\u010cudan ukus vode nakon \u0161to je neko vreme bila u plasti\u010dnoj boci za vi\u0161ekratnu upotrebu ima svoje razloge, isti\u010du danski nau\u010dnici. Oni su prona\u0161li veliku koli\u010dinu hemijskih supstanci u vodi koja je stajala u plasti\u010dnoj fla\u0161i, ve\u0107 nakon 24 sata.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je osmi\u0161ljeno tako da bude \u0161to je mogu\u0107e bli\u017ee tipi\u010dnom kori\u0161tenju fla\u0161a. Ljudi naj\u010de\u0161\u0107e piju vodu koja je nekoliko sati stajala u fla\u0161ama. Ispitivane su nove fla\u0161e, kao i boce koje su se redovno koristile za vodu tokom sporta otprilike godinu dana, naveli su nau\u010dnici sa Univerziteta u Kopenhagenu.<\/p>\n
Profesor Jan H. Christensen i istra\u017eiva\u010dica Selina Tisler su u fla\u0161ama otkrili vi\u0161e od 400 jedinjenja povezanih s plastikom, kao i preko 3.500 povezanih s deterd\u017eentom za pranje sudova u ma\u0161ini. Veliki deo \u010dine nepoznate supstance koje istra\u017eiva\u010di tek treba da identifikuju. Studija je objavljena u \u010dasopisu Journal of Hazardous Materials<\/a>.<\/p>\n Istra\u017eivanjem je utvr\u0111eno prisustvo supstanci \u0161tetnih po ljudsko zdravlje kao \u0161to su endokrini disruptori i karcinogene materije. Nau\u010dnici su prona\u0161li razne plasti\u010dne omek\u0161iva\u010de, antioksidante i sredstva za osloba\u0111anje koji se koriste u proizvodnji plastike, kao i dietiltoluamid (DEET), poznat kao aktivna supstanca u spreju protiv komaraca.<\/p>\n Prona\u0111eni su plasti\u010dni omek\u0161iva\u010di, antioksidanti i sredstva za osloba\u0111anje koji se koriste u proizvodnji plastike, kao i dietiltoluamid (DEET)<\/p><\/blockquote>\n Istra\u017eiva\u010di su ostavljali obi\u010dnu vodu iz slavine u novim i u kori\u0161\u0107enim bocama za pi\u0107e da odstoji 24 sata. Tako\u0111e su analizirali i plasti\u010dne fla\u0161e pre i posle pranja u ma\u0161ini za sudove, kao i nakon dodatnog ru\u010dnog ispiranja posle ma\u0161inskog pranja.<\/p>\n „Najtoksi\u010dnije supstance koje smo identifikovali zapravo su se pojavile nakon \u0161to je fla\u0161a bila u ma\u0161ini za pranje sudova, verovatno zato \u0161to pranje izjeda plastiku i tako se pove\u0107ava ispu\u0161tanje supstanci“, objasnila je Tisler.<\/p>\n U novim plasti\u010dnim fla\u0161ama za vi\u0161ekratnu upotrebu prona\u0111eno je skoro 500 razli\u010ditih supstanci koje su ostale u vodi nakon dodatnog ispiranja. Preko 100 njih poti\u010de od same plastike.<\/p>\n Tisler navodi da nau\u010dnici tek treba da zaklju\u010de da li je voda u fla\u0161ama \u0161tetna po zdravlje, jer trenutno imaju samo procenu koncentracija supstanci i toksikolo\u0161ke procene.<\/p>\n Nau\u010dnici tek treba da zaklju\u010de da li je voda u fla\u0161ama \u0161tetna po zdravlje<\/p><\/blockquote>\n „Samo zato \u0161to su ove supstance u vodi, ne zna\u010di da je voda toksi\u010dna i da uti\u010de na nas ljude. Ali problem je u tome \u0161to to jednostavno ne znamo. A u principu nije ba\u0161 sjajno piti ostatke sapuna ili druge hemikalije\u201c, ka\u017ee Selina Tisler.<\/p>\n Iako povezanost prona\u0111enih hemijskih jedinjenja i toksi\u010dnosti vode jo\u0161 uvek nije utvr\u0111ena, jer su potrebna dodatna istra\u017eivanja, nau\u010dnica Tisler isti\u010de da \u0107e sama umesto plasti\u010dne fla\u0161e radije koristiti staklenu ili bocu od kvalitetnog ner\u0111aju\u0107eg \u010delika.<\/p>\nToksi\u010dnost vode u fla\u0161ama nije istra\u017eena<\/h3>\n
Potrebna je bolja regulativa<\/h3>\n