{"id":47147,"date":"2022-03-30T11:47:28","date_gmt":"2022-03-30T09:47:28","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=47147"},"modified":"2023-02-25T18:05:14","modified_gmt":"2023-02-25T17:05:14","slug":"komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/","title":{"rendered":"Komunalni otpad – neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije"},"content":{"rendered":"

U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama. Osim \u0161to zaga\u0111uje \u017eivotnu sredinu i naru\u0161ava zdravlje gra\u0111ana Srbije, ovaj otpad predstavlja neiskori\u0161\u0107en resurs iz kojeg bi zemlja kroz odgovorno upravljanje mogla dobijati nove vrednosti: sirovine ili proizvoditi elektri\u010dnu i toplotnu energiju.<\/h2>\n

Sistem upravljanja komunalnim otpadom \u010dine sanitarne deponije, recikla\u017eni centri, postrojenja za tretman otpada, ali i efikasna javno-komunalna preduze\u0107a koja posluju po modelima baziranim na ekonomskoj logici. Sistem tako\u0111e \u010dine stru\u010dnjaci, profesionalci, sektorski radnici, ali i oni koji otpad stvaraju \u2013 gra\u0111ani i privreda.<\/p>\n

Da bi navedeni elementi mogli da funkcioni\u0161u kao dobro ure\u0111en sistem neophodno je da postoje finansijski, regulatorni i inspekcijski mehanizmi, koji treba da obezbede da se pokriju svi tro\u0161kovi u lancu upravljanja otpadom od strane onih koji zaga\u0111uju – privrede i gra\u0111ana, kao i doslednu primenu zakona.<\/p>\n

Tekstom o upravljanju komunalnim otpadom nastavljamo sa serijalom „Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije“. O ovoj va\u017enoj temi, sa nama su razgovarali Gojkan Stojinovi\u0107<\/strong>, ekspert za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju, Jovanka Daki\u0107<\/strong>, izvr\u0161na direktorka Sektora za upravljanje otpadom, za\u0161titu \u017eivotne sredine i komunalne poslove JKP Higijena Pan\u010devo, i Milica Luki\u0107<\/strong>, istra\u017eiva\u010d sa Geografskog fakulteta.<\/p>\n

Pro\u010ditajte i prethodni \u010dlanak: Smetli\u0161ta Srbije – tihi trova\u010di na\u0161eg zdravlja<\/a>.<\/p>\n

U Srbiji ne postoji sistem upravljanja komunalnim otpadom<\/h3>\n
\"Komunalni
Gojkan Stojinovi\u0107, Jovanka Daki\u0107 i Milica Luki\u0107<\/em><\/figcaption><\/figure>\n

„Pre svega bitno je naglasiti da u Srbiji ne postoji uspostavljen sistem upravljanja otpadom“, isti\u010de\u00a0 Jovanka Daki\u0107, <\/strong>iz JKP Higijena Pan\u010devo na po\u010detku razgovora.<\/p>\n

Primarni sistem \u010dine namenske posude za odvojeno sakupljanje otpada kako bi se na mestu nastanka razdvojile frakcije dovoljno kvalitetne za dalju upotrebu. Kako nije mogu\u0107e u praksi posti\u0107i 100 odsto \u010disto\u0107u odvojeno sakupljenog otpada, sekundarna separacija obezbe\u0111uje dalje razvstavanje na otpad koji se mo\u017ee reciklirati ili upotrebiti za dobijanje elektri\u010dne i\/ili toplotne energije.<\/p>\n

Oko 600.000 tona otpada zavr\u0161i na divljim deponijama jer ruralni delovi Srbije nisu pokriveni infrastrukturom za sakupljanje i odvo\u017eenje sme\u0107a<\/p><\/blockquote>\n

Za taj sistem, kako ka\u017eu na\u0161i sagovornici, nedostaje nekoliko faktora. Prvi je ekonomska odr\u017eivost koju se obezbe\u0111uje kroz adekvatnu cenu komunalne usluge, kao i primenu principa produ\u017eene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da. Drugi faktor \u010dine odgovaraju\u0107a infrastruktura i oprema, a to su sanitarne deponije, recikla\u017eni centri, postrojenja za tretman otpada, kamioni.<\/p>\n

Tre\u0107i je primena propisa, odnosno kazne za nesavesno bacanje otpada\u00a0 i to \u0161to se 100% komunalnog otpada mo\u017ee odlo\u017eiti na deponiju bez bilo kakvog ograni\u010denja, ili mehanizma koji bi deponovanje u\u010dinilo finansijski nepovoljnijim za generatore (privredu i stanovni\u0161tvo).<\/p>\n

\u010cetvrti faktor je stru\u010dan kadar, i poslednji peti je politi\u010dka volja da se svi prethodni integri\u0161u.<\/p>\n

Deponovanje otpada je poslednja stavka u upravljanju komunalnim otpadom u razvjenim zemljama, a kod nas prva jer je besplatno<\/p><\/blockquote>\n

Kada je re\u010d o infrastrukturi, Srbija ima samo 11 sanitarnih deponija na koje se odlo\u017ei samo 560 hiljada tona otpada godi\u0161nje, a nesanitarnih ili op\u0161tinskih smetli\u0161ta \u010dak 138, s tim da se samo sanitarne deponije smatraju delom ure\u0111enog sistema. Tako\u0111e, oko 13 odsto teritorije Srbije, najve\u0107im delom ruralni predeli, nije pokriveno komunalnom uslugom sakupljanja otpada, pa on zavr\u0161ava na divljim deponijama, kojih ima oko 3.500.<\/p>\n

O tome saznajemo iz Izve\u0161taja o stanju \u017eivotne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu<\/a> gde se navodi da od oko 2,9 miliona tona otpada koliko se napravi svake godine u Srbiji, oko 600.000 tona se ne prikupi i ne deponuje ni na sanitarnim deponijama, ni na smetli\u0161tima.<\/p>\n

Gojkan Stojinovi\u0107<\/strong>, ekspert za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju, ka\u017ee da su problemati\u010dni i osnovni elementi operativnog upravljanja, plana i analize, pa Srbija jo\u0161 ne barata ta\u010dnim i preciznim podacima o koli\u010dinama generisanog otpada, osim u pau\u0161alnom obliku. Ovaj problem dodatno ote\u017eava i \u010dinjenica da nema preciznih, kvalitetnih i upotrebljivih podataka o sastavu otpada.<\/p>\n

Kada bi komunalna preduze\u0107a u Srbiji pla\u0107ala deponovanje, onda bi te firme imale ekonomski interes da smanje koli\u010dine koje deponuju<\/p><\/blockquote>\n

Primarnu separaciju i uop\u0161te razdvajanje komponenata otpada imamo samo u tragovima, nagla\u0161ava Stojinovi\u0107.<\/p>\n

\"Komunalni
Recikla\u017eni centar u Regionalnom centru Duboko<\/figcaption><\/figure>\n

Upravo nas separacija otpada podse\u0107a na hijerarhiju upravljanja otpadom bez koje nema dobrog sistema upravljanja otpadom: prevencija njegovog nastanka, ponovna upotreba, nakon toga separacija,\u00a0 recikla\u017ea, energetsko iskori\u0161\u0107enje, i tek na kraju deponovanje. Ali, u Srbiji je deponovanje umesto na poslednjem, na prvom mestu.<\/p>\n

Deponovanje ili prosipanje sme\u0107a iz kamiona JKP na nesanitarne deponije ili smetli\u0161ta je u Srbiji besplatno, ili se u najboljem slu\u010daju, kako ka\u017ee Stojinovi\u0107, odvajaju minimalna bud\u017eetska sredstva koja se tro\u0161e na prili\u010dno lo\u0161 i nestru\u010dan na\u010din kako bi se stvorio privid nekakvog zbrinjavanja.<\/p>\n

Sve to zato \u0161to nadle\u017eni donose politi\u010dki favorizovane odluke ne shvataju\u0107i da bi o tom sme\u0107u trebalo voditi ra\u010duna i da nas to sve mnogo vi\u0161e ko\u0161ta, a da ra\u010duni sti\u017eu na naplatu \u010dak i u zdravstvenom sistemu, isti\u010de on.<\/p>\n

Sistem upravljanja komunalnim otpadom mora biti ekonomski odr\u017eiv, a toga nema sa cenom komunalne usluge koja je socijalna kategorija<\/p><\/blockquote>\n

Kada bi se deponovanje u Srbiji pla\u0107alo, odnosno bila stavka u ra\u010dunu za zbrinjavanje otpada po kilogramu, komunalna preduze\u0107a bi imala ekonomski interes da smanje koli\u010dine koje deponuju, a to mogu da urade, na primer, separacijom otpada na izvoru nastanka za ponovnu upotrebu i recikla\u017eu, isti\u010du na\u0161i sagovornici.<\/p>\n

Za uvo\u0111enje reda u ovoj oblasti potrebna su ulaganja, a ona u Srbiji izostaju. Svojom politikom nerealnih cena koje su u zemlji na nivou socijalnih kategorija, kako navode Daki\u0107 i Stojinovi\u0107, komunalna preduze\u0107a ne mogu da obezbede sredstva za investicije.<\/p>\n

Model naplate usluga je i dalje zasnovan prete\u017eno na „praistorijskom“ modelu po jedinici povr\u0161ine, kao da metri kvadratni prave otpad, a ne ljudi, dodaje Stojinovi\u0107.<\/p>\n

Koliko je ekonomski momenat bitan govori podatak da \u010dak i kada postoji odgovaraju\u0107a infrastruktura, a to je, na primer, regionalna sanitarna deponija u Subotici, njeni kapaciteti nisu iskori\u0161\u0107eni jer lokalne samouprave ne \u017eele da pla\u0107aju za odvo\u017eenje otpada i njegovo deponovanje.<\/p>\n

Model naplate usluga je i dalje zasnovan prete\u017eno na „praistorijskom“ modelu po jedinici povr\u0161ine<\/p><\/blockquote>\n

Uz sve te probleme, kako isti\u010de Stojinovi\u0107, komunalna preduze\u0107a su optere\u0107ena politi\u010dki podobnim kadrovima koji su u mnogim slu\u010dajevima daleko od stru\u010dnih. Ta preduze\u0107a spadaju u „politi\u010dki plen“ i kao takva su podlo\u017ena nerealnim kadrovskim optere\u0107enjima koja prevazilaze kapacitete dobrog tr\u017ei\u0161nog poslovanja, isti\u010de on.<\/p>\n

Kada ovde jo\u0161 dodamo i lo\u0161u primenu zakona i podzakonskih akata, lo\u0161e kontrolne mehanizme, ka\u0161njenje klju\u010dnih strate\u0161kih dokumenata, inertnost i nezainteresovanost za bavljenje su\u0161tinom umesto formom, dobijamo onda poznatu sliku ogromnog broja divljih smetli\u0161ta, otpada u rekama, jezerima i za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima, zaga\u0111ene zemlje, vode i vazduha.<\/p>\n

Cena sakupljanja i transporta sme\u0107a mora da se pove\u0107a i uvede cena za deponovanje<\/h3>\n

S obzirom da je u Srbiji upravljanje komunalnim otpadom neefikasno, izme\u0111u ostalog jer nije ni ekonomski odr\u017eivo, re\u0161avanje finansiranja je prioritet. Nezaobilazan korak u kalkulaciji budu\u0107e tr\u017ei\u0161ne cene su precizni podaci o morfolo\u0161kom sastavu komunalnog otpada jer se tako mo\u017ee videti \u0161ta od otpada mo\u017ee da se ponovo upotrebi, reciklira ili energetski iskoristi.<\/p>\n

O mogu\u0107nostima energetskog iskori\u0161\u0107enja otpada najbolje govori slede\u0107i podatak: od 2,9 miliona tona generisanog komunalnog otpada godi\u0161nje, 470.000 tona ne mo\u017ee biti upotrebljeno na drugi na\u010din osim za dobijanje energije (oko 50 odsto tog otpada \u010dini plastika). Me\u0111utim, zna\u010dajan broj onoga \u0161to je u teoriji reciklabilno je izuzetno te\u0161ko ili skupo izdvojiti za recikla\u017eu, pa je i za takav otpad insineracija jedino re\u0161enje.<\/p>\n

Oko 44 odsto otpada je biorazgradivo \u0161to zna\u010di da bi od njega mogao da se pravi kompost ili biogas<\/p><\/blockquote>\n

Umesto novog proizvoda otpad postaje sirovina za dobijanje elektri\u010dne energije i\/ili tople vode za grejanje. Imaju\u0107i u vidu trenutnu energetsku krizu i stanje u \u017eivotnoj sredini, \u010dak bi se moglo re\u0107i da je neodgovorno tra\u0107iti dragocen energent odlaganjem na deponije na kojima zaga\u0111uje prirodu i ugro\u017eava zdravlje \u010doveka. Procene govore da kada bi se sav komunalni otpad iskoristio za dobijanje energije smanjila bi se potro\u0161nja lignita sedam odsto ili potro\u0161nja nafte za 500.000 tona, \u0161to je 20 odsto uvoza.<\/p>\n

Vi\u0161e svetla na sastav komunalnog otpada u Srbiji daje najnovija analiza sastava komunalnog otpada u Pan\u010devu u okviru koje je prvi put ura\u0111eno razdvajanje na \u010dak 40 razli\u010dtih vrsta otpada. Istra\u017eivanje su pro\u0161log meseca sproveli Green Loop i Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa JKP Higijena Pan\u010devo.<\/p>\n

\"komunalni<\/p>\n

Podaci govore da bi 44% otpada, koji je biorazgradiv, moglo da se iskoristi za kompostiranje i anaerobnu digestiju ili proizvodnju biogasa. 40% komunalnog otpada mogu\u0107e je reciklirati, a 16% pogodno je za energetsko iskori\u0161\u0107enje ili proizvodnu energije. Na kraju, vrlo malo otpada bi zavr\u0161ilo na deponiji.<\/p>\n

Milica Luki\u0107<\/strong>, istra\u017eiva\u010d sa Geografskog fakulteta, koja je u\u010destvovala u analizi, ka\u017ee da ovo istra\u017eivanje ulazi u sr\u017e problema – na\u0161u kantu, u to \u0161ta bacamo i kakav otpad stvaramo.<\/p>\n

Iznena\u0111uju\u0107e je, isti\u010de ona, koliko hrane bacamo, ne samo otpadaka od vo\u0107a i povr\u0107a, hleba, ve\u0107 i \u010ditavih namirnica, \u0161to je prilika za kompostiranje, koje u Srbiji nije razvijeno, i zbog toga najve\u0107i deo zelenog otpada zavr\u0161ava na deponijama. Da podsetimo, bio-otpad je najodgovorniji za stvaranje deponijskog gasa i procednih voda, \u0161to je osnovno zaga\u0111enje koje se emituje sa smetli\u0161ta.<\/p>\n

Istra\u017eivanje u Pan\u010devu pokazalo je da se u okviru komunalnog \u010dvrstog otpada nalaze i velike koli\u010dine ambala\u017enog otpada, posebno plasti\u010dnog otpada – jednokratne plastike, a ima dosta i plasti\u010dnih kesa i jednokratnih posuda za hranu.<\/p>\n

U Srbiji se recikliraju uglavnom samo PET boce, aluminijum i drugi metali, staklena ambala\u017ea, i istina je, kako ka\u017ee Milica Luki\u0107, da najve\u0107i deo otpada koji se nalazi u na\u0161oj kanti u ovom trenutku ne mo\u017ee da se reciklira u Srbiji, niti iskoristi na neki drugi na\u010din.<\/p>\n

„Zbog neadekvatnog i nedovoljno razvijenog sistema upravljanja otpadom, i dalje u na\u0161oj zemlji najve\u0107i deo zavr\u0161ava na deponijama, bez ikakve prethodne prerade“, obja\u0161njava Luki\u0107.<\/p>\n

Cena komunalne usluge trebalo bi da se pove\u0107a 70 odsto u narednih tri do pet godina<\/p><\/blockquote>\n

Sastav otpada dokazuje da ima potencijala da se sa njim uradi ne\u0161to pre nego \u0161to se deponuje. Ali, za to je potrebna ve\u0107 pomenuta infrastruktura, a za nju novac. Sve se vrti oko cene komunalne usluge koju pla\u0107aju gra\u0111ani.<\/p>\n

\"komunalni
Analiza sastava komunalnog otpada u Pan\u010devu<\/figcaption><\/figure>\n

Jo\u0161 jedna analiza, Poslovnog udru\u017eenja komunalnih preduze\u0107a KOMDEL iz oktobra 2021. (KOMDEL – Cene usluga izno\u0161enja sme\u0107a<\/a>) pokazala je da prose\u010dna cena usluga izno\u0161enja sme\u0107a za doma\u0107instva na uzorku od 50 komunalnih preduze\u0107a iznosi 6,36 din\/m2, a za pravna lica je 2,4 puta ve\u0107a i iznosi 14,97 din\/m2.<\/p>\n

Komunalna preduze\u0107a su pro\u0161le godine tra\u017eila poskupljenje od 15 odsto, pa bi se nove cene kretale od 6,70 do 10,50 din\/m2 (u proseku 7,27 din\/m2 ), \u0161to bi, prema stavu KOMDEL-a, bio i prvi nu\u017ean korak na putu do ekonomskih cena.<\/p>\n

Sa planiranim poskupljenjem „prose\u010dan izdatak za jednu porodicu za usluge sakupljanja, transporta i deponovanja komunalnog otpada“ bio bi 400 do 630 dinara mese\u010dno ili od 0,67 do 0,93 odsto od prose\u010dne neto zarade u Srbiji.<\/p>\n

Po metodologiji Stalne konferencije gradova i op\u0161tina (SKGO) smatra se da su cene pristupa\u010dne kada prose\u010dni ra\u010dun za te usluge nije ve\u0107i od 1,5 odsto od prose\u010dne neto zarade ostvarene u odre\u0111enoj jedinici lokalne samouprave.<\/p>\n

U velikoj ve\u0107ini gradova i op\u0161tina u Srbiji cene su jo\u0161 daleko od ovog nivoa, \u0161to govori o tome, kako isti\u010du u KOMDEL-u, da bi sa postoje\u0107im standardom velika ve\u0107ina gra\u0111ana mogla da pla\u0107a i osetno ve\u0107e mese\u010dne ra\u010dune.<\/p>\n

KOMDEL: sa sada\u0161njom cenom komunalne usluge ne\u0107e biti mogu\u0107e dosti\u0107i visoke ekolo\u0161ke standarde<\/p><\/blockquote>\n

KOMDEL je napravio i projekciju cena osnovnih komunalnih usluga u regionu Zapadnog Balkana na bazi procene realne kupovne mo\u0107i stanovni\u0161tva. Projekcija govori da bi cene trebalo da se pove\u0107aju 70 odsto u narednih tri do pet godina.<\/p>\n

KOMDEL upozorava da je izvesno da sa sada\u0161njom cenom komunalne usluge u Srbiji ne\u0107e biti mogu\u0107e dostizati visoke ekolo\u0161ke standarde u oblasti upravljanja otpadom, niti \u0107e biti mogu\u0107 napredak u pregovorima u okviru Poglavlja 27.<\/p>\n

\"Komunalni<\/p>\n

Na \u017ealost, kako ka\u017ee Gojkan Stojinovi\u0107, gra\u0111ani su suo\u010deni sa pau\u0161alnim modelom naplate komunalne usluge, koji se ogleda u prete\u017enoj naplati po metru kvadratnom stambenog prostora koji je najnetransparentniji i najlo\u0161iji.<\/p>\n

Prema mi\u0161ljenju ovog eksperta, lo\u0161 je i model pla\u0107anja „po \u010dlanu doma\u0107instva“ jer tro\u010dlana porodica sa visokim standardom \u017eivota i samim tim ve\u0107om kupovnom mo\u0107i mo\u017ee da napravi vi\u0161e otpada od peto\u010dlane koja je manje imu\u0107na.<\/p>\n

Svakako je neophodno implementirati model „plati koliko baci\u0161“, dakle jedna jasna kvantitativna metoda naplate koja bi slu\u017eila i kao stimulativna i kao destimulativna mera, savetuje Stojinovi\u0107.<\/p>\n

Model naplate po sistemu „plati koliko baci\u0161“ bio bi u isto vreme i stimulativna i destimualtivna mera<\/p><\/blockquote>\n

Jednostavno re\u010deno ovaj model bi stimulisao sve one koji svoj otpad razdvajaju, odnosno izdvajaju ambala\u017eu za recikla\u017eu, bio-otpad tretiraju u sopstvenim ili zajedni\u010dkim kompostanama, posebne tokove otpada odnose u recikla\u017ena dvori\u0161ta, i tako smanjuju krajnju koli\u010dinu otpada za deponovanje i mese\u010dni ra\u010dun za zbrinjavanje otpada.<\/p>\n

Kako bi novi model mogao da izgleda u praksi trebalo bi da poka\u017ee pilot-projekat koji se u saradnji sa UNDP sprovodi u Pan\u010devu, obja\u0161njava Jovanka Daki\u0107.<\/p>\n

Naime, 300 doma\u0107instava sa individualnim stanovanjem dobila su tri posude za otpad: kantu za mokri otpad koji se odla\u017ee na deponiji, kantu za suvi otpad u koju se sakuplja ambala\u017eni otpad, koji se upu\u0107uje u recikla\u017eu, i posudu ili ku\u0107ni komposter za bio-otpad.<\/p>\n

Cilj pilot projekta u Pan\u010devu je da se na godi\u0161njem nivou dobije podatak koliko kilograma koje komponente otpada stvara jedan gra\u0111anin, kao i da se evidentira koliki je doprinos ku\u0107nog kompostiranja u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, s obzirom da kompostiranje smanjuje koli\u010dine bio-otpada u sadr\u017eaju otpada iz mokre kante koji zavr\u0161ava na deponijama.<\/p>\n

Sistem upravljanja komunalnim otpadom mora biti ekonomski odr\u017eiv<\/h3>\n

Na pitanje kako promeniti trenutnu situaciju Jovanka Daki\u0107 i Gojkan Stojinovi\u0107 odgovaraju da ne smemo raditi copy-paste dobrih modela za sistem upravljanja komunalnim otpadom.<\/p>\n

Za po\u010detak, mora se unaprediti kvalitet izve\u0161tavanja o komunalnom otpadu i sankcionisati lokalne samouprave koje ne dostavljaju Agenciji za za\u0161titi \u017eivotnu sredinu (SEPA) podatke, \u0161to je obaveza propisana Zakonom o komunalnim delatnostima.<\/p>\n

Gojkan Stojinovi\u0107<\/strong> smatra da napredak u celoj ovoj oblasti kriti\u010dno zavisi od balansiranog i dobrog miksa saradnje eksperata koji se ve\u0107 gotovo decenijama konkretno operativno bave poslovima upravljanja otpadom i mladih stru\u010dnjaka obrazovanih po programima za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n

\"komunalni<\/p>\n

Jovanka Daki\u0107<\/strong> ka\u017ee da nema sistema bez jasne ra\u010dunice. Pre svega, neophodno je da se defini\u0161e\u00a0 svaki tro\u0161ak: gde nastaje, koliki iznosi i ko treba da ga plati.<\/p>\n

„Dokle god se sve frakcije otpada ne evidentiraju, izmere i realni podaci ne unesu u tabelu i dok ne dobijemo cenu ko\u0161tanja ponovne upotrebe ili recikla\u017ee ili drugog tretmana ili deponovanja otpada – ne mo\u017eemo da napravimo sistem u kojem komunalna preduze\u0107a imaju realne i optimalne uslove za rad“, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Kada ekonomija upravljanja otpadom u Srbiji ne bude socijalna kategorija, a cene komunalnih usluga adekvatne, i kada deponovanje bude skuplje od recikla\u017ee i tretmana u energetske svrhe, a efikasnost komunalnih preduze\u0107a pove\u0107ana, tek tada se mogu primeniti provereno dobri modeli za sistem upravljanja komunalnim otpadom .<\/p>\n

Stru\u010dnjaci su saglasni da se za uspostavljanje i odr\u017eavanje efikasnog sistema upravljanja komunalnim otpadom moraju obezbediti efikasni finansijski mehanizmi, kao \u0161to su naknada za deponovanje, naknada za ambala\u017eu, porez na nerecikliranu plastiku, ali i subvencije komunalnim preduze\u0107ima.<\/p>\n

\n

Produ\u017eena odgovornost proizvo\u0111a\u010da<\/em><\/h4>\n

Ekonomske odr\u017eivosti sistema upravljanja otpadom, kako ka\u017eu na\u0161i sagovornici, nema bez efikasne primene principa „produ\u017eene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da“ (eng. extended producer responsibility principle). Princip podrazumeva da je onaj koji je proizvod ili ambala\u017eu proizveo ili stavio na tr\u017ei\u0161te, odgovoran za njen \u010ditav \u017eivotni ciklus. Ta odgovornost polazi od ekolo\u0161kog dizajna, preko organizacije sakupljanja otpadne ambala\u017ee ili proizvoda, i finansiranja kompletnog tro\u0161ka njenog zbrinjavanja kako ne bi zavr\u0161ili u \u017eivotnoj sredini.<\/em><\/p>\n

\n

DA ZNAMO<\/strong><\/p>\n

KOMUNALNI OTPAD<\/strong> – <\/span>otpad iz doma\u0107instava (ku\u0107ni otpad) i komercijalni otpad.<\/p>\n

PRINCIP ZAGA\u0110IVA\u010c PLA\u0106A<\/strong><\/span> – koncept odgovornosti za generisan otpad po kome onaj ko generi\u0161e otpad (gra\u0111anin, firma ili druga institucija) odgovoran je da plati tro\u0161ak njegovog uklanjanja ili \u0161tetu koja nastaje kao posledica zaga\u0111enja.<\/p>\n

NAPLATA PO KVADRATNOM METRU<\/strong><\/span> – sistem naplate komunalne usluge prema kojem se njeno ko\u0161tanje odre\u0111uje na osnovu povr\u0161ine obveznika pla\u0107anja, a ne realne koli\u010dine generisanog otpada.<\/p>\n

NAPLATA PO \u010cLANU DOMA\u0106INSTVA<\/strong><\/span> – sistem naplate koji podrazumeva da izdatak za odno\u0161enje komunalnog otpada doma\u0107instva zavisi od broja \u010dlanova, a ne realne koli\u010dine otpada koju oni stvaraju.<\/p>\n

NAPLATA PO PRINCIPU „PLATI KOLIKO BACI\u0160“<\/strong><\/span> – sistem naplate na realnoj koli\u010dini otpada koju obveznik pla\u0107anja preda komunalnom preduze\u0107u.<\/p>\n

SEPARACIJA, SELEKCIJA ILI ODVAJANJE OTPADA<\/strong><\/span> – razdvajanje razli\u010ditih vrsta otpada kako bi bili reciklirani ili ponovo upotrebljeni.<\/p>\n

PRIMARNA SEPARACIJA OTPADA<\/strong><\/span> – odvajanje otpada na mestu nastanka (doma\u0107instvo, preduze\u0107e, recikla\u017ena ostrva na ulici…) u namenske posude, iz kojih se separisan otpad preuzima i odvozi na dalju obradu (sekundarnu separaciju, presovanje…).<\/p>\n

SEKUNDARNA SEPARACIJA OTPADA<\/strong><\/span> – odvajanje otpada na sortirnim linijama koje se nalaze u preduze\u0107ima koja upravljaju otpadom, na one frakcije koje mogu biti ponovo upotrebljene bilo u recikla\u017ei ili za dobijanje energije i\/ili one koje moraju da se deponuju.<\/p>\n

RECIKLA\u017dNA OSTRVA I CENTRI (DVORI\u0160TA)<\/strong><\/span> – manje i ve\u0107e lokacije na kojima gra\u0111ani mogu da obave primarnu separaciju otpada, ta\u010dnije da odvojeno odla\u017eu otpad.<\/p>\n

RECIKLA\u017dA<\/strong><\/span> – proces prerade otpada u materijal od koga se mogu praviti novi proizvodi. Recikliraju se PET ambala\u017ea, tetrapak, staklo, metal, papir, karton, tekstil, elektronski otpad.<\/p>\n

ENERGETSKO ISKORI\u0160\u0106ENJE OTPADA<\/strong><\/span> – spaljivanje odre\u0111enih vrsta otpada u specijalnim postrojenjima kako bi se proizvodila elektri\u010dna i toplotna energija.<\/p>\n

KOMPOST<\/strong><\/span> – prirodno \u0111ubrivo koje se stvara od bio-otpada (biorazgradivi otpad), koji \u010dine ostaci\u00a0 hrane ili biljaka.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tekstom o upravljanju komunalnim otpadom nastavljamo sa serijalom „Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije“, a sagovornici su nam Gojkan Stojinovi\u0107, Jovanka Daki\u0107 i Milica Luki\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":47699,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5,4],"tags":[93,6159,1924,4977,6308,4540,6672,1485],"class_list":["post-47147","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","category-zivotna-sredina","tag-biogas","tag-kompostiranje","tag-komunalni-otpad","tag-primarna-separacija-otpada","tag-sekundarna-separacija-otpada","tag-sistem-za-upravljanje-otpadom","tag-srbija-od-smetlista-do-cirkularne-ekonomije","tag-zagadenje","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nKomunalni otpad - neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Komunalni otpad - neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-03-30T09:47:28+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2023-02-25T17:05:14+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Vladimir Spasi\u0107\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Vladimir Spasi\u0107\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"17 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Vladimir Spasi\u0107\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/99dc721c46113fea22caffad06ef7317\"},\"headline\":\"Komunalni otpad – neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije\",\"datePublished\":\"2022-03-30T09:47:28+00:00\",\"dateModified\":\"2023-02-25T17:05:14+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/\"},\"wordCount\":3215,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"biogas\",\"kompostiranje\",\"komunalni otpad\",\"primarna separacija otpada\",\"sekundarna separacija otpada\",\"sistem za upravljanje otpadom\",\"Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije\",\"zaga\u0111enje\"],\"articleSection\":[\"Otpad\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/\",\"name\":\"Komunalni otpad - neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2022-03-30T09:47:28+00:00\",\"dateModified\":\"2023-02-25T17:05:14+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/99dc721c46113fea22caffad06ef7317\"},\"description\":\"U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr\",\"width\":840,\"height\":430,\"caption\":\"Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Vesti\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Otpad\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/vesti\\\/otpad\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":4,\"name\":\"Komunalni otpad – neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/99dc721c46113fea22caffad06ef7317\",\"name\":\"Vladimir Spasi\u0107\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/vladimir-spasic\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Komunalni otpad - neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije","description":"U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Komunalni otpad - neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije","og_description":"U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama.","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2022-03-30T09:47:28+00:00","article_modified_time":"2023-02-25T17:05:14+00:00","og_image":[{"width":840,"height":430,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Vladimir Spasi\u0107","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Vladimir Spasi\u0107","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"17 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/"},"author":{"name":"Vladimir Spasi\u0107","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/99dc721c46113fea22caffad06ef7317"},"headline":"Komunalni otpad – neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije","datePublished":"2022-03-30T09:47:28+00:00","dateModified":"2023-02-25T17:05:14+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/"},"wordCount":3215,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr","keywords":["biogas","kompostiranje","komunalni otpad","primarna separacija otpada","sekundarna separacija otpada","sistem za upravljanje otpadom","Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije","zaga\u0111enje"],"articleSection":["Otpad","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/","name":"Komunalni otpad - neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr","datePublished":"2022-03-30T09:47:28+00:00","dateModified":"2023-02-25T17:05:14+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/99dc721c46113fea22caffad06ef7317"},"description":"U Srbiji se komunalnim otpadom ne upravlja, ve\u0107 se on deponuje na ukupno 11 sanitarnih i veliki broj nesanitarnih deponija ili smetli\u0161ta, a zna\u010dajan deo zavr\u0161ava apsolutno nekontrolisano u prirodi na divljim deponijama.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs.jpg?wsr","width":840,"height":430,"caption":"Komunalni-otpad-Srbije-neiskorisceni-resurs"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-srbije\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Vesti","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Otpad","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/vesti\/otpad\/"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Komunalni otpad – neiskori\u0161\u0107eni resurs Srbije"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/99dc721c46113fea22caffad06ef7317","name":"Vladimir Spasi\u0107","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/vladimir-spasic\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47147","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47147"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47147\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/47699"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47147"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47147"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47147"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}