{"id":47075,"date":"2022-03-22T17:16:57","date_gmt":"2022-03-22T16:16:57","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=47075"},"modified":"2022-03-22T17:16:57","modified_gmt":"2022-03-22T16:16:57","slug":"barometar-spremnosti-crne-gore-za-odrzivu-energetsku-tranziciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/barometar-spremnosti-crne-gore-za-odrzivu-energetsku-tranziciju\/","title":{"rendered":"Barometar spremnosti Crne Gore za odr\u017eivu energetsku tranziciju"},"content":{"rendered":"

Autor: \u0110or\u0111ije Vuliki\u0107, konsultant za klimatske promene<\/em><\/p>\n

Jasna vizija, odgovornost nosilaca procesa, dijalog, NEKP, izvori finansiranja \u2013 svaki od tih segmenata je podjednako va\u017ean za energetsku tranziciju u Crnoj Gori.<\/h2>\n

Energetska tranzicija je pojam koji se koristi da opi\u0161e proces koji vodi do potpune transformacije globalnog energetskog sektora iz pozicije u kojoj je dominantno baziran na fosilnim gorivima, sa izra\u017eeno negativnim uticajem na \u017eivotnu sredinu i ljudsko zdravlje, u \u017eeljenu poziciju koju \u010dini energetski sektor u potpunosti zasnovan na obnovljivim izvorima energije sa minimalnim negativnim uticajem.<\/p>\n

Klju\u010dni pokreta\u010di energetske tranzicije su zahtjevi dru\u0161tvene zajednice za o\u010duvanjem zdravlja i \u017eivotne sredine, prije svega zbog negativnog uticaja koje sektor energetike ima na ljudsko zdravlje usled emisija \u0161tetnih gasova i zaga\u0111uju\u0107ih materija, kao i uticaja koje ovaj sektor ima na dugoro\u010dnu destabilizaciju klimatskih uslova usled prekomjerne emisije gasova staklene ba\u0161te.<\/p>\n

Ne manje va\u017eni su i ekonomski i sigurnosni razlozi, koji se odnose na energetsku nezavisnost, kojoj ve\u0107ina zemalja te\u017ei. Na\u017ealost, potvrdu toga smo dobili kao posljedicu invazije Rusije na Ukrajinu, kada zavisnost \u010dlanica Evropske unije od nafte i gasa iz Rusije dovodi do rekordnih cijena energenata i posledi\u010dnu nestabilnost ekonomija.<\/p>\n

Treba \u010dim prije identifikovati nosioce energetske tranzicije koji bi preuzeli odgovornost za upravljanje ovim procesom i zapo\u010deti javnu diskusij u stru\u010dnim krugovima i \u0161iroj javnosti<\/p><\/blockquote>\n

Evropska unija, koja \u010dini jednu od najuspje\u0161nijih svjetskih ekonomija, iz navedenih razloga prednja\u010di u tranziciji ka energetskom sektoru sa nultom emisijom \u0161tetnih gasova i klimatskoj neutralnosti, dok Crna Gora kao kandidat za \u010dlanstvo u EU te\u017ei usagla\u0161avanju djelovanja sa tim krajnjim ciljem. Iako u Crnoj Gori, u na\u010delu, postoji spoznaja o neophodnosti sprovo\u0111enja procesa energetske tranzicije, mno\u0161tvo razli\u010ditih ograni\u010denja uti\u010du da se isti ne odvija dovoljno brzo i neophodnom dinamikom.<\/p>\n

Sa ciljem analize statusa energetske tranzicije u regionu i Crnoj Gori, projekat Renewable Energy Policy Consensus 2 – REPCONS 2<\/em> je na sistemati\u010dan na\u010din pristupio sagledavanju stavova relevantnih subjekata, prete\u017eno eksperata u ovoj oblasti, \u010dime je dobijena jasnija slika o dinamici i kvalitetu, kao i preprekama u realizaciji energetske tranzicije u Crnoj Gori.<\/p>\n

Specifi\u010dan cilj nacionalnog izvje\u0161taja pripremljenog u okviru projekta REPCONS 2 jeste interpretacija rezultata sprovedenog istra\u017eivanja i formulisanje preporuka za efikasnije upravljanje procesom energetske tranzicije u Crnoj Gori. Nacionalni izvje\u0161taj ima za cilj ukazivanja na one segmente energetske tranzicije koje su posebno relevantne za Crnu Goru i komplementaran je izvje\u0161taju Barometar spremnosti dr\u017eava u regionu za odr\u017eivu energetsku tranziciju,<\/a> \u010diji fokus je formulisanje preporuka za \u010ditav region.<\/p>\n

Kako bi klju\u010dne preporuke za efikasnije upravljanje procesom energetske tranzicije u Crnoj Gori bile \u0161to jasnije i preciznije prikazane svim zainteresovanim subjektima, a naro\u010dito donosiocima odluka, iste je neophodno objediniti u nekoliko klju\u010dnih segmenata. Svaki od segmenata je podjednako va\u017ean za sam proces energetske tranzicije u Crnoj Gori. Segmenti i preporuke u pojedinim segmentima su detaljnije prezentovane u nastavku.<\/p>\n

Vizija energetske tranzicije u Crnoj Gori<\/h3>\n

Za uspje\u0161no i efikasno upravljanje energetskom tranzicijom, prije svega, neophodno je imati jasnu viziju pravca razvoja energetskog sektora u narednom periodu do 2030. i do 2050. godine. Bez jasne vizije za postizanje klimatski neutralnog energetskog sektora, te\u0161ko je planirati i usmjeravati aktivnosti kao i tehni\u010dke, administrativne i finansijske resurse koji bi doprinijeli njenom ostvarenju.<\/p>\n

U zemljama regije jo\u0161 uvijek ne postoji osje\u0107aj hitnosti za sprovo\u0111enje procesa dekarbonizacije elektroenergetskog sektora<\/p><\/blockquote>\n

Crna Gora u ovom trenutku nema definisanu viziju koja bi u sebi sadr\u017eala odgovore na glavne izazove u energetskom sektoru dana\u0161njice. Barometar spremnosti dr\u017eava u regionu za odr\u017eivu energetsku tranziciju ukazuje na to da, iako se u principu podr\u017eava opredjeljenje da se razvoj elektroenergetskog sektora do 2030. godine zasniva na konceptu energetske tranzicije, u zemljama regije jo\u0161 uvijek ne postoji osje\u0107aj hitnosti za sprovo\u0111enje procesa dekarbonizacije elektroenergetskog sektora.<\/p>\n

U Crnoj Gori to u stvari zna\u010di da nadle\u017ene institucije percipiraju izazove energetske tranzicije, ali ih ne do\u017eivljavaju prioritetnim, usled \u010dega nedostaje adekvatna vizija i plan za upravljanje istom. Zbog toga se zapo\u010dinjanje energetske tranzicije odla\u017ee, a odlaganje priklju\u010divanja ovom procesu predstavlja veliku opasnost po cjelokupno dru\u0161tvo. Svako dalje prolongiranje procesa energetske tranzicije posledi\u010dno \u0107e zahtijevati sprovo\u0111enje slo\u017eenih reformi u veoma kratkom roku, zbog \u010dega proces mo\u017ee postati stihijski, haoti\u010dan i vrlo te\u0161ko upravljiv.<\/p>\n

U ekonomski slabim zemljama sa o\u010dekivanim negativnim socijalnim posljedicama tranzicije klju\u010dno je ne dozvoliti jedan ovako negativan scenario.<\/p>\n

Nosioci i u\u010desnici energetske tranzicije u Crnoj Gori<\/h3>\n

Za uspje\u0161no i efikasno upravljanje energetskom tranzicijom neophodno je identifikovati ko su nosioci i u\u010desnici, kao i jasno definisati obaveze i odgovornosti u tom procesu. A kako bi se postigla transparentnost i pravi\u010dnost, neophodno je obezbijediti punu inkluzivnost procesa energetske tranzicije.<\/p>\n

Pored problema strukturne prirode, da se energetska tranzicija, izvjesno, zapo\u010dinje bez prihva\u0107ene jasne vizije i bez vlasni\u0161tva nad procesom dekarbonizacije, dodatno se mo\u017ee konstatovati da spremnost dr\u017eava obuhva\u0107enih istra\u017eivanjem za odr\u017eivu energetsku tranziciju, uklju\u010duju\u0107i Crnu Goru, nije na adekvatnom nivou za uspje\u0161no vo\u0111enje ovog slo\u017eenog tranzicionog procesa.<\/p>\n

Spremnost dr\u017eavnih institucija za vo\u0111enje energetske tranzicije nije adekvatna<\/p><\/blockquote>\n

Posebno je va\u017eno naglasiti da istra\u017eivanje ukazuje i da je spremnost dr\u017eavnih institucija za vo\u0111enje tranzicije neadekvatna i nezadovoljavaju\u0107a. Naime, prema procjeni u\u010desnika, klju\u010dni institucionalni akteri (vlada i parlament) nisu spremni da budu nosioci energetske tranzicije.<\/p>\n

Mi\u0161ljenje u\u010desnika je da institucije nemaju \u0161iru sliku energetske tranzicije kao klju\u010dne komponente \u201ezelenog razvoja\u201c, da je institucionalni kapacitet nedovoljan za vo\u0111enje slo\u017eenih, dugoro\u010dnih transformativnih procesa kao \u0161to je energetska tranzicija, kao i da je na\u010din dono\u0161enja odluka unutar dr\u017eavnih institucija prilikom planiranja energetske tranzicije netransparentan. Zbog toga je nemogu\u0107e posti\u0107i \u0161iri dru\u0161tveni konsenzus koji je neophodan za uspje\u0161no sprovo\u0111enje energetske tranzicije.<\/p>\n

Nemogu\u0107e je posti\u0107i \u0161iri dru\u0161tveni konsenzus za uspje\u0161no sprovo\u0111enje energetske tranzicije<\/p><\/blockquote>\n

Tako\u0111e, mi\u0161ljenje u\u010desnika istra\u017eivanja ukazuje da ni Elektroprivreda Crne Gore, jedan od najva\u017enijih subjekata u nacionalnom energetskom sektoru, a svakako najva\u017eniji ekonomski subjekt, nije spremna da bude glavni nosilac tranzicije, prije svega zbog manjka dugoro\u010dne vizije koja je uskla\u0111ena sa principima energetske tranzicije, nedostatka odgovaraju\u0107eg plana za restrukturiranje, kao i sporosti pri investiranju u nove proizvodne objekte obnovljivih izvora iz sopstvenih izvora.<\/p>\n

U krajnjem, dr\u017eavne institucije i elektroprivrede u regionu su identifikovane kao trenutno najve\u0107i oponenti i ko\u010dni\u010dari reformskih procesa.<\/p>\n

Stoga, od klju\u010dne je va\u017enosti da se \u010dim prije identifikuju nosioci energetske tranzicije koji bi preuzeli odgovornost za upravljanje ovim procesom, kao i da se o procesu energetske tranzicije \u0161to prije zapo\u010dne javna diskusija, kako u stru\u010dnim krugovima tako i u \u0161iroj javnosti.<\/p>\n

Plan sprovo\u0111enja energetske tranzicije u Crnoj Gori<\/h3>\n

Za uspje\u0161no i efikasno upravljanje energetskom tranzicijom neophodno je imati plan koji bi definisao pojedina\u010dne prioritete, ciljeve, dinamiku i aktivnosti \u010dijom realizacijom \u0107e nosioci i u\u010desnici energetske tranzicije posti\u0107i zacrtanu viziju razvoja klimatski neutralnog energetskog sektora u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Obzirom da je Crna Gora u okviru procesa pridru\u017eivanja EU ve\u0107 preuzela obavezu izrade integrisanog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), ovaj dokument mora biti pripremljen na taj na\u010din da ponudi odgovore na sva pitanja i kompleksnosti energetske tranzicije. Izrada je zapo\u010deta jo\u0161 2018. godine, ali se ne odvija zadovoljavaju\u0107om dinamikom. Stoga je va\u017eno ubrzati njegovu pripremu i usvajanje, nakon \u010dega bi se moglo po\u010deti sa implementacijom propisanih mjera i aktivnosti.<\/p>\n

Vlada Crne Gore mora usvojiti NEKP mnogo prije 2024. da bi se omogu\u0107io napredak u sprovo\u0111enju energetske tranzicije<\/p><\/blockquote>\n

Da bi postigao zacrtani cilj, NEKP ne smije biti baziran na pristupu iz pro\u0161losti, kada su se va\u017eni strate\u0161ki dokumenti prenosili iz perioda u period uz blage, mahom kozmeti\u010dke promjene. Ovoga puta NEKP treba u potpunosti li\u0161iti pristupa i projekata koji nisu u skladu sa modernom vizijom energetskog sektora i klimatske neutralnosti. Svako dalje nepotrebno prolongiranje i ka\u0161njenje u pripremi i usvajanju NEKP-a bi dodatno ugrozilo efikasno sprovo\u0111enje energetske tranzicije.<\/p>\n

Stoga, \u0161to hitnije usvajanje NEKP-a od strane Vlade Crne Gore, svakako mnogo prije 2024. godine kako je to sada planirano, predstavlja klju\u010dni korak koji \u0107e omogu\u0107iti ostvarivanje napretka u sprovo\u0111enju energetske tranzicije u Crnoj Gori.<\/p>\n

Barijere u sprovo\u0111enju energetske tranzicije u Crnoj Gori<\/h3>\n

Za uspje\u0161no i efikasno upravljanje energetskom tranzicijom neophodno je biti svjestan postojanja barijera na putu ka zacrtanoj viziji razvoja energetskog sektora u budu\u0107nosti. Va\u017eno je ukazati na neke od klju\u010dnih prepreka prepoznatih od strane u\u010desnika istra\u017eivanja, kako bi donosioci odluka i svi zainteresovani mogli promi\u0161ljati o na\u010dinima njihovog prevazila\u017eenja.<\/p>\n

Po uticaju\/va\u017enosti, kao najve\u0107e 3 barijere za energetsku tranziciju u Crnoj Gori identifikovani su:<\/p>\n