010digledno je to propu\u0161tena \u0161ansa, da se gas iskoristi kao re\u0161enje za prelaz od uglja ka obnovljivim izvorima energije?<\/h4>\n
Gas onda ispada iz jedna\u010dine za energetsku tranziciju?<\/h4>\n
Ima ga na drugim mestima, ali \u0107e biti skup.<\/h4>\n
Koliko zemljama regiona mo\u017ee da pomogne to \u0161to ih je EU pozvala da kupuju gas zajedno<\/a>?<\/h4>\n