U svetlu predstoje\u0107ih izbora, Balkan Green Energy News prenosi planove stranaka<\/a> za energetski sektor i njegovu dekarbonizaciju, budu\u0107nost rudarstva i unapre\u0111enje kvaliteta vazduha. U Srbiji se u javnoj sferi i dalje premalo govori o obavezi dr\u017eave da uvede naplatu emisija ugljen-dioksida. Ukoliko to ne u\u010dini, izvoznici struje i vi\u0161e vrsta robe u Evropsku uniju, uklju\u010duju\u0107i \u010delik i cement, mora\u0107e da od 2026. godine<\/a> pla\u0107aju prekograni\u010dni porez na CO2<\/a> u okviru mehanizma CBAM.<\/p>\n „Hroni\u010dni ekolo\u0161ki problemi, gomilani decenijama, na\u017ealost se ne mogu re\u0161iti preko no\u0107i. Ekologija i za\u0161tita \u017eivotne sredine nisu pomodarstvo, ve\u0107 ljudska potreba, a Zeleni Srbije \u0107e nastaviti da, kao i do sada, tiho, uporno i stru\u010dno rade i da se bore za \u010distu Srbiju“, izjavio je predsednik te stranke Ivan Kari\u0107.<\/p>\n Srbija ima i obnovljive i neobnovljive energetske resurse koji mogu da dugoro\u010dno obezbede bezbedno i sigurno snabdevanje energijom, ali oni se ve\u0107 50 godina ne koriste racionalno, dodao je. „Na\u017ealost, nismo bili \u0161tedljivi i nedovoljno smo investirali u razvoj novih tehnologija“, isti\u010de Kari\u0107 i poziva na sveobuhvatnu promenu pristupa.<\/p>\n Budu\u0107nost je, sa stanovi\u0161ta energetske bezbednosti, neizvesna na globalnom nivou, upozorio je prvi \u010dovek Zelenih Srbije. Sagorevanje fosilnih goriva ima brojne negativne posledice, prvenstveno na zdravlje ljudi, kazao je i podvukao da se zemlja ne mo\u017ee sasvim osloniti na ugalj, najzna\u010dajniji i najvi\u0161e kori\u0161\u0107en energent, a ni na gas, jer zavisi od uvoza i geopoliti\u010dke situacije.<\/p>\n Samo u\u0161tedama na vi\u0161espratnicama u Beogradu mo\u017ee se u\u0161tedeti koli\u010dina struje koju proizvede termoelektrana u Kostolcu<\/p><\/blockquote>\n „Uskoro nas o\u010dekuju takse na emisije ugljen-dioksida i predstoji nam dugotrajan i osetljiv proces dekarbonizacije, u energetskom sektoru, industriji i privredi u celini. Mi se ne\u0107emo pona\u0161ati kao da smo planeta za sebe, jer svi pokazatelji i savremeni ekolo\u0161ki alati govore da smo posebno ugro\u017een deo Evrope, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva i lo\u0161eg lignita sa velikim sadr\u017eajem sumpora. Sa druge strane, imamo velike potencijale u obnovljivim izvorima, biomasi, suncu, vetru, pa i u rekama, koje ili nismo umeli da koristimo ili ih koristimo na ekolo\u0161ki neprihvatljiv na\u010din. Na\u017ealost, pona\u0161amo se kao ‘pijani milioneri’, rasipaju\u0107i nepa\u017eljivo i bahato energiju, jer su nas decenijama u\u010dili kako smo beskona\u010dno bogata zemlja, \u0161to je u\u017easna zabluda“, napomenuo je Kari\u0107.<\/p>\n Osvr\u0107u\u0107i se na izuzetnu zaga\u0111enost vazduha, on je rekao da je li\u010dno jo\u0161 2005-2006. godine u Obrenovcu izveo prvu nezavisnu i automatsku monitoring stanicu za pra\u0107enje kvaliteta vazduha. „Smatrao sam tada i borim se sve do sada da obave\u0161tavanje gra\u0111ana i pravo na ta\u010dnu informaciju o kvalitetu \u017eivotne sredine bude neprikosnoveno,“ izjavio je Kari\u0107.<\/p>\n Zeleni smatraju da je nu\u017eno da se donese nacionalni investicioni plan masovne izgradnje energetskog odnosno izolacionog omota\u010da na stambenim zgradama. Ovo se odnosi, pre svega, na velike gradove koji imaju daljinski sistem grejanja. U Srbiji postoji nekoliko stotina hiljada stambenih jedinica koje su potpuno bez izolacije, sa starim i nefunkcionalnim prozorima i stolarijom, navode u stranci.<\/p>\n U investicijama mogu u\u010destvovati dr\u017eava, lokalne samouprave, kompanije koje isporu\u010duju energiju i gra\u0111ani, predla\u017eu Zeleni Srbije. Izgra\u0111eni izolacioni omota\u010d bio bi u vlasni\u0161tvu dr\u017eave, dugoro\u010dno rentiran korisniku kroz cenu energenta, uz ra\u010dun, najmanje 20 godina. Jedno takvo sistemsko re\u0161enje omogu\u0107ilo bi da se samo u\u0161tedama na vi\u0161espratnicama u Beogradu mo\u017ee u\u0161tedeti koli\u010dina struje koju proizvede termoelektrana u Kostolcu, izra\u010dunali su.<\/p>\n Srbija ima blizu 300 sun\u010danih dana godi\u0161nje, pa svaki krov mala energana koja \u010deka da se priklju\u010di na mre\u017eu<\/p><\/blockquote>\n „Istovremeno treba da pokrenemo zamenu energenata, \u0161to predstavlja relativno brz obrt kapitala i vi\u0161estruku dru\u0161tvenu korist. Srbija ima blizu 300 sun\u010danih dana godi\u0161nje, pa je nama svaki krov mala energana, koja \u010deka da se priklju\u010di na mre\u017eu“, izjavio je Kari\u0107.<\/p>\n On je ukazao na napredak efikasnosti i pad cena toplotnih pumpi i neophodnost iskori\u0161\u0107avanja potencijala drugih obnovljivih izvora energije i otpadne toplote iz industrijskih procesa za postizanje „energetskog i ekolo\u0161kog nacionalnog suvereniteta“.<\/p>\n Kari\u0107 je rekao da gra\u0111ani nailaze na „nerazumevanje oko\u0161tale i u\u010dmale administracije“ i da „nedostaje dovoljno \u0161irine, razumevanja i propisa kojima bi omogu\u0107ili da na\u0161a zemlja postane energetski efikasna, potpuno bezbedna iz 100 odsto doma\u0107ih izvora energije.“<\/p>\n Zeleni Srbije se zala\u017eu za uspostavljanje nacionalnog sistema za trgovinu emisijama gasova s efektom staklene ba\u0161te, od kojeg bi prikupljena sredstva bila na raspolaganju privredi i za aktivnosti poput masovnog po\u0161umljavanja. U toj stranci ka\u017eu da treba napraviti „kapitalni revolving zeleni fond koji bi bio ulaga\u010d i pokreta\u010d zelene privrede“ i da se nadaju da \u0107e u narednoj vladi biti sluha za to.<\/p>\n Ova poruka o sistemu za trgovinu emisijama je retka me\u0111u akterima na politi\u010dkoj sceni, iako se Srbija u su\u0161tini ve\u0107 obavezala da ga pokrene i uskladi s onim u Evropskoj uniji, a zatim integri\u0161e s njim.<\/p>\n Degradirano zemlji\u0161te, prostor uz auto-puteve i jalovi\u0161ta kod rudnika mogu da poslu\u017ee za brzorastu\u0107e bioenergetske useve, da se biomasom postepeno zamenjuje ugalj u termoelektranama, smatraju Zeleni.<\/p>\n „Nijedan radnik u Elektroprivredi Srbije<\/a> nema potrebe da se boji da \u0107e ostati bez posla. Ulaganje u \u017eivotnu sredinu i zelenu privredu \u0161titi zdravlje, \u0161tedi zdravstveni bud\u017eet i otvara radna mesta“, naglasio je Kari\u0107.<\/p>\n Potrebna je hitna procena vrednosti ekolo\u0161kog i prirodnog kapitala Srbije i strategija razvoja i mogu\u0107eg iskori\u0161\u0107avanja prirodnog potencijala, navodi predsednik. Tu dolazimo do pitanja rudarstva i desetina dozvola za istra\u017eivanja koja su izdata za podru\u010dja \u0161irom zemlje, a on isti\u010de da su Zeleni inicirali moratorijum na eksploataciju<\/a> ruda litijuma i bora<\/a> u Gornjem Jadru, gde Rio Tinto<\/a> planira rudnik i postrojenje za preradu.<\/p>\n Zeleni isti\u010du besplatan gradski prevoz kao jedno od re\u0161enja protiv zaga\u0111ivanja vazduha u saobra\u0107aju<\/p><\/blockquote>\n „Mnoge bogate zemlje su daleko bogatije rudama, vrlo skupim i retkim, pa ipak prave sireve, \u010dokolade, satove, gaje paradajz i od toga prave svetsko \u010dudo. Ukoliko posle studija uticaja na \u017eivotnu sredinu procenimo da nam je eksploatacija rude isplativa, moramo da budemo maksimalno svoji \u2013 od usagla\u0161avanja rudne rente sa zemljama u kojima je ona najvi\u0161a, do maksimalne kontrole procesa iskopavanja, rada rudnika, prerade rude, odlaganja otkrivke i jalovine“, izjavio je Kari\u0107.<\/p>\n Po njegovim re\u010dima, dolazi do izra\u017eaja sukob zastarelog koncepta neoliberalne i neokolonijalne ekonomije sa potrebama ljudi i zelenog razvoja i suverenitetom jedne male dr\u017eave, a Srbija nije i ne mo\u017ee biti ne\u010dija kolonija, pa ni Rio Tinta, Zijina ili druge kompanije.<\/p>\n Kari\u0107: Nijedna kompanija ne dolazi ovde, niti bilo gde u svetu, da usre\u0107i nas, nego da ostvari \u0161to ve\u0107i profit<\/p><\/blockquote>\n „Kao i u slu\u010daju mini hidroelektrana, na\u0161li smo se pred svr\u0161enim \u010dinom. Kao ekolog i geolog koji je radio u rudniku, razumem potrebu eksploatacije ruda, ali i opravdanu zabrinutost ljudi. Tek kad stvorimo kompletnu sliku, kada mi u na\u0161oj ku\u0107i znamo \u0161ta ho\u0107emo, mo\u017eemo da pozovemo nekoga da da svoju ponudu. Uz obavezu da ga svakodnevno kontroli\u0161emo, nadziremo i proveravamo, jer nijedna kompanija ne dolazi ovde, niti bilo gde u svetu, da usre\u0107i nas, nego da ostvari \u0161to ve\u0107i profit“, rekao je Kari\u0107.<\/p>\n Pored ve\u0107 navedenog, Zeleni isti\u010du va\u017enost izrade strategije prilago\u0111avanja na klimatske promene za za\u0161titu zdravlja, privrede i poljoprivrede. Dalje, oni se zala\u017eu za pomo\u0107 dr\u017eave za pre\u010di\u0161\u0107avanje vazduha i otpadnih gasova iz industrije.<\/p>\n Tako\u0111e smatraju da zna\u010dajan deo zaga\u0111enosti vazduha u urbanim sredinama mo\u017ee da se re\u0161i besplatnim gradskim prevozom, promenom saobra\u0107ajne infrastrukture, ulaganjem u \u017eeleznicu i promocijom pe\u0161a\u010denja i vo\u017enje bicikla.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dr\u017eavni investicioni plan za energetsku efikasnost stambenih zgrada i kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora otvaraju put ka energetskom i ekolo\u0161kom nacionalnom suverenitetu, ka\u017ee Ivan Kari\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":47107,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,6295,1,4],"tags":[6153,3279,1307,646,6177,1854,190,2972,1231,2899,647,5343,7071,5161,3441,5345,5921],"class_list":["post-47094","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-energetska-kriza","category-obnovljivi-izvori-energije","category-zivotna-sredina","tag-cbam","tag-dekarbonizacija","tag-elektroprivreda-srbije","tag-energetska-efikasnost","tag-energetska-kriza","tag-energetska-tranzicija","tag-eps","tag-ivan-karic","tag-kvalitet-vazduha","tag-litijum","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-porez-na-co2","tag-projekat-jadar","tag-rio-tinto","tag-zagadenost-vazduha","tag-zijin","tag-zivotna-sredina","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nBila je zabluda da smo beskona\u010dno bogata zemlja<\/h3>\n
Put ka 100 odsto doma\u0107ih izvora energije<\/h3>\n
Posao za slede\u0107u vladu<\/h3>\n
Kopanje ruda samo uz maksimalnu kontrolu, maksimalnu rentu<\/h3>\n