Gr\u010dka ni\u0161ta ne prepu\u0161ta slu\u010daju kad je re\u010d o smanjivanju gasova s efektom staklene ba\u0161te. Ta zemlja je suo\u010dena sa sve u\u010destalijim \u0161umskim po\u017earima, najvidljivijom posledicom klimatskih promena u Sredozemlju. Nau\u010dnici predvi\u0111aju da je ovaj region izlo\u017een jednoj od najja\u010dih stopa globalnog zagrevanja.<\/p>\n
Evropska unija se utrkuje s vremenom u poku\u0161aju da do polovine veka postane klimatski neutralna, \u0161to zna\u010di da mora da spusti neto emisije \u0161tetnih gasova na nulu. S izuzetkom veoma ra\u0161irene upotrebe solarnih kolektora za grejanje vode i rane ekspanzije malih fotonaponskih postrojenja u sektoru doma\u0107instava, Gr\u010dka nije imala ja\u010du tradiciju na polju energije iz obnovljivih izvora. Ipak, tokom prethodne decenije je toliko ubrzala da je postala jedna od vode\u0107ih zemalja \u010dak i na svetskom nivou.<\/p>\n
Sektor energetike je glavni izvor emisija, tako da postepeno odbacivanje fosilnih goriva ima su\u0161tinski zna\u010daj za ubla\u017eavanje klimatskih promena. Gr\u010dka je u nezavidnom polo\u017eaju zbog svoje zavisnosti od uglja. Njega tro\u0161e termoelektrane u dva centra \u2013 regiji Zapadne Makedonije na severozapadu zemlje i kod Megalopolisa<\/a> na Peloponezu.<\/a><\/p>\n Industrija uglja je ogroman poslodavac. Njeno zatvaranje uti\u010de na desetine hiljada porodica i malih firmi. Premijer Kyriakos Mitsotakis i njegov kabinet razvijaju mehanizme za ubla\u017eavanje tog udarca, uz napore da navedene dve oblasti ostanu energetska \u010dvori\u0161ta, ali s osloncem na ogromna ulaganja u zelenu energiju.<\/p>\n Jedan od ozbiljnih izazova je i oslanjanje privrede na turizam, budu\u0107i da tokom letnjih meseci energente koristi nekoliko miliona ljudi vi\u0161e nego van sezone. Dalje, zajednice na mnogim ostrvima zavise od nafte u proizvodnji elektri\u010dne energije. Takvi sistemi su skupi i \u010desto nepouzdani.<\/p>\n Donosioci odluka u Atini imaju obeshrabruju\u0107i zadatak da ne dozvole da iko bude prepu\u0161ten sam sebi, i to pogotovo u kontekstu teku\u0107e energetske krize, kao i da prevazi\u0111u tehni\u010dke i administrativne prepreke u kompleksnom i hitnom preure\u0111enju energetskog sektora. Sude\u0107i po poslednjim politi\u010dkim potezima i izmenama zakona i propisa, oni ra\u010dunaju na to da \u0107e brzom tranzicijom ste\u0107i konkurentnu prednost.<\/p>\n Tr\u017ei\u0161ta<\/a> su prepoznala vladina nastojanja \u2013 kompanije se spremaju za masovne investicije u oblastima koje \u0107e tek dobiti na va\u017enosti, poput odr\u017eive mobilnosti, skladi\u0161tenja energije i vetroelektrana na moru.<\/p>\n Ovo je pet glavnih, me\u0111usobno sna\u017eno povezanih elemenata transformacije energetike u Gr\u010dkoj.<\/p>\n Elektrane na ugalj se zamenjuju onima na obnovljive izvore, ali novi kapaciteti moraju da budu znatno ve\u0107i. Vetroelektrane i solarni parkovi zavise od vremenskih uslova, kao i hidroelektrane, pa je njihov u\u010dinak mnogo manje predvidljiv nego kod uglja i nafte. Pored toga, grejanje, proizvodnja i prevoz \u0107e sve vi\u0161e prelaziti na struju.<\/p>\n Gr\u010dka ubrzano menja zakone i propise da se prilagodi novoj vrsti tr\u017ei\u0161ta, olak\u0161a administrativne prepreke i privu\u010de investitore na aukcije za obnovljivu energiju. Ishod? Ima preko 5.500 licenciranih projekata ukupne snage 95 gigavata!<\/a><\/p>\n Vlada podr\u0161ku velikim projektima daje tako \u0161to ih progla\u0161ava strate\u0161kim investicijama. Ima i brojne alatke za podsticaje, u koje ulazi i skladi\u0161tenje elektri\u010dne energije, a to je klju\u010dni faktor za balansiranje struje iz vetra i energije sunca.<\/p>\n Jedan takav poduhvat je zami\u0161ljena reverzibilna hidroelektrana Amfilochia<\/a> kompanije Terna Energy,<\/a> a nju je Evropska komisija uvrstila u projekte od zajedni\u010dkog interesa (PCI).<\/p>\n Public Power Corp. (PPC ili DEI), proizvo\u0111a\u010d elektri\u010dne energije donedavno u ve\u0107inskom vlasni\u0161tvu dr\u017eave,<\/a> nije bio nimalo pasivan \u0161to se ti\u010de transformacije sektora energetike. Njegova \u0107erka firma PPC Renewables je zadu\u017eena za uvo\u0111enje najnovijih zelenih tehnologija u oblasti zavisne od uglja i \u0161ire, delom kroz partnerstva kao \u0161to je ono koje je nedavno potpisala s nema\u010dkim RWE-om.<\/a><\/p>\n Vlada se u naporima da olak\u0161a sprovo\u0111enje projekata zelene energije raznih vrsta tako\u0111e oslanja na Nacionalni plan za oporavak i otpornost Greece 2.0<\/a> i druge mehanizme finansiranja iz EU.<\/p>\n PPC je jedan od najva\u017enijih nosilaca energetske tranzicije u Gr\u010dkoj. Kompanija prevazilazi svoje finansijske pote\u0161ko\u0107e uprkos tome \u0161to se tradicionalno u najve\u0107oj meri oslanjala na ugalj.<\/p>\n Po nacrtu Zakona o klimi, ugalj \u0107e prestati da se upotrebljava najkasnije 2028. godine. PPC trenutno gradi svoju poslednju elektranu na lignit, Ptolemaida 5. Zvani\u010dnici su ranije nagovestili da bi ona ve\u0107 2025.<\/a> mogla da bude preba\u010dena na gas.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, gasne i naftne kompanije u Gr\u010dkoj se okre\u0107u obnovljivim izvorima da bi sebi osigurale poziciju na tr\u017ei\u0161tu niskougljeni\u010dnih re\u0161enja. Pored solarnih i geotermalnih poduhvata, u\u010destvuju u dva projekta za vodonik \u2013 White Dragon<\/a> i Green HiPo,<\/a> a oba imaju status va\u017enog projekta od zajedni\u010dkog evropskog zna\u010daja (IPCEI).<\/p>\n Operater sistema prenosa elektri\u010dne energije IPTO (doma\u0107eg akronima Admie) i nacionalna elektrodistribucija HEDNO (DEDDIE) su upravo objavili skok investicija za minulu godinu i ambiciozne planove za razvoj mre\u017ee.<\/p>\n Gr\u010dka namerava da postavi podvodne kablove za povezivanje svog elektroenergetskog sistema s Egiptom, Kiprom i Italijom.<\/a> U toku je uspostavljanje interkonekcija s Kritom,<\/a> najve\u0107im ostrvom u zemlji.<\/p>\n Za ostrva je najbolje da se pove\u017eu s kopnenom strujnom mre\u017eom. Treba i da iskoriste svoj potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i postave sisteme baterija za skladi\u0161tenje vi\u0161ka struje.<\/p>\n Postoje i projekti da se mala ostrva poput Astipalee<\/a> u\u010dine energetski nezavisnim<\/a> pomo\u0107u zelenih investicija,<\/a> izme\u0111u ostalog u energetsku efikasnost, digitalizaciju i elektri\u010dna vozila. Vlada ih sprovodi u saradnji s tehnolo\u0161kim gigantima kao \u0161to su Citro\u00ebn, Tesla, i Volkswagen.<\/p>\n Gr\u010dka bele\u017ei uzlet projekata energije iz obnovljivih izvora, najvi\u0161e solara, koje razvijaju energetske zajednice<\/a> odnosno zadruge,<\/a> \u0161to je u skladu s pristupom EU da omogu\u0107i gra\u0111anima i gra\u0111ankama da budu faktor u energetskoj tranziciji. Taj segment je posebno va\u017ean za oblasti koje jo\u0161 uvek zavise od uglja.<\/p>\n PPC planira da ponudi stanovnicima takvih podru\u010dja u Zapadnoj Makedoniji i na Peloponezu da kupe njegove obveznice i u\u010destvuju u investicijama u solarne elektrane, s privla\u010dnim stopama prinosa.<\/a><\/p>\n Lokalne samouprave<\/a> \u0161irom Gr\u010dke se udru\u017euju sa lokalnim institucijama i komunalnim preduze\u0107ima u razvoju fotonaponskih projekata za vlastitu potro\u0161nju. Prihodi od prodaje struje bi\u0107e kori\u0161\u0107eni i za pomo\u0107 siroma\u0161nijim doma\u0107instvima.<\/a><\/p>\n Po izbijanju aktuelne energetske krize,<\/a> vlada je pridodala zna\u010dajnu svotu programu subvencija za porodice s niskim primanjima, u koji ulazi besplatna struja<\/a> iz solarnih elektrana.<\/p>\nNiko da ne ostane na cedilu<\/h3>\n
Bum obnovljive energije<\/h3>\n
Sektor fosilnih goriva se prebacuje na zelenu energiju<\/h3>\n
Podvodni mostovi energije<\/h3>\n
Mogu\u0107nosti, pomo\u0107 za gra\u0111ane, zajednice<\/h3>\n
Klimatska politika<\/h3>\n