{"id":46011,"date":"2022-02-21T17:00:50","date_gmt":"2022-02-21T16:00:50","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=46011"},"modified":"2023-02-25T18:06:09","modified_gmt":"2023-02-25T17:06:09","slug":"smetlista-srbije-tihi-trovaci-naseg-zdravlja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/smetlista-srbije-tihi-trovaci-naseg-zdravlja\/","title":{"rendered":"Smetli\u0161ta Srbije – tihi trova\u010di na\u0161eg zdravlja"},"content":{"rendered":"

U Srbiji i nadle\u017ene institucije i gra\u0111ani sa otpadom postupaju po principu „samo da ga sklonimo sa o\u010diju“. Ali, otpad ne miruje, ve\u0107 nam se poput bumeranga vra\u0107a kroz vodu, zemlju i vazduh, dospeva u lanac ishrane i lagano nas truje, a da toga nismo ni svesni. Glavni uzrok je to \u0161to u Srbiji \u010dak 80 odsto ili 2,4 miliona tona komunalnog otpada, od ukupno 2,9 miliona, zavr\u0161ava na nesanitarnim deponijama – smetli\u0161tima, i divljim deponijama, koje nisu opremljene da spre\u010de \u0161irenje zaga\u0111enja koje se na njima stvara. Dodatno nas ugro\u017eavaju i po\u017eari poput onih od pro\u0161log leta na deponijama \u0161irom Srbije kada su oslobo\u0111ene veoma otrovne supstance dioksini i furani. Ina\u010de, koli\u010dina od 2,9 miliona tona otpada, koju gra\u0111ani godi\u0161nje naprave, je dovoljna da se od prizemlja do krova napuni 85 „Beogra\u0111anki“.<\/h2>\n

Posledica neupravljanja otpadom u Srbiji je \u0161to umesto da platimo skupu „prevenciju“ – pravilno zbrinjavanje i ponovnu upotrebu otpada, mi pla\u0107amo jo\u0161 skuplje „le\u010denje“, koje se ogleda u oboljenjima ljudi i devastaciji \u017eivotne sredine. Ali, ni to nije dovoljno da kao gra\u0111ani ubrzamo promene zahtevom da se odnos odgovornih institucija prema otpadu promeni, ve\u0107 jo\u0161 i doprinosimo zaga\u0111enju bacanjem otpada direktno u \u017eivotnu sredinu, pa su tragovi na\u0161e nebrige vidljivi na svakom koraku.<\/p>\n

Ovaj tekst je deo serijala „Srbija od smetli\u0161ta do cirkularne ekonomije“. Naslov ilustruje jednu zaista te\u0161ku situaciju u kojoj se \u010dini da uz par svetlih primera, ne\u010dinjenje u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji postaje manir koji nas karakteri\u0161e kao nesposobne, neuredne i neznalice koje ne mogu da se izbore sa rastu\u0107im problemom razli\u010ditih vrsta otpada. Ipak i naslov i zdrav razum ostavljaju dovoljno prostora za napredak i jednu bolju, uredniju Srbiju koja uspe\u0161no primenjuje koncept cirkularne ekonomije. U to su nas uverili i na\u0161i eminentni stru\u010dnjaci sa kojima smo razgovarali i konsultovali se za potrebe serijala.<\/p>\n

Zaga\u0111enje se \u0161iri sa 138 smetli\u0161ta i 3.500 divljih deponija<\/h3>\n
\n
\"Smetlista<\/figure>\n
Slobodan To\u0161ovi\u0107, Igor Jezdimirovi\u0107 i Nemanja Stanisavljevi\u0107<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Da nijedan gra\u0111anin Srbije ne mo\u017ee da izbegne zaga\u0111enje sa nesanitarnih deponija govori podatak da se one nalaze na 138 lokacija \u0161irom zemlje. Re\u010d je o smetli\u0161tima op\u0161tinskih ili gradskih komunalnih preduze\u0107a, koje su lokalne samouprave odredile za odlaganje sme\u0107a, ali koje nemaju sisteme i mehanizme za spre\u010davanje \u0161irenja zaga\u0111enja, kao \u0161to je to slu\u010daj sa sanitarnim deponijama.<\/p>\n

Stvar postaje jo\u0161 gora kada se na ove lokacije dodaju i divlje deponije, mesta pored puta, jaruge, potoci, rubovi naselja, na kojima gra\u0111ani nezakonito odla\u017eu otpad. Zvani\u010dno ih ima 2.642, a nezvani\u010dno vi\u0161e od 3.500, navodi se u izve\u0161taju Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2020. godine<\/a> koji je pripremila Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Kada se podvu\u010de crta, na sanitarnim deponijama, kojih ima samo 11, zavr\u0161i 20 odsto otpada, na smetli\u0161tima 60 odsto, a na divljim deponijama 20 odsto, pa se mo\u017ee re\u0107i da su glavni problemi nedostatak sanitarnih deponija, ali i nepostojanje svesti kod gra\u0111ana da otpad ne smeju da bacaju gde god stignu.<\/p>\n

Toksi\u010dne vode sa smetli\u0161ta presekle strujni kabl<\/p><\/blockquote>\n

Da nesanitarne deponije emituju zaga\u0111enje koje ugro\u017eava \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi potvr\u0111uje i Izve\u0161taj o stanju \u017eivotne sredine u Republici Srbiji za 2020. godinu<\/a> koji je identifikovao 213 potencijalno kontaminiranih i kontaminiranih lokacija, a to su lokacije na kojima je potvr\u0111eno prisustvo opasnih i \u0161tetnih materija u koncentracijama koje mogu izazvati zna\u010dajan rizik po ljudsko zdravlje i \u017eivotnu sredinu. Od tog broja \u010dak 153 su povezane sa upravljanjem otpadom, ta\u010dnije smetli\u0161tima.<\/p>\n

Tako su u uzorcima zemlje na\u0111enim u blizini deponija u Ni\u0161u prekora\u010dene grani\u010dne vrednosti za kadmijum, bakar, cink, nikl, hrom i kobalt, a u Smederevu za olovo, kadmijum, cink, bakar, nikl i stroncijum.<\/p>\n

Dobra ilustracija toksi\u010dnosti procednih voda (vode koje se proce\u0111uju iz tela deponije, a sastoje se od ki\u0161e, vode dospele sa strane ili vode nastale u samom telu deponije) sa smetli\u0161ta je iskustvo komunalnog preduze\u0107a iz Be\u010deja. Naime, strujni kabl, za\u0161ti\u0107en plasti\u010dnom kanalicom, provu\u010den ispod tela deponije je za samo \u0161est meseci prese\u010den, a plastika i guma rastopljeni, \u0161to su radnici preduze\u0107a ustanovili nakon prekida napajanja strujom na samoj deponiji. Ta ista razorna materija, dovoljno sna\u017ena da nagrize plastiku, u vidu procednih voda odlazi sa deponija u zemlju\u00a0 i podzemne vode i sti\u017ee do poljoprivrednih useva i na ve\u0107oj udaljenosti od smetli\u0161ta, \u0161to potvr\u0111uju i brojna me\u0111unarodna istra\u017eivanja<\/a>.<\/p>\n

\"Licna<\/p>\n

Nema dileme da sami sebe trujemo<\/h3>\n

Na\u0161i sagovornici Slobodan To\u0161ovi\u0107<\/strong>, lekar subspecijalista i profesor Visoke zdravstveno – sanitarne \u0161kole strukovnih studija (VISAN) u penziji, Igor Jezdimirovi\u0107<\/strong>, predsednik Udru\u017eenja in\u017eenjera za\u0161tite \u017eivotne sredine, i Nemanja Stanisavljevi\u0107<\/strong>, vanredni profesor na Katedri za in\u017eenjerstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine Fakulteta tehni\u010dkih nauka u Novom Sadu, nemaju dilemu da smetli\u0161ta i divlje deponije nose rizik po zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

Ispitivanja su pokazala da je vazduh u okolini smetli\u0161ta i divljih deponija zaga\u0111en, a da se u vodama koje se proce\u0111uju nalaze brojne zaga\u0111uju\u0107e materije<\/p><\/blockquote>\n

„Rizici po zdravlje ljudi i \u017eivotnu sredinu uvek postoje i mogu se proceniti ispitivanjem supstrata \u017eivotne sredine, kao \u0161to su voda, vazduh, zemlja, na i u okolini nesanitarne deponije. Dosada\u0161nja ispitivanja su pokazala da je vazduh u njihovoj okolini zaga\u0111en, da se u vodama koje se proce\u0111uju nalaze brojne zaga\u0111uju\u0107e materije, kao i u zemlji\u0161tu“, isti\u010de To\u0161ovi\u0107.<\/p>\n

U Srbiji, kako nagla\u0161ava, studije zdravstvenog stanja stanovni\u0161tva u okolini nesanitarnih deponija nisu ra\u0111ene, ali stanje vazduha, vode i zemlji\u0161ta, koje je o\u010digledno lo\u0161e, su dobar indikator tih uticaja.<\/p>\n

Ukoliko se u neposrednoj okolini smetli\u0161ta ili divlje deponije nalazi poljoprivredno zemlji\u0161te, gajene kulture su direktno ugro\u017eene pra\u0161inom i indirektno otpadnim vodama i kontaminiranim zemlji\u0161tem, tako da mo\u017ee do\u0107i do ulaska toksi\u010dnih materija u lanac ishrane, upozorava To\u0161ovi\u0107.<\/p>\n

Posebnu opasnost \u010dine po\u017eari kod kojih dolazi do pojave kancerogenih, teratogenih i mutagenih zaga\u0111uju\u0107ih materija koje lako migriraju kroz vazduh i dospevaju do na\u0161ih plu\u0107a<\/p><\/blockquote>\n

Jezdimirovi\u0107 isti\u010de da zaga\u0111uju\u0107e materije koje se odlo\u017ee na divlje deponije i smetli\u0161ta na kraju zavr\u0161avaju u ljudima.<\/p>\n

„Zbog \u010dinjenice da na divljim deponijama i smetli\u0161tima vrlo \u010desto zavr\u0161ava i deo opasnog otpada (prikaz podele otpada po sastavu, nastanku i toksi\u010dnosti<\/a>, prim. aut.), do svih nas dolaze razli\u010dite zaga\u0111uju\u0107e i opasne supstance. Posebnu opasnost \u010dine po\u017eari kod kojih dolazi do pojave kancerogenih, teratogenih i mutagenih zaga\u0111uju\u0107ih materija koje lako migriraju kroz vazduh i dospevaju do na\u0161ih plu\u0107a“, upozorava Jezdimirovi\u0107.<\/p>\n

Koktel otrovnih supstanci zavr\u0161ava u vazduhu, vodi i zemlji<\/h3>\n

\"put<\/p>\n

Zaga\u0111enje koje emituju nesanitarne deponije moglo bi se podeliti u dve grupe: deponijski gasovi, u okviru kojih je i \u010desti\u010dno zaga\u0111enje, i procedne vode.<\/p>\n

Profesor Nemanja Stanisavljevi\u0107 ka\u017ee da za razliku od sanitarnih – nesanitarne deponije ne sadr\u017ee tehni\u010dka re\u0161enja za sakupljanje i pre\u010di\u0161\u0107avanje nusproizvoda razlaganja deponovanog otpada: deponijskog gasa i procednih voda – koji nastaju razlaganjem pre svega biorazgradivog otpada, koji predstavlja otpad od hrane i ba\u0161tenski otpad.<\/p>\n

Neizostavni elementi sanitarnih deponija su upravo ovakvi sistemi koji \u0161tite \u017eivotnu sredinu od nekontrolisanog emitovanja i negativnih uticaja ovih nusproizvoda, isti\u010de Stanisavljevi\u0107.<\/p>\n

Suspendovane \u010destice mogu sti\u0107i i nekoliko stotina kilometara od deponija<\/p><\/blockquote>\n

U redovnim uslovima, sa deponije se u najve\u0107em obimu emituje \u010desti\u010dno zaga\u0111enje, posebno pri istovaru i tokom rada mehanizacije. To su, kako ka\u017ee doktor Slobodan To\u0161ovi\u0107, pra\u0161ina i suspendovane \u010destice<\/a>, koje mogu sadr\u017eavati te\u0161ke i toksi\u010dne metale, korozivne i toksi\u010dne hemikalije.<\/p>\n

Pra\u0161ina se talo\u017ei u okru\u017eenju lokacije i indirektno kontaminira zemlji\u0161te i vode, a suspendovane \u010destice se mogu preneti na ve\u0107a udaljenja od nekoliko stotina kilometara, tako da mogu da budu ugro\u017eena kako kopnena tako i vodena stani\u0161ta na \u0161irem prostoru, dodaje To\u0161ovi\u0107.<\/p>\n

Zatim se iz tela deponije razgradnjom organskih materija emituju gasovi, me\u0111u kojima su najdominantiji metan i ugljen-dioksid.<\/p>\n

Profesor Stanisavljevi\u0107 navodi da je metan<\/a>, koji predstavlja vi\u0161e od 50 odsto deponijskog gasa, veoma potentan gas sa izrazito sna\u017enim negativnim uticajem na kvalitet vazduha. Ina\u010de, metan je i 80 puta ja\u010di u zagrevanju planete od CO2 u prvih 20 godina posle emitovanja.<\/p>\n

U deponijskom gasu se mogu prona\u0107i i druge supstance u ne tako velikom procentu, na primer, hlorofluorougljenici, veoma opasne za \u017eivotnu sredinu i zdravlje ljudi, nagla\u0161ava Stanisavljevi\u0107.<\/p>\n

Deponijski gas odgovoran za zaga\u0111enje vazduha<\/p><\/blockquote>\n

Na kraju, iz tela deponije se proce\u0111uju otpadne vode.<\/p>\n

Stanisavljevi\u0107 navodi da organske kiseline koje nastaju razgradnjom odlo\u017eenog biorazgradivog otpada od strane mikroorganizama imaju potencijal da mobili\u0161u te\u0161ke metale, na primer kadmijum, i preko procednih voda emituju ih u podzemne vode i zemlji\u0161te.<\/p>\n

Pored toga, nastavlja, kada se plastika deponuje, i vremenom razgra\u0111uje, osloba\u0111a endokrine supstance kao \u0161to su ftalati, bisfenol i bromovani usporiva\u010di gorenja. Tako\u0111e, odlo\u017eeni plasti\u010dni otpad razla\u017ee se na mikroplastiku, za koju su stru\u010dnjaci utvrdili da se mo\u017ee na\u0107i u tkivima \u010doveka, ali i placenti embriona.<\/p>\n

Procedne vode nose razne organske i neorganske zaga\u0111iva\u010de<\/p><\/blockquote>\n

Procedne vode sa smetli\u0161ta i divljih deponija komunalnog otpada su kontaminirane \u0161irokom lepezom pomenutih organskih i neorganskih polutanata, pa je jako va\u017eno kakvu vrstu materijala odla\u017eemo na na\u0161e deponije \u0161to je i najbolja preventiva generisanju emisija, navodi Stanisavljevi\u0107.<\/p>\n

Ugljenik je, kako isti\u010de, taj koji deponije \u010dini aktivnim dugi niz godina, i koji je primarni uzrok stvaranja deponijskog gasa i procednih voda. \u0160to manje ugljenika odlo\u017eimo na deponije, one imaju manji potencijal za stvaranje emisija, pa svako odlaganje otpada bez prethodnog tretmana zapravo vodi do odlaganja problema za neko budu\u0107e vreme, kada \u0107e na\u0161a deca i unuci snositi posledice.<\/p>\n

Zvani\u010dno, sastav komunalnog otpada je poznat, ali razlog za brigu su dva podatka iz izve\u0161taja Upravljanje otpadom u Republici Srbiji u periodu 2011-2020. godine: od ukupno 138 smetli\u0161ta, na 40 se otpad odla\u017ee bez ikakve kontrole, a na 59 se ne vodi nikakva evidencija prijema otpada. Drugim re\u010dima, nema garancija da na ovim deponijama ne zavr\u0161ava i otpad koji nije komunalni, odnosno neopasan i opasan otpad iz industrije.<\/p>\n

\"morfoloski<\/p>\n

To\u0161ovi\u0107 ka\u017ee da obim zaga\u0111enja sa smetli\u0161ta posebno zavisi od toga da li se na smetli\u0161te odla\u017ee i opasan otpad, a poznato je da se u komunalnom otpadu nalazi i takav otpad jer u Srbiji odvojeno sakupljanje opasnog otpada iz doma\u0107instva nije re\u0161eno.<\/p>\n

To su pre svega lekovi i medicinska sredstva sa proteklim rokom, baterije, hemikalije, rabljena ulja, otpadni rastvara\u010di i boje, odba\u010deni elektri\u010dni i elektronski ure\u0111aji, delovi vozila\u2026, nabraja on.<\/p>\n

Vetar mo\u017ee da raznese zaga\u0111enje sa smetli\u0161ta i na udaljene lokacije<\/p><\/blockquote>\n

Obim zaga\u0111enja sa smetli\u0161ta, prema njegovim re\u010dima, direktno zavisi od uslova na lokaciji, odnosno da li je teren izlo\u017een vetrovima koji mogu raznositi zaga\u0111uju\u0107e materije na ve\u0107a udaljenja, kao i da li postoji kontakt sa povr\u0161inskim i podzemnim vodama.<\/p>\n

Da zaga\u0111uju\u0107e materije zavr\u0161avaju u manjim i ve\u0107im rekama opet potvr\u0111uje podatak iz pomenutog izve\u0161taja da se od 138 smetli\u0161ta u poplavnom podru\u010dju nalazi njih 26. Kako izgleda kada otpad dospe u reke moglo se videti pre ta\u010dno godinu dana kada su Drina i njene pritoke u Srbije bile prekrivene otpadom<\/a>.<\/p>\n

Kako zaga\u0111enje uti\u010de na zdravlje ljudi?<\/h3>\n

Lekar Slobodan To\u0161ovi\u0107 ka\u017ee da su u redovnom radu smetli\u0161ta najugro\u017eeniji ljudi koji \u017eive u najbli\u017eim naseljima. To zaga\u0111enje je pre svega direktno, preko kontaminiranog vazduha, zbog emisije pra\u0161ine i suspendovanih \u010destica.<\/p>\n

Aerozaga\u0111enje kome su izlo\u017eeni uti\u010de na, kako ka\u017ee, u\u010destaliju pojavu respiratornih bolesti, posebno kod osetljivijih grupa, s tim da \u0161tetnog uticaja mo\u017ee biti i na drugim organima, u zavisnosti od karakteristika i sadr\u017eaja pra\u0161ine i suspenovanih materija.<\/p>\n

Koje \u0107e bolesti i smetnje imati ljudi zavisi od doze koja je uneta, na\u010dina i du\u017eine izlaganja zaga\u0111enju<\/p><\/blockquote>\n

Vazduhom se, nastavlja To\u0161ovi\u0107, prenose i mirisne materije, koje pored \u0161tetnog uticaja na zdravlje, imaju negativan psihogeni efekat. Iz tela i sa povr\u0161ine deponije se osloba\u0111aju merkaptani i druga sumporna jedinjenja, kao i amonijak i aromati\u010dni ugljovodonici.<\/p>\n

Naravno, dodaje, i poljoprivredna proizvodnja u okolini deponije je ugro\u017eena, pa su zbog kontaminacije vazduha, vode i zemlji\u0161ta, indirektno preko hrane ugro\u017eeni i ljudi koji konzumiraju poljoprivredne proizvode.<\/p>\n

Na pitanje koje bolesti i smetnje ljudima izaziva zaga\u0111enje koje nastaje na nesanitarnim deponijama, To\u0161ovi\u0107 odgovara da sve zavisi od doze koja je uneta, na\u010dina i du\u017eine izlaganja – preko usta, disanjem ili kontaktom, kao i da li \u010dovek ima neke prate\u0107e bolesti.<\/p>\n

Ve\u0107ina te\u0161kih i toksi\u010dnih metala akumulira u organizmu i \u0161tetno deluje na ciljne organe<\/p><\/blockquote>\n

\u201cUop\u0161teno se mo\u017ee re\u0107i da se ve\u0107ina te\u0161kih i toksi\u010dnih metala akumulira u organizmu i \u0161tetno deluje na ciljne organe, da su organohlorna jedinjenja kancerogena, a da, na primer, suspendovane \u010destice deluju lokalno, mehani\u010dki na plu\u0107ni parenhim, a one manje od 2,5 mikrona prolaze plu\u0107nu barijeru i ulaze u krvotok. Ukoliko te \u010destice na sebi imaju adsorbovane i \u0161tetne materije, na primer razne ugljovodonike, zdravstveni problemi se uslo\u017enjavaju\u201d, ka\u017ee To\u0161ovi\u0107.<\/p>\n

Za\u0161to u Srbiji ima samo 11 sanitarnih deponija?<\/h3>\n

Naravno, su\u0161tinsko je pitanje za\u0161to Srbija ima samo 11 sanitarnih deponija, a nesanitarnih, koje su u EU zabranjene, 138.<\/p>\n

Za Igora Jezdimirovi\u0107a, predsednika Udru\u017eenja in\u017eenjera za\u0161tite \u017eivotne sredine, razlog je nedostatak politi\u010dke volje i znanja kod donosioca odluka o zna\u010daju ovog problema.<\/p>\n

\"Smetlista<\/p>\n

„Problemi u upravljanju otpadom nisu posledica nepostojanja tehni\u010dkih re\u0161enja ili novca ve\u0107 pre svega zanemarivanja ovog pitanja od strane vlastodr\u017eaca kako na lokalnom tako i na pokrajinskom i republi\u010dkom nivou. Tolerisanje nepo\u0161tovanja odredbi Zakona o upravljanju otpadom od strane institucija dovelo je do toga danas imamo toliki broj divljih deponija i zvani\u010dnih op\u0161tinskih smetli\u0161ta“, dodaje.<\/p>\n

Kao i u drugim sektorima, i ovde propisi nisu lo\u0161i, ali se ne primenjuju<\/p><\/blockquote>\n

I kod otpada se potvr\u0111uje, kao i kod drugih sektora, da srpski propisi nisu lo\u0161i, samo se ne primenjuju. Zakon je tako propisao da otpad mora da se odla\u017ee na sanitarne deponije, kao i da se obavlja primarna selekcija, \u0161to zna\u010di da na deponije ne sme da ide ono \u0161to mo\u017ee da se ponovo upotrebi, reciklira ili tretira u svrhu dobijanja energije. Utvr\u0111eno je ovim propisom i da se komunalni otpad mora meriti i analizirati morfolo\u0161ki sastav, kao i da opasni otpad poput lekova ili baterija ne sme u komunalni otpad.<\/p>\n

Profesor Nemanja Stanisavljevi\u0107 smatra da je tranzicija od nesanitarnih deponija ka sanitarnim i drugim tretmanima slo\u017een i skup proces, koji zahteva prioritizaciju na politi\u010dkoj agendi, definisanje jasne strategije, obavezu njene implementacije i obezbe\u0111ivanje finansijskih sredstava pomo\u0107u kojih se mo\u017ee izgraditi potrebna infrastruktura.<\/p>\n

Da bismo imali vi\u0161e sanitarnih deponija, gra\u0111ani moraju da pla\u0107aju vi\u0161e za odno\u0161enje i zbrinjavanje sme\u0107a<\/p><\/blockquote>\n

On ka\u017ee da izgradnja sanitarne deponije, \u010diji investicioni tro\u0161kovi mogu biti i nekoliko miliona evra, direktno uti\u010de na uvo\u0111enje direktnih tro\u0161kova odlaganja otpada, a samim tim i na celokupnu cenu usluge upravljanja otpadom. Drugim re\u010dima, gra\u0111ani bi trebalo da pla\u0107aju vi\u0161e za odno\u0161enje sme\u0107a nego \u0161to to rade danas.<\/p>\n

„Ovo poslednje predstavlja i jednu od glavnih prepreka razvoja sistema za upravljanje otpadom. Komunalni otpad jeste materijal koji ima negativnu ekonomsku vrednost i za adekvatno upravljanje je potrebno ulo\u017eiti dosta novca i pla\u0107ati ve\u0107u cenu usluga“, obja\u0161njava Stanisavljevi\u0107.<\/p>\n

Prevencija je skupa, le\u010denje je jo\u0161 skuplje<\/h3>\n

Sva tri sagovornika nemaju dilemu da bi uklanjanje i saniranje smetli\u0161ta i divljih deponija trebalo da bude prioritetni zadatak. Sastavni deo tog zadatka trebalo bi da bude i uspostavljanje infrastrukturnih uslova za recikla\u017eu i tretiranje u svrhu dobijanja energije i ekonomskih uslova, poput pove\u0107anja cene odno\u0161enja sme\u0107a ili visine ekolo\u0161ke takse.<\/p>\n

Profesor Nemanja Stanisavljevi\u0107 ka\u017ee da \u0107emo morati vi\u0161e novca da izdvajamo za upravljanje otpadom i za\u0161titu \u017eivotne sredine na svim nivoima.<\/p>\n

\u201cMora\u0107emo ciljeve koji dolaze sa cirkularnom ekonomijom da zamenimo ciljevima \u201cza\u0161tita ljudskog zdravlja\u201d i za\u0161tita \u017eivotne sredine\u201d, ka\u017ee on.<\/p>\n

Oko 50 odsto komunalnog otpada mo\u017ee da se kompostira i tako ponovo upotrebi, umesto da se baca na deponije<\/p><\/blockquote>\n

Otpad se ne baca, njime se upravlja, poru\u010duje Igor Jezdimirovi\u0107 i podse\u0107a da je u Srbiji op\u0161teprihva\u0107en stav vlastodr\u017eaca da otpad nije problem ve\u0107 da ga samo negde treba skloniti od o\u010diju javnosti i nadati se da ne\u0107e da do\u0111e do akcidenta tokom tvog mandata, pa da neko drugi to posle treba da re\u0161i.<\/p>\n

Re\u0161enje je po\u0161tovanje hijerarhije upravljanja otpadom, koja ka\u017ee da je klju\u010d kod upravljanja otpadom: prevencija njegovog nastanka, selekcija, nakon toga ponovna upotreba i recikla\u017ea, zatim energetsko iskori\u0161\u0107enje i tek onda deponovanje. Primena ove hijerarhije, na primer, zna\u010di da se biorazgradivi otpad, koji \u010dini 50 odsto komunalnog otpada, kompostira, \u010dime se izbegava stvaranje i deponijskih gasova i procednih voda, dva velika izvora zaga\u0111enja sa deponija.<\/p>\n

Upravljanje otpadom nije socijalna kategorija, ve\u0107 komunalna usluga koja, ako je lo\u0161a, proizvodi dalekose\u017ene posledice po stanje \u017eivotne sredine i zdravlje ljudi<\/p><\/blockquote>\n

Sve ovo, prema njegovima re\u010dima, zahteva da se upravljanju otpadom pri\u0111e sa znanjem i sistemskim dugoro\u010dnim planom. Ali, za to, kako tvrdi, trenutno nema ni volje ni znanja me\u0111u velikim delom donosioca odluka, zato se agonija zaga\u0111enja nastavlja i otpad nastavlja da se gomila na divljim deponijama i smetli\u0161tima.<\/p>\n

Nije re\u0161enje, kako ka\u017ee, zatvoriti nesanitarne i otvoriti sanitarne, jer je poenta ovih drugih da se na njih baca samo neophodno, a ne sve. U suprotnom, desi\u0107e se slu\u010daj sanitarne deponije u Vranju koja je potro\u0161ena, ta\u010dnije dostigla je maksimalni kapacitet jer je na nju bacano sve, bez prethodne separacije i recikla\u017ee.<\/p>\n

„Prevencija je skupa, le\u010denje je jo\u0161 skuplje. Kako sada radimo je veoma lo\u0161e za na\u0161e zdravlje, to je praksa prebacivanja posledica lo\u0161eg upravljanja otpadom na zdravstveni sistem, koji je i onako u lo\u0161em stanju. Upravljanje otpadom nije socijalna kategorija, ve\u0107 komunalna usluga koja, ako je lo\u0161a, proizvodi dalekose\u017ene posledice po stanje \u017eivotne sredine i zdravlje ljudi“, nagla\u0161ava Jezdimirovi\u0107.<\/p>\n

\n

Koliko su dobre na\u0161e sanitarne deponije<\/h4>\n

Kada je re\u010d o sanitarnim deponijama, profesor Nemanja Stanisavljevi\u0107 ka\u017ee da su one projektovane i izgra\u0111ene u skladu sa svim sanitarno tehni\u010dko-tehnolo\u0161kim normativima koji su zastupljeni u bilo kojoj od zemalja EU.<\/em><\/p>\n

Sve su, kako ka\u017ee, relativno \u201cmlade\u201c u odnosu na sanitarne deponije u EU, trenutno prolaze \u201cadolescentsku fazu\u201d i suo\u010davaju se sa istom vrstom problema sa kojom su se u ovoj fazi razvoja sistem za upravljanje otpadom suo\u010davale i deponije u EU \u2013 odlaganje isklju\u010divo netretiranog otpada.<\/em><\/p>\n

„U zemljama EU je u ve\u0107ini slu\u010dajeva odavno prestalo direktno odlaganje otpada bez prethodnog tretmana. Da bi bilo koja sanitarna deponija u EU primila otpad, isti se mora prethodnog tretirati, odnosno stabilizovati kako bi se smanjila njegova aktivnost od trenutka njegovog odlaganja. Ovakva deponija odnosno ovakva vrsta materijala koji je stabilizovan i koji sadr\u017ei manje organskog ugljenika od \u201csve\u017eeg\u201d netretiranog otpada izaziva i kratkoro\u010dno i dugoro\u010dno neuporedivo manje emisija i lak\u0161e je njome upravljati, ali o tome se trenutno kod nas pridaje jako malo pa\u017enje“, obja\u0161njava Stanisavljevi\u0107.<\/em><\/p>\n

\n

DA ZNAMO<\/strong><\/p>\n

METAN (CH4)<\/strong><\/span> – gas koji se stvara u procesima koje izaziva \u010dovek, ali I u onima koji se de\u0161avaju u prirodi. Zajedno sa azotnim oksidima, lako isparljivim organskih jedinjenjima (VOC) odgovoran je za stvaranje ozona, koji je jedan od najopasnijih zaga\u0111iva\u010da vazduha, a samostalno je 80 puta ja\u010di u zagrevanju planete od CO2 u prvih 20 godina posle emitovanja.<\/p>\n

PROCEDNE VODE<\/strong> – <\/span>otpadne vode koje se proce\u0111uju iz tela deponije i to ki\u0161ne, dospele sa strane ili nastale u samom telu deponije usled raspadanja otpada, koje sa sobom nose brojne \u0161tetne materije i kontaminiraju podzemne i povr\u0161inske vode.<\/p>\n

DIOKSINI I FURANI<\/strong><\/span> – vrsta dugotrajnih organskih zaga\u0111uju\u0107ih supstanci (POPs). Nastaju kao nusprodukti nepravilnih i nekontrolisanih sagorevanja hlorom bogatih organskih jedinjenja, a nekontrolisano sagorevanje organske materije jedan je od primera – \u0161umski po\u017eari, paljenje \u017eetvenih ostataka na njivama ili po\u017eari na deponijama\/smetli\u0161tima otpada.<\/p>\n

DUGOTRAJNE ORGANSKE ZAGA\u0110UJU\u0106E SUPSTANCE<\/strong><\/span> (eng. persistent organic pollutants \u2013 POPs) –\u00a0 grupa hemijskih jedinjenja koje imaju \u0161tetno dejstvo na \u017eivotnu sredinu jer poseduju toksi\u010dna svojstva, te\u0161ko se razla\u017eu, bioakumulativne su i prenose se putem vazduha i vode, a mogu se talo\u017eiti daleko od mesta gde se ispu\u0161taju pri \u010demu se akumuliraju u zemlji i vodenoj sredini.<\/p>\n

KOMUNALNI OTPAD<\/strong> – <\/span>otpad iz doma\u0107instava (ku\u0107ni otpad) i komercijalni otpad.<\/p>\n

KU\u0106NI OTPAD – <\/strong><\/span>otpad iz doma\u0107instava koji se svakodnevno sakuplja, kao i posebno sakupljen opasan otpad iz doma\u0107instava, kabasti otpad, ba\u0161tenski otpad.<\/p>\n

KOMERCIJALNI OTPAD<\/strong><\/span> – nastaje u preduze\u0107ima, ustanovama i drugim institucijama koje se u celini ili delimi\u010dno bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz doma\u0107instva i industrijskog otpada.<\/p>\n

BIORAZGRADIVI OTPAD<\/strong><\/span> – otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao \u0161to su hrana, ba\u0161tenski otpad, papir, karton.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Otpad ne miruje i poput bumeranga nam se vra\u0107a kroz vodu, zemlju i vazduh, dospeva u lanac ishrane i lagano nas truje<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":46300,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Smetli\u0161ta Srbije - tihi trova\u010di na\u0161eg zdravlja","_seopress_titles_desc":"Otpad ne miruje i poput bumeranga nam se vra\u0107a kroz vodu, zemlju i vazduh, dospeva u lanac ishrane i lagano nas truje","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"5","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"smetli\u0161ta","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5,4],"tags":[948,6266,6265,1924,6264,5520,6267,825,4540,6263,6672,5942,6268,1485],"class_list":["post-46011","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-cirkularna-ekonomija","tag-deponijski-gas","tag-divlje-deponije","tag-komunalni-otpad","tag-nesanitarne-deponije","tag-opasni-otpad","tag-procedne-vode","tag-reciklaza","tag-sistem-za-upravljanje-otpadom","tag-smetlista","tag-srbija-od-smetlista-do-cirkularne-ekonomije","tag-suspendovane-cestice","tag-tretman-otpada","tag-zagadenje","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46011","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46011"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46011\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/46300"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46011"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46011"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46011"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}