{"id":45194,"date":"2022-01-17T20:59:18","date_gmt":"2022-01-17T19:59:18","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=45194"},"modified":"2024-11-05T11:31:12","modified_gmt":"2024-11-05T10:31:12","slug":"ekspanzija-zelenog-vodonika-menja-geopoliticke-odnose-irena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ekspanzija-zelenog-vodonika-menja-geopoliticke-odnose-irena\/","title":{"rendered":"Ekspanzija zelenog vodonika menja geopoliti\u010dke odnose – IRENA"},"content":{"rendered":"

Zeleni vodonik bi 2050. mogao da pokrije do 12 procenata globalne potro\u0161nje energije, navodi se u izve\u0161taju Me\u0111unarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA). To bi zna\u010dajno uticalo na geopoliti\u010dke i makroekonomske promene i stvorilo nove globalne odnose u trgovini energentima. Privreda bazirana na vodoniku nagove\u0161tava novu globalnu dinamiku snaga, isti\u010de IRENA.<\/h2>\n

Uz podsticaje koji proizilaze iz klimatske akcije i agende za obaranje neto emisija na nulu, udeo zelenog vodonika je na putu da do 2050. dostigne 12 procenata ukupne globalne upotrebe energije, procenjuje IRENA. Porast investicija i trgovine zelenim vodonikom na tr\u017ei\u0161tu energenata verovatno \u0107e sa novim bilateralnim sporazumima pove\u0107ati ekonomsku konkurentnost i uticati na spoljnopoliti\u010dki pejza\u017e, razli\u010ditim od onih iz 20. veka, saop\u0161teno je. Prema analizi agencije, trenutna vrednost tr\u017ei\u0161ta je 174 milijarde dolara godi\u0161nje.<\/p>\n

Tranzicija nije zamena goriva, ve\u0107 prelazak na novi sistem<\/p><\/blockquote>\n

\u201eVodonik bi mogao da bude karika koja nedostaje za klimatski bezbednu energetsku budu\u0107nost\u201c, isti\u010de Francesco La Camera, generalni direktor agencije IRENA. \u201eAli vodonik nije nova nafta. A tranzicija nije zamena goriva, ve\u0107 prelazak na novi sistem sa politi\u010dkim, tehni\u010dkim, ekolo\u0161kim i ekonomskim poreme\u0107ajima.“<\/p>\n

Zeleni vodonik dovodi nove aktere na tr\u017ei\u0161te, diverzifikuje rute i zalihe, a i prebacuje mo\u0107 sa nekolicine na mnoge, obja\u0161njava La Camera. On dodaje da bi tr\u017ei\u0161te vodonika u me\u0111unarodnoj saradnji moglo da postane demokratsko i inkluzivno i da otvori mogu\u0107nosti za razvijene, a isto tako i za zemlje u razvoju.<\/p>\n

Tre\u0107ina vodonika ide u me\u0111unarodnu trgovinu<\/h3>\n

IRENA procenjuje da \u0107e se 2050. preko 30 procenata proizvedenog vodonika nalaziti u me\u0111unarodnoj trgovini, vi\u0161e od dana\u0161njeg udela prirodnog gasa.<\/a><\/p>\n

Zemlje koje tradicionalno nisu trgovale energentima trenutno uspostavljaju bilateralne energetske odnose za vodonik. Na svetskoj sceni pojavljuje se vi\u0161e aktera u trgovini vodonikom, pa je manja verovatno\u0107a da \u0107e trgovina vodonikom postati „naoru\u017eana i kartelizovana“, za razliku od geopoliti\u010dkog uticaja nafte i gasa, zaklju\u010duje agencija.<\/p>\n

Sa vi\u0161e od 30 zemalja i regiona koji ve\u0107 danas planiraju aktivnu trgovinu, i me\u0111unarodna razmena vodonika \u0107e zna\u010dajno da raste, saop\u0161teno je. Zemlje poput Nema\u010dke<\/a> i Japana, za koje se o\u010dekuje da \u0107e biti uvoznici, ve\u0107 sada razvijaju diplomatiju u tom smeru, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n

Vodonik je po\u017eeljan na\u010din za diverzifikaciju privrede<\/p><\/blockquote>\n

Izvoznici fosilnih goriva poput Australije, Omana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata posmatraju vodonik kao po\u017eeljan na\u010din za diversifikaciju privrede, isti\u010du autori izve\u0161taja. IRENA napominje da \u0107e biti potrebne obuhvatnije strategije ekonomske tranzicije, dodaju\u0107i da sam vodonik ne\u0107e nadoknaditi gubitke u prihodima od nafte i gasa.<\/p>\n

\"Ekspanzija
Pro\u0161irenje mre\u017ee puteva za trgovinu vodonikom, planova i sporazuma<\/figcaption><\/figure>\n

Konkurentnost i potencijal zelenog vodonika<\/h3>\n

Potencijal za proizvodnju vodonika zna\u010dajno prema\u0161uje globalnu potra\u017enju, navodi se izve\u0161taju. U najboljem polo\u017eaju da proizvode konkurentan zeleni vodonik bi\u0107e zemlje koje \u0107e imati jeftinu energiju iz obnovljivih izvora. \u010cile, Maroko i Namibija su danas uvoznici energije, a pojavi\u0107e se kao izvoznici zelenog vodonika, ka\u017ee IRENA.<\/p>\n

Potencijali Afrike, Bliskog istoka, Okeanije i Amerike ograni\u010dili bi rizik od „koncentracije izvoza“, pi\u0161e u dokumentu. Me\u0111utim, mnogim zemlja \u0107e biti neophodni transferi tehnologije, izgra\u0111ena infrastruktura i velika ulaganja, dodaje se.<\/p>\n

Potra\u017enja za vodonikom raste tek sredinom slede\u0107e decenije<\/p><\/blockquote>\n

Za vodonik se predvi\u0111a da \u0107e na geopoliti\u010dke odnose uticati u vi\u0161e faza. Tokom ove decenije o\u010dekuje se dalja trka za liderstvo u tehnologiji, dok bi potra\u017enja za vodonikom porasla tek sredinom slede\u0107e decenije, prema izve\u0161taju agencije.<\/p>\n