{"id":45860,"date":"2022-02-16T22:00:54","date_gmt":"2022-02-16T21:00:54","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=45860"},"modified":"2022-02-24T09:36:35","modified_gmt":"2022-02-24T08:36:35","slug":"repcons-2-0-bih-srbija-i-crna-gora-nisu-spremne-da-uspesno-vode-energetsku-tranziciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/repcons-2-0-bih-srbija-i-crna-gora-nisu-spremne-da-uspesno-vode-energetsku-tranziciju\/","title":{"rendered":"REPCONS 2.0: BiH, Srbija i Crna Gora nisu spremne da uspe\u0161no vode energetsku tranziciju"},"content":{"rendered":"

Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija nisu spremne za uspe\u0161no vo\u0111enje energetske tranzicije, pa im preti haoti\u010dno stanje „savr\u0161ene oluje“ (engl. perfect storm), kada se tranzicionim procesima ne mo\u017ee upravljati, sa nesagledivim socioekonomskim posledicama, navodi se u izve\u0161taju „Barometar spremnosti dr\u017eava za odr\u017eivu energetsku tranziciju“ sa nazivom „Savr\u0161ena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana“.<\/h2>\n

„Barometar spremnosti dr\u017eava za odr\u017eivu energetsku tranziciju“ daje presek stanja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji na osnovu istra\u017eivanja u kojem je svoje stavove iznelo 126 predstavnika vlada, ministarstava, parlamenata, zatim dr\u017eavnih regulatora, elektroprivreda, kao i privatnih kompanija, akademske zajednice, nevladinih organizacija.<\/p>\n

Istra\u017eivanje su u toku 2021. sprovele think-tank organizacije NERDA, ASOR i CLEAR u okviru projekta REPCONS 2.0<\/a>, koji je nastavak projekta REPCONS<\/a>. Autori Izve\u0161taja su Mirza Ku\u0161ljugi\u0107<\/a>, profesor sa Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli, Nikola Rajakovi\u0107<\/a>, profesor sa Elektrotehni\u010dkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Damir Miljevi\u0107<\/a>, konsultant u oblasti energetske tranzicije iz BiH, i Miroslav Vujnovi\u0107, finansijski konsultant iz Srbije.<\/p>\n

S obzirom na rezultate istra\u017eivanja, glavna njihova preporuka BiH, Crnoj Gori i Srbiji je da moraju \u0161to pre zapo\u010deti javnu diskusiju o energetskoj tranziciji kako bi se razjasnile nedoumice. Tako\u0111e su se odlu\u010dili da Barometar za 2021, s obzirom da je namera da se priprema svake godine i to za svih \u0161est \u010dlanica Energetske zajednice iz ovog regiona, kao poruku iskoristi latinsku izreku „Periculum in mora“ ili „Opasnost je u odlaganju“.<\/p>\n

Energetska tranzicija se u tri dr\u017eave ne vidi kao deo tre\u0107e industrijske revolucije<\/h3>\n
\n
\"REPCONS<\/figure>\n
Restrukturiranje rudarskih regija i socioekonomsko zbrinjavanja radnika treba zapo\u010deti bez odlaganja (foto: Tyna_Janoch from Pixabay)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Mirza Ku\u0161ljugi\u0107<\/a>, jedan od autora Izve\u0161taja, ka\u017ee da se u tri zemlje regiona energetska tranzicija prihvata u na\u010delu, ne do\u017eivljava se kao ne\u0161to hitno i odla\u017ee se.<\/p>\n

To se radi jer se ne uo\u010davaju prilike koje nosi ova tranzicija, kao klju\u010dna komponenta \u201czelenog razvoja\u201d i tre\u0107e industrijske revolucije, a dekarbonizaciju se vidi kao nametnuta obavezu od strane institucija Evropske unije, dodaje on.<\/p>\n

Ako dr\u017eava ne upravlja tranzicijom, onda \u0107e to uraditi tr\u017ei\u0161te i spoljni politi\u010dki interesi<\/p><\/blockquote>\n

Ali, vremena za gubljenje nema jer \u0107e se, kako isti\u010de, klju\u010dni procesi u ovoj tranziciji desiti u narednih deset godina. Da bi ti procesi bili odr\u017eivi i energetska tranzicija uspe\u0161na, dodaje Ku\u0161ljugi\u0107, neophodno je da svaka dr\u017eava sama upravlja dekarbonizacijom energetike kako bi obezbedila sigurnost snabdevanja i izbegla velike socioekonomske poreme\u0107aje.<\/p>\n

To \u0107e, kako on dodaje, uspeti samo sa \u0161irokim dru\u0161tvenim konsenzusom oko vizije i mape puta dekarbonizacije i sa u\u010de\u0161\u0107em svih dru\u0161tvenih aktera u sprovo\u0111enju ove \u201cslo\u017eene psiholo\u0161ke transformacije\u201d.<\/p>\n

\u201cUkoliko se tranzicijom ne bude upravljalo na odr\u017eiv na\u010din ona \u0107e se desiti stihijski, pod uticajem tr\u017ei\u0161ta i vanjskih politi\u010dkih pritisaka, a onda postoji opasnost od\u00a0 nekontrolisane transformacije ekonomije i dru\u0161tva koja mo\u017ee prerasti u scenarij savr\u0161ene oluje\u201d, navodi Ku\u0161ljugi\u0107, i nagla\u0161ava da svaka zemlja treba da napravi svoj put.<\/p>\n

\u0160to pre zapo\u010deti javnu diskusiju da bi se razre\u0161ile nedoumice i nejasno\u0107e<\/p><\/blockquote>\n

Zato je i glavna preporuka autora izve\u0161taja\u00a0„Savr\u0161ena oluja \u2013 nekontrolisana dekarbonizacija“<\/a> za sve dr\u017eave da se o procesu energetske tranzicije mora \u0161to pre zapo\u010deti javna diskusija, kako u stru\u010dnim krugovima tako i u \u0161iroj javnosti jer ima puno nedoumica i nejasno\u0107a o izazovima koje ovako radikalna transformacija nosi.<\/p>\n

\u201cAli, puno je i prilika da se razvoj energetike postavi na konceptu odr\u017eivog razvoja. Trenutno nam na raspolaganju stoje oprobana rje\u0161enja da krenemo u energetsku tranziciju, barem sa \u201cno regret\u201d mjerama\u201d, isti\u010de Ku\u0161ljugi\u0107.<\/p>\n

Najva\u017enije je, kako smatra, da se izazovi sa kojima \u0107e se susresti rudarske regije pretvore u razvojne prilike. Zato Ku\u0161ljugi\u0107 poru\u010duje da je ekonomsko restrukturiranje rudarskih regija i socioekonomsko zbrinjavanja zaposlenih u industrijama u zalasku – rudnicima uglja i termoelektranama treba zapo\u010deti bez odlaganja.<\/p>\n

Naravno, dodaje on, Evropska unija i me\u0111unarodne finansijske institucije trebalo bi da osiguraju ne samo tehni\u010dku podr\u0161ku nego i adekvatna finansijska sredstva.<\/p>\n

\n
\"REPCONS<\/figure>\n
Dr\u017eave regiona moraju \u0161to pre zapo\u010deti javnu diskusiju o energetskoj tranziciji (foto: iStock)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Mo\u017ee vi\u0161e zelene energije, ali ne i smanjenje proizvodnje iz termoelektrana<\/h3>\n

Stavovi u\u010desnika istra\u017eivanja govore da se u tri zemlje podr\u017eava i ve\u0107e kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora (OIE), posebno vetroelektrana, velikih solarnih i hidroelektrana, ali opet u na\u010delu.<\/p>\n

Ku\u0161ljugi\u0107 navodi da su odgovori pokazali da se pod dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora ve\u0107inom podrazumeva pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107e obnovljivih izvora u proizvodnji, ali ne i smanjenje kori\u0161\u0107enja uglja.<\/p>\n

Dr\u017eavne institucije i elektroprivrede su najve\u0107i ko\u010dni\u010dari reformskih procesa<\/p><\/blockquote>\n

Tako u BiH i Srbiji vi\u0161e od dve tre\u0107ine, a u Crnoj Gori vi\u0161e od jedne tre\u0107ine u\u010desnika istra\u017eivanja smatra da se prestanak kori\u0161\u0107enja uglja ne\u0107e dogoditi pre 2050. godine.<\/p>\n

Za trenutno lo\u0161e stanje najodgovornije su dr\u017eavne institucije i elektroprivrede, smatraju u\u010desnici istra\u017eivanja. One su, kako se navodi u izve\u0161taju, trenutno najve\u0107i oponenti i ko\u010dni\u010dari reformskih procesa jer ne vide energetsku tranziciju kao tre\u0107u industrijsku revoluciju, nemaju dovoljno stru\u010dnih kadrova, netransparentno donose odluke, nemaju odgovaraju\u0107e planove restrukturiranja.<\/p>\n

Odgovori na osnovne izazove energetske tranzicije<\/p><\/blockquote>\n

Ina\u010de, Izve\u0161taj ima pet delova koji se odnose na osnovne izazove koje donosi energetska tranzicija:<\/p>\n

    \n
  1. Dekarbonizacija elektroenergetskog sistema i napu\u0161tanje kori\u0161tenja uglja;<\/li>\n
  2. Spremnost dr\u017eava za vo\u0111enje procesa energetske tranzicije;<\/li>\n
  3. Barijere, oponenti i glavni nosioci energetske tranzicije;<\/li>\n
  4. Pove\u0107anje kori\u0161tenja obnovljivih izvora i njihova integracija;<\/li>\n
  5. Ekonomija energetske tranzicije i tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije.<\/li>\n<\/ol>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Eksperti iz regiona pripremili su izve\u0161taj „Barometar spremnosti dr\u017eava za odr\u017eivu energetsku tranziciju“ sa nazivom „Savr\u0161ena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana“<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":46211,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"REPCONS 2.0: BiH, Srbija i Crna Gora nisu spremne da uspe\u0161no vode energetsku tranziciju","_seopress_titles_desc":"Eksperti iz regiona pripremili su izve\u0161taj "Barometar spremnosti dr\u017eava za odr\u017eivu energetsku tranziciju" sa nazivom "Savr\u0161ena oluja - nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana"","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"504","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"REPCONS","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,5909,1,4],"tags":[5826,3279,1854,5225,5505,5488,4933,691],"class_list":["post-45860","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-klimatske-promene","category-obnovljivi-izvori-energije","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-damir-miljevic","tag-dekarbonizacija","tag-energetska-tranzicija","tag-mirza-kusljugic","tag-nikola-rajakovic","tag-repcons","tag-termoelektrane","tag-ugalj","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45860","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45860"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45860\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/46211"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45860"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45860"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45860"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}