Svet se dao u te\u0161ku trku protiv globalnog zagrevanja, uzrokovanog ispu\u0161tanjem gasova s efektom staklene ba\u0161te. Sektor energetike je njihov daleko najve\u0107i izvor, pa dr\u017eave i me\u0111unarodna tela ubrzano uvode mere dekarbonizacije i energetske efikasnosti. Jo\u0161 uvek u ranoj fazi razvoja, jedna od alatki je tehnologija prikupljanja i skladi\u0161tenja ugljenika (CCS) odnosno prikupljanja, kori\u0161\u0107enja i skladi\u0161tenja (CCUS).<\/p>\n
Zamisao je da se spre\u010dava<\/a> da u atmosferu dospe ugljen-dioksid iz fosilnih goriva kori\u0161\u0107enih u industrijskim procesima kao \u0161to su proizvodnja cementa<\/a> i \u010delika.<\/a> U elektroenergetici, ukupni tro\u0161kovi izgradnje i odr\u017eavanja vetroelektrana i solarnih parkova su ve\u0107 ni\u017ei nego kod termoelektrana na ugalj, pa to \u010dini zarobljavanje ugljenika sve manje isplativim.<\/p>\n Re\u0161enja za zarobljavanje, upotrebu i skladi\u0161tenje se koriste u elektranama i industrijskoj proizvodnji, a postoji i direktno zarobljavanje iz vazduha \u2013 tehnologija koja omogu\u0107ava izdvajanje CO2 iz atmosfere<\/p><\/blockquote>\n CCS tehnologiji predstoji dug put i do efikasnosti u tehni\u010dkom smislu, osim \u0161to se istovremeno nadme\u0107e s vodonikom, elektrifikacijom industrije i konkurencijom iz oblasti energije iz obnovljivih izvora. Veoma poma\u017ee kada u okviru projekta od CO2 mo\u017ee da se dobije neki koristan proizvod. To je ono kori\u0161\u0107enje ozna\u010deno slovom U u CCUS-u. Zasad postoje skromniji poduhvati pretvaranja ugljenika u gra\u0111evinski materijal<\/a> i gorivo,<\/a> pa \u010dak i u dijamante i votku.<\/a><\/p>\n Emisije su na putu da uskoro prema\u0161e odr\u017eive nivoe definisane u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama. Budu\u0107i da se \u010dini da smanjivanje emisija nije dovoljno<\/a> da se ograni\u010di globalno zagrevanje, Me\u0111uvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC) je prepoznao potrebu da se ugljenik izdvaja direktno iz vazduha. Taj postupak se naziva odstranjivanje, uklanjanje ugljenika ili direktno zarobljavanje iz vazduha (DAC).<\/p>\n Pomenuti izve\u0161taj bi tako\u0111e mogao da doprinese razvoju CCS re\u0161enja u proizvodnji elektri\u010dne energije i industriji, jer vodoniku i elektrifikaciju isto predstoje veliki izazovi dok se ne pokriju svi sektori privrede.<\/p>\n Najvi\u0161a revizorska agencija Sjedinjenih Dr\u017eava GAO, koja radi za Kongres, nedavno je utvrdila da je bila neuspe\u0161na ve\u0107ina od 11 projekata prikupljanja i skladi\u0161tenja ugljenika koje je ministarstvo energetike podr\u017ealo sa 1,1 milijardom dolara od 2009. godine. Ta institucija je upozorila da upravljanje sredstvima mora da se unapredi i ukazala na slu\u010dajeve zanemarivanja propisa o kontrolisanju tro\u0161kova.<\/p>\n Od tri industrijska poduhvata proradila su dva, a od osam projekata za elektrane na ugalj profunkcionisao je samo jedan, ali i to postrojenje je u me\u0111uvremenu zatvoreno. Sistem Petra Nova kompanije NRG Energy u Teksasu preba\u010deno je u maju 2020. u rezervu po zavr\u0161etku trogodi\u0161njeg pokaznog rada, tokom kojeg je podbacio u u\u010dinku.<\/p>\n Prvi i dosad jedini veliki pogon za CCS me\u0111u elektranama na ugalj nalazi se u Kanadi, a pro\u0161le godine je pretrpeo havarije, dok je drugi suspendovan zbog visokih tro\u0161kova<\/p><\/blockquote>\n Godinu dana kasnije je uga\u0161en zbog visokih tro\u0161kova, dodu\u0161e uz mogu\u0107nost reaktivacije. Petra Nova se napajala strujom iz gasne elektrane u istom kompleksu, \u0161to zna\u010di da su se zapravo i zbog nje osloba\u0111ale emisije. Pozitivna strana je \u0161to se CO2 otpremao cevovodom do lokacije za eksploataciju nafte, gde se koristio za ubrizgavanje u zemlju i ispumpavanje crnog zlata na taj na\u010din.<\/p>\n Prvi i dosad jedini veliki pogon za CCS u elektranama na ugalj na celom svetu nalazi se u Saska\u010devanu u Kanadi. Vlasnik, SaskPower, saop\u0161tio je da je sistem u okviru kompleksa Boundary Dam pro\u0161le godine zarobio 43 odsto manje CO2 nego 2020, usled kvarova. Ta informacija je poslu\u017eila kriti\u010darima kao argument da je tehnologija nepouzdana i da su u svakom slu\u010daju obnovljivi izvori jeftiniji.<\/p>\n Ali dr\u017eave i entuzijasti\u010dni startapi i investicioni fondovi ne odustaju. SAD je u novembru usvojio zakon o infrastrukturi u kojeg je u\u0161lo 12 milijardi dolara podr\u0161ke za CCS i DAC. Pri sprovo\u0111enju svoje zelene agende, administracija predsednika Joea Bidena radi i na tome da najkasnije 2035. elimini\u0161e emisije iz elektroenergetskog sektora.<\/p>\n Treba pomenuti i da je Kongresna istra\u017eiva\u010dka slu\u017eba (CRS) 2021. utvrdila da je ministarstvo energetike od 2010. potro\u0161ilo 7,3 milijarde dolara za aktivnosti na polju ugljenika, uklju\u010duju\u0107i istra\u017eivanja. Pro\u0161le godine je pokrenulo program Carbon Negative Shot za omasovljavanje DAC-a i re\u0161enja za pohranjivanje CO2 ispod povr\u0161ine zemlje.<\/p>\n Sjedinjene Dr\u017eave odvajaju najve\u0107e svote za podsticanje poduhvata prikupljanja ugljenika<\/p><\/blockquote>\n Najve\u0107e postrojenje za direktno zarobljavanje iz vazduha i skladi\u0161tenje na svetu zove se Orca i pu\u0161teno je u rad u septembru na Islandu. Climeworks, startap koji upravlja njime, pretvara ugljenik u kamen.<\/p>\n Norve\u0161ka se udru\u017eila s grupom kompanija u svom projektu Longship<\/a> ili Landskip za izdvajanje i transport ugljen-dioksida iz jedne cementare i drugih fabrika i njegovo pohranjivanje ispod dna Severnog mora. U Velikoj Britaniji i Holandiji ima drugih takvih zna\u010dajnih projekata<\/a> u fazi razvoja.<\/p>\n Elon Musk, najbogatija osoba na svetu i generalni direktor kompanija Space Exploration Technologies (SpaceX) i Tesla, pro\u0161le godine je pokrenuo takmi\u010denje XPRIZE Carbon Removal.<\/a> Pre mesec dana je otkrio i da \u0107e SpaceX startovati program za izdvajanje ugljen-dioksida direktno iz atmosfere u svrhu proizvodnje raketnog goriva.<\/a><\/p>\n Gotovo istovremeno, Evropska komisija je tada obe\u0107ala da \u0107e doprineti razvoju unutra\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta za zarobljavanje, kori\u0161\u0107enje i pohranjivanje ugljenika iz atmosfere i neophodne prekograni\u010dne infrastrukture za prenos CO2. Za 2030. je odredila cilj od pet miliona tona izdvojenog i pohranjenog ugljen-dioksida godi\u0161nje.<\/p>\n Funkcionalno tr\u017ei\u0161te bi moglo biti jedan od klju\u010dnih elemenata za ubrzavanje rasta i CCUS-a i direktnog uklanjanja ugljenika iz vazduha. \u010cetvoro ekonomista je u kolumni koju je objavio Politico<\/a> preporu\u010dilo uvo\u0111enje mehanizma davanja tr\u017ei\u0161nih garancija unapred (eng. advanced market commitment),<\/em> ukazav\u0161i na njegov uspeh u razvoju pneumokoknih vakcina za siroma\u0161nije zemlje.<\/p>\nVlada SAD mora da unapredi upravljanje podsticajima za CCS<\/h3>\n
U mehanizme podr\u0161ke se jo\u0161 uvek slivaju milijarde<\/h3>\n
EU ima ambiciju da napravi prvo tr\u017ei\u0161te za direktno odstranjivanje CO2 iz vazduha<\/h3>\n