Poslednji termoenergetski kompleks na ugalj u Sloveniji ima samo desetak godina da se prebaci na druge delatnosti, jer ta zemlja verovatno\u00a02033. godine<\/a>\u00a0prestaje da koristi ovo fosilno gorivo. Premogovnik Velenje, kompanija koja upravlja rudnikom lignita<\/a> koji snabdeva finansijski ugro\u017eenu Termoelektrarnu \u0160o\u0161tanj<\/a> \u2013 TE\u0160, u\u0161la je u devet me\u0111unarodnih projekata za istra\u017eivanja i inovacije koje kofinansira RFCS, fond Evropske unije za istra\u017eivanja u sektorima uglja i \u010delika.<\/p>\n Osim toga, ogranak tog dr\u017eavnog preduze\u0107a HTZ Velenje po\u010deo je da gradi solarnu elektranu izlazne snage 2,6 megavata<\/a> pored nizvodnog kanala hidroelektrane Zlatoli\u010dje na severoistoku Slovenije. Kao izvo\u0111a\u010d, zadu\u017een je i za idejno re\u0161enje i pu\u0161tanje u rad tog postrojenja, koji je deo projekta ukupne snage 30 megavata.<\/p>\n Prema projektu, maksimalna snaga solarne elektrane treba da dostigne 2,7 megavata. Premogovnik Velenje je saop\u0161tio da HTZ Velenje ima „izuzetno zahtevan zadatak“ zbog nagiba od 30 stepeni i blizine vode. Procenjena godi\u0161nja proizvodnja pogona za solarnu energiju je tri gigavat-sata. Bi\u0107e duga\u010dak 905 metara.<\/p>\n HTZ Velenje je uzelo kredit za pokrivanje dela tro\u0161kova projekta, vrednog dva miliona evra, a o\u010dekuje da \u0107e ga zavr\u0161iti pre kraja godine i povezati na mre\u017eu u prvom kvartalu. Firma je dosad podigla 13 malih fotonaponskih postrojenja na zemlji i krovovima, zbirnog maksimalnog kapaciteta 4,2 megavata, a jedno od njih je isto u Zlatoli\u010dju. Trenutno gradi i solarnu elektranu od tri megavata u Prapretnom,<\/a> na rehabilitovanoj deponiji pepela i gipsa.<\/p>\nHTZ Velenje se prebacilo na ve\u0107e solarne projekte<\/h3>\n