Aktuelni vicekancelar Olaf Scholz bi trebalo da nasledi Angelu Merkel na mestu \u0161efa nema\u010dke vlade. Njegova Socijaldemokratska partija (SPD) je potpisala koalicioni sporazum sa Savezom 90 \/ Zelenima i liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FPD) s planom za ubrzanje energetske tranzicije i popravljanje \u0161tete nanete \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n
\u0160tavi\u0161e, dokument otkriva da navedene tri partije nameravaju da decenijsku koncepciju socijalne tr\u017ei\u0161ne privrede u Nema\u010dkoj zamene „socio-ekolo\u0161kom tr\u017ei\u0161nom privredom“. Glavni cilj je da se zemlja sprovede putem koji omogu\u0107ava ograni\u010davanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepen Celzijusa.<\/p>\n
Jedan od najradikalnijih poteza nove vladaju\u0107e koalicije je \u0161to je obe\u0107ala da \u0107e dovr\u0161iti postepeni prestanak upotrebe uglja u najve\u0107oj privredi Evrope „idealno“ 2030, a sada\u0161nji zvani\u010dni rok je postavljen na 2038. godinu. Stranke su navele da \u0107e resorni zakon promeniti pre kraja slede\u0107e godine, umesto 2026, za kad je revizija bila zakazana.<\/p>\n
\u017divotna sredina je bila jedna od glavnih tema septembarskih op\u0161tih izbora. „Modernizacija ne\u0107e biti besplatna \u2013 masovno \u0107emo ulagati da bi Nema\u010dka mogla da ostane svetski lider“, naglasio je Scholz.<\/p>\n
Koalicija je saop\u0161tila da \u0107e prioritet imati izgradnja vetroelektrana na moru i odredila ciljeve: barem 30 gigavata do kraja decenije, 40 do 2035. i 70 gigavata do 2045, kada Nema\u010dka namerava da postane ugljeni\u010dno neutralna.<\/p>\n
Za izgradnju vetroelektrana bi\u0107e odre\u0111eno najmanje dva odsto kopnenog dela zemlje<\/p><\/blockquote>\n
Zeleni \u0107e predvoditi ministarstvo koje \u0107e objediniti privredu i za\u0161titu klime, zatim ministarstva spoljnih poslova, porodice, za\u0161tite \u017eivotne sredine, hrane i poljoprivrede. U toj partiji ka\u017eu da \u0107e za svaki zakon biti provereno da li se sla\u017ee s programom za\u0161tite klime.<\/p>\n
Nastupaju\u0107a vlada \u0107e raditi na tome da se najkasnije 2030. udeo energije iz obnovljivih izvora u elektri\u010dnoj energiji podigne do 80 odsto, stoji u sporazumu. On predvi\u0111a progla\u0161avanje barem dva procenta kopnenog dela zemlje pogodnim za izgradnju vetroelektrana.<\/p>\n
Sredstva podr\u0161ke za obnovljivu energiju dolazi\u0107e isklju\u010divo od dozvola za ispu\u0161tanje CO2<\/h3>\n
Koalicija ima ideju da ograni\u010di najni\u017eu cenu ekvivalenta ugljen-dioksida u okviru Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS) na 60 evra po toni. Saop\u0161tila je da \u0107e podr\u017eati regije zavisne od uglja u ubla\u017eavanju posledica ubrzavanja postupka napu\u0161tanja tog fosilnog goriva.<\/p>\n