Climate Strategy 2050 Institute je organizovao onlajn susret nazvan Izuzetni izazov \u2013 kako CBAM<\/a> uti\u010de na elektroenergetski sektor u neposrednom susedstvu EU (An EXcEMPTIONal challenge \u2013 how CBAM affects the electricity sector in the direct neighbourhood of the EU).<\/p>\n I sam naziv skre\u0107e pa\u017enju na plan da se struja koja se izvozi iz regiona izuzme do 2030. iz primene Mehanizma za prekograni\u010dno prilago\u0111avanje ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism). Ali \u0161est ugovornih strana Energetske zajednice mora znatno da napreduje u integraciji sektora sa svojim susedima iz dr\u017eava \u010dlanica da bi zaslu\u017eile odlaganje.<\/p>\n Neki od govornika i govornica u panel-diskusiji naglasili su da na Zapadnom Balkanu jo\u0161 uvek nema sveobuhvatne debate o tome kako se pripremiti za CBAM. Jedna od glavnih poruka sa doga\u0111aja, \u010dije je odr\u017eavanje pomogla Evropska klimatska fondacija, jeste da vlade \u0161est zemalja, ukoliko po\u010dnu da napla\u0107uju emisije CO2 i usklade se sa Sistemom Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS), mogu da zadr\u017ee te prihode i upotrebe ih za vlastitu energetsku tranziciju.<\/p>\n Ugovorne strane Energetske zajednice moraju da ispune stroge zahteve da bi njihovi elektroenergetski sistemi bili izuzeti iz CBAM-a do 2030. godine<\/p><\/blockquote>\n U\u010desnici su se slo\u017eili da je ovaj mehanizam, u su\u0161tini porez ili carina na ugljen-dioksid, namenjen spre\u010davanju propu\u0161tanja ugljenika preko granice i podsticanju dekarbonizacije, i istakli da prate\u0107e mere moraju tako\u0111e da se osmisle tako da pomognu regionu u prilago\u0111avanju promenama, i da uklju\u010duju nov\u010danu i tehni\u010dku podr\u0161ku.<\/p>\n Po\u010detak postepenog uvo\u0111enja CBAM-a zakazan je za 2026, a obuhvati\u0107e struju, \u0111ubrivo i neke sirovine. Propu\u0161tanje ili curenje ugljenika (eng. carbon leakage)<\/em> se doga\u0111a kada se industrija iseljava iz EU u zemlje s labavijim klimatskim propisima. Administracija u Briselu namerava da uvede jednake uslove i tako spre\u010di uvoz proizvoda i elektri\u010dne energije<\/a> koji bi bili jeftiniji samo zahvaljuju\u0107i tome \u0161to u robu nije ura\u010dunata cena emisija CO2.<\/p>\n Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle<\/a> rekao je da je ta organizacija osnovana da „prevazi\u0111e granice“ integrisanjem sektora energetike u \u0161est zemalja Zapadnog Balkana sa EU. „Kada pri\u010damo o CBAM-u, pri\u010damo o granici Zelenog dogovora“, podvukao je.<\/p>\n To nije granica izme\u0111u ugovornih strana Energetske zajednice i zemalja \u010dlanica EU, ve\u0107 izme\u0111u one Evrope koja se transformi\u0161e br\u017ee i one koja to \u010dini sporije. Buschle je izjavio da to ne bi smela da postane takozvana \u010dvrsta granica i ocenio da \u0107e CBAM motivisati sprovo\u0111enje uparivanja (coupling)<\/em> tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije Zapadnog Balkana i susedstva u EU i stimulisati uvo\u0111enje naplate na ime ispu\u0161tenog CO2, a sve „u svrhu dalje dekarbonizacije“.<\/p>\n Uparivanje tr\u017ei\u0161ta je jedan od najboljih na\u010dina da se regionalno tr\u017ei\u0161te integri\u0161e sa zemljama EU<\/p><\/blockquote>\n Zemlje regiona imaju velik potencijal za uvo\u0111enje proizvodnje obnovljive energije, ali jo\u0161 uvek nema dovoljno vetroturbina i solarnih parkova, upozorio je ovaj zvani\u010dnik Energetske zajednice. Zapadni Balkan je pokazao veliku posve\u0107enost<\/a> cilju da se najkasnije 2050. potpuno dekarbonizuje i da uvede napla\u0107ivanje emisija, ali je uz izuzetak Crne Gore bilo „malo delovanja“ na tom planu, naglasio je Buschle.<\/p>\n Uparivanje tr\u017ei\u0161ta je jedan od najboljih na\u010dina da se regionalno tr\u017ei\u0161te integri\u0161e sa zemljama EU, izjavio je. Buschle je dodao da je CBAM zami\u0161ljen tako da u\u010dini granicu propusnom za uvoz obnovljive energije sa Zapadnog Balkana i da region u tom segmentu ne bude ka\u017enjavan porezom na CO2.<\/p>\n Elektroenergetski sektor je ostvario najve\u0107i napredak u Energetskoj zajednici \u0161to se ti\u010de evropskih integracija, izjavio je Nicolas Kuen iz Generalnog direktorata Evropske komisije za energetiku (DG ENER). On je zadu\u017een za isto\u010dno i ju\u017eno susedstvo.<\/p>\n Da bi zemlje Zapadnog Balkana dobile izuze\u0107e od CBAM-a, moraju da rade na uparivanju tr\u017ei\u0161ta i da usvoje zakonska re\u0161enja da bi to omogu\u0107ile, podsetio je i naglasio da jo\u0161 mnogo toga mora da se u\u010dini na nacionalnom nivou, uklju\u010duju\u0107i na polju transparentnosti u elektroenergetskom sektoru.<\/p>\n Vlastima \u0161est zemalja regiona je nalo\u017eeno da mnogo toga urade do kraja decenije, ka\u017ee Nicolas Kuen iz Evropske komisije<\/p><\/blockquote>\n Posebno je va\u017eno dobijati ta\u010dne podatke za izra\u010dunavanje koli\u010dine emisija kao i da se spre\u010di indirektni uvoz struje iz regiona ukoliko ta energija dolazi iz zemalja sa manje strogim propisima, podvukao je Kuen. Rekao je i da zemlje Zapadnog Balkana treba da do januara 2030. uvedu mehanizme za naplatu ugljenika koji \u0107e biti ekvivalentni EU ETS-u da bi izbegle pla\u0107anje prekograni\u010dnog poreza.<\/p>\n Vladama ovih \u0161est zemalja je nalo\u017eeno da mnogo toga urade do kraja decenije, priznao je Kuen i kazao da je EU spremna da pomogne da se na\u0111u najbolja re\u0161enja za taj sistem, napomenuv\u0161i da je 27-\u010dlani blok izvukao pouke iz vlastitih gre\u0161aka u istom segmentu.<\/p>\n Kad je re\u010d o toku struje iz obnovljivih izvora ka EU, podsetio je ostale u\u010desnike i u\u010desnice na doga\u0111aju da on mo\u017ee da se uredi verifikacijom pomo\u0107u garancija porekla. Sve u svemu, EU bi trebalo da svojim partnerima u regionu objasni prednosti integracije tr\u017ei\u0161ta energetike tako \u0161to \u0107e ista\u0107i sigurnost snabdevanja, energetsku nezavisnost i kori\u0161\u0107enje prihoda od CBAM-a za suzbijanje zaga\u0111enosti vazduha i unapre\u0111enje energetske efikasnosti, napomenuo je Kuen.<\/p>\n Enik\u0151 K\u00e1csor, vi\u0161a istra\u017eiva\u010dica iz Regionalnog centra za istra\u017eivanje energetske politike (REKK), predstavila je studiju modeliranja za uvo\u0111enje CBAM-a i ETS-a. Izjavila je da uvo\u0111enje CBAM-a samog za sebe nosi opasnost obaranja profitabilnosti kompanija u sektoru elektroenergetike.<\/p>\n Uvo\u0111enje CBAM-a jedva da bi smanjilo proizvodnju struje iz uglja, ali u\u010dinak pada 85 do 90 odsto ukoliko ga 2030. prati i cena ugljen-dioksida od 70 evra po toni i ako se ura\u010duna i uparivanje tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n U scenariju uskla\u0111ivanja sa ETS-om o\u010dekuje se o\u0161tar pad koli\u010dine emisija, za razliku od uvo\u0111enja CBAM-a samog za sebe<\/p><\/blockquote>\n Sa CBAM-om koji bi bio uveden bez drugih mera, ukupne emisije na Zapadnom Balkanu i u EU bi porasle za milion tona godi\u0161nje usled prelaska sa uglja na gas, \u0161to je nepovoljno za dekarbonizaciju. U scenariju sa dovoljno visokim cenama ugljenika, emisije se smanjuju za vi\u0161e od 22 miliona tona.<\/p>\n Po rezultatima iste studije, uvo\u0111enje ETS-a 2030. godine donosi skok cena struje od pet do \u0161est evra po megavat-satu, dok samo sa CBAM-om one padaju i za do 20 evra po megavat-satu.<\/p>\n U\u010desnici su ukazali na rizik od gubljenja podr\u0161ke dekarbonizaciji i evropskim integracijama me\u0111u stanovni\u0161tvom Zapadnog Balkana, pogotovo u slu\u010daju naglog rasta cena elektri\u010dne energije za doma\u0107instva. REKK zaklju\u010duje da EU mora da prona\u0111e odgovaraju\u0107e podsticaje za sprovo\u0111enje tog procesa u regionu i da tamo\u0161njim zemljama treba omogu\u0107iti da ubla\u017ee udarac na ljude suo\u010dene s energetskim siroma\u0161tvom.<\/p>\n Klju\u010d je u pa\u017eljivom pra\u0107enju napretka i usredsre\u0111ivanju na dekarbonizaciju i klimatske ciljeve, kazala je K\u00e1csor.<\/p>\n S druge strane, Damir Miljevi\u0107<\/a> iz Regionalnog centra za odr\u017eivu energetsku tranziciju \u2013 RESET iz Bosne i Hercegovine procenjuje da \u0107e, ukoliko Zapadni Balkan dobije odlaganje do 2030, izvoznici struje nastaviti po starom do poslednjeg trenutka.<\/p>\n Uporedio je situaciju s te\u0161ko\u0107ama u implementaciji Direktive o velikim lo\u017ei\u0161tima (LCPD) i izjavio da se o CBAM-u i izazovima oko naplate emisija ugljenika mora razgovarati sa svim zainteresovanim stranama u regionu, a ne samo sa vladama, budu\u0107i da uti\u010du na svakog gra\u0111anina i gra\u0111anku i svaku kompaniju.<\/p>\n Napredak u integraciji elektroenergetskog sektora sa EU mora pa\u017eljivo da se prati i proverava tako da Zapadni Balkan ne bi do 2030. zaostao u procesu<\/p><\/blockquote>\n Sonja Risteska iz ekspertske organizacije Agora Energiewende<\/a> smatra da se napredak mora pa\u017eljivo pratiti i proveravati i tako\u0111e ukazala na primer LCPD-a, rekav\u0161i da zaga\u0111uju\u0107a postrojenja nastavljaju da kr\u0161e propise. Po njenom vi\u0111enju, i uvo\u0111enje CBAM-a samog za sebe bi donelo rezultate. Ukazala je na projekcije po kojima bi u tom slu\u010daju postalo finansijski neodr\u017eivo graditi jo\u0161 elektrana na lignit.<\/p>\n Vlade na Zapadnom Balkanu su „na raskr\u0161\u0107u“, ocenjuje P\u00e9ter Pozsgai iz Sekretarijata Energetske zajednice. Rekao je da one mogu ili da odla\u017eu uskla\u0111ivanje s EU, da „upravljaju svojim termoelektranama dok se ne raspadnu i nastave da truju ljude“, ili da odmah poku\u0161aju da dobiju sredstva i politi\u010dku podr\u0161ku i da izgrade elektrane sa niskim emisijama ugljenika ili potpuno bez njih.<\/p>\n Zemljama regiona \u0107e uskoro verovatno ponestati vremena da promene kurs, izjavio je Pozsgai.<\/p>\n CBAM \u0107e biti jedna od tema na konferenciji Privreda Srbije na tr\u017ei\u0161tu elektri\u010dne energije<\/a> u organizaciji Balkan Green Energy Newsa. Doga\u0111aj \u0107e se odr\u017eati 22. februara u Beogradu.<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mere koje prate CBAM moraju da budu usmerene na pomaganje zemljama Zapadnog Balkana da se prilagode sistemu naplate CO2, ka\u017eu stru\u010dnjaci<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":46022,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,1],"tags":[4960,6153,5826,3279,140,669,1854,648,3537,647,5343,5940,3304,4933,5440],"class_list":["post-46008","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-agora-energiewende","tag-cbam","tag-damir-miljevic","tag-dekarbonizacija","tag-dirk-buschle","tag-elektricna-energija","tag-energetska-tranzicija","tag-energetska-zajednica","tag-eu-ets","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-porez-na-co2","tag-reset","tag-sistem-za-trgovanje-emisijama-eu","tag-termoelektrane","tag-ukidanje-upotrebe-uglja","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\nNaplata ispu\u0161tanja CO2 ostavila bi sredstva za dekarbonizaciju na doma\u0107em terenu<\/h3>\n
Buschle: CBAM je granica Zelenog dogovora<\/h3>\n
U Energetskoj zajednici najvi\u0161e napredovao elektroenergetski sektor<\/h3>\n
CBAM bi u po\u010detku \u010dak oborio cene struje ukoliko bude primenjen sam<\/h3>\n
Pouke iz neuspeha u primeni Direktive o velikim lo\u017ei\u0161tima<\/h3>\n