{"id":42604,"date":"2021-10-27T16:11:35","date_gmt":"2021-10-27T14:11:35","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=42604"},"modified":"2021-10-28T07:12:17","modified_gmt":"2021-10-28T05:12:17","slug":"energetska-tranzicija-nije-pretnja-za-zapadni-balkan-nego-razvojna-sansa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energetska-tranzicija-nije-pretnja-za-zapadni-balkan-nego-razvojna-sansa\/","title":{"rendered":"Energetska tranzicija nije pretnja za Zapadni Balkan, nego razvojna \u0161ansa"},"content":{"rendered":"

Nije ta\u010dno da je za Zapadni Balkan energetska tranzicija pretnja, kako se ova razvojna \u0161ansa poku\u0161ava predstaviti,\u00a0ka\u017ee u intervjuu za Balkan Green Energy News Damir Miljevi\u0107, konsultant u oblasti energetske tranzicije i \u010dlan Regionalnog centra za odr\u017eivu energetsku tranziciju \u2013 RESET<\/a>. On navodi da je re\u010d o industrijskoj revoluciji koja se bazira na kori\u0161\u0107enju energije sunca, vetra i vode, a tih resursa region ima vi\u0161e nego mnoge zemlje.<\/h2>\n

U razgovoru za Balkan Green Energy News Damir Miljevi\u0107 ka\u017ee da postoji velika opasnost da energetska tranzicija u regionu bude stihijska, \u0161to bi li\u010dilo na privatizaciju, koja je u ovim krajevima katastrofalno sprovedena. Da bi se to spre\u010dilo on predla\u017ee \u0161irok dru\u0161tveni dijalog i odre\u0111ivanje datuma prestanka kori\u0161\u0107enja uglja. Posle toga bi\u00a0 energetska tranzicija mogla postati razvojna \u0161ansa, \u0161to dokazuje primerima Poljske i Severne Makedonije, a region dobio priliku da dospe u sredi\u0161te nove industrijske revolucije i nove svetske podele rada.<\/p>\n

Damir Miljevi\u0107 je uz Vjekoslava Domljana autor dokumenta Zeleni plan – Zlatna prilika za oporavak ekonomija od posledica pandemije COVID-19, koji je nastao u okviru projekta „Renewable Energy Policy Consensus 2.0“<\/a> (REPCONS 2) koji sprovode Udru\u017eenje za razvoj NERDA (BiH), Asocijacija za odr\u017eivi razvoj ASOR (Srbija), Mre\u017ea za promociju aktivnosti u oblasti klimatskih promjena i energetike CLEAN (Crna Gora) i medijski partner Balkan Green Energy News.<\/p>\n

Energetska tranzicija je u stvari nova industrijska revolucija<\/h3>\n

Miljevi\u0107 isti\u010de da je energetska tranzicija u regionu predstavljena kao pretnja jer se ne shvata njena su\u0161tina, a prema re\u010dima ovog ekonomiste, „energetska tranzicija jeste nova industrijska revolucija“.<\/p>\n

„U toku je nova industrijska revolucija zasnovana na obnovljivim izvorima energije koji imaju gotovo zanemariv marginalni tro\u0161ak za proizvodnju dodatne jedinice energije (energija sunca i vjetra) i koji su uz to besplatni i svugdje dostupni. Uz razvoj interneta i digitalizaciju svih procesa ovo \u0107e dovesti do drasti\u010dne promjene na\u010dina \u017eivota, rada i organizacije dru\u0161tva i preraspodjele mo\u0107i kao \u0161to se to desilo i u prethodnim industrijskim revolucijama“, obja\u0161njava Miljevi\u0107, koji je anga\u017eovan i kao ekspert za energetsku tranziciju i u evropskom projektu „Platforma za ekonomsko restrukturiranje rudarskih regiona“.<\/p>\n

Kao klju\u010dnu stvar u toj novoj revoluciji on navodi decentralizaciju jer svi mogu da proizvode sopstvenu energiju lokalno i tro\u0161e je ili distribuiraju. De\u0161ava se prelazak sa centralizovane proizvodnje i distribucije energije na decentralizovanu sa velikim brojem proizvo\u0111a\u010da i snabdeva\u010da.<\/p>\n

Politi\u010dari predstavljaju energetsku tranziciju kao pretnju jer ne vole da donose bolne odluke i zato \u0161to \u0107e izgubiti mo\u0107 nad\u00a0 sektorom energetike<\/p><\/blockquote>\n

Zato su, kako ka\u017ee, otpori onih koji imaju relativni monopol na proizvodnju i distribuciju energije veliki i oni se trude na svaki na\u010din da se proces zaustavi ili bar odgodi na du\u017ee vreme, i tu dolazimo da drugog razloga za\u0161to je energetska tranzicija predstavljena kao pretnja.<\/p>\n

„Proces tranzicije i promjena je uvijek bolan i zahtjevan, a politi\u010dari su skloni da u svom mandatu izbjegavaju rije\u0161avanje bolnih pitanja kao \u0161to je ga\u0161enje proizvodnje elektri\u010dne energije iz uglja i restruktuiranje regiona zavisnih od uglja, pa se stoga uvijek nagla\u0161ava da je tranzicija obaveza koju nam drugi name\u0107u, a eto mi se ne bi u to upu\u0161tali, ali moramo. Politika se boji i realnog gubljenja mo\u0107i nad elektroenergetskim sektorom preko javnih preduze\u0107a. koja u uslovima decentralizacije i demokratizacije proizvodnje energije ne\u0107e vi\u0161e biti jedini, a vjerovatno ni najva\u017eniji igra\u010di“, isti\u010de Miljevi\u0107.<\/p>\n

Dosada\u0161nji razvoj su diktirala fosilna goriva koja region nije imao, a energiju sunca, vetra i vode ima vi\u0161e nego okru\u017eenje<\/h3>\n

Gra\u0111anima, lokalnim zajednicama i privredi, kako Miljevi\u0107 ka\u017ee, moraju se objasniti sve prilike koje tranzicija nosi sa sobom u pogledu otvaranja radnih mesta, razvoja i \u017eivota u \u010distoj i zdravoj sredini.<\/p>\n

On podse\u0107a da je dosada\u0161nji ekonomski, a time i dru\u0161tveni, razvoj u svetu i u regionu bio zasnovan na energentima kao \u0161to su nafta, gas i kvalitetan ugalj, pa ko ih je imao ili mogao da iskori\u0161\u0107ava, imao je prednost u odnosu na ostale. Zemlje regiona nisu imale ni\u0161ta od toga\u00a0jer lignit koji obilno koristimo je najnekvalitetniji ugalj sa najmanjom energetskom vrednosti.<\/p>\n

U na\u0161em sopstvenom razvojnom interesu je da energetsku tranziciju ubrzamo<\/p><\/blockquote>\n

„U novim uslovima razvoj se bazira na kori\u0161tenju energije sunca, vjetra i vode, a u tim resursima region ima komparativnu prednost u odnosu na okru\u017eenje, pa se postavlja pitanje kako ne vidimo da je u na\u0161em interesu da energetsku tranziciju ubrzamo, jer nam je ona realno jedina razvojna \u0161ansa u novoj svjetskoj podjeli rada i jedini koncept na kojem mo\u017eemo da ubrzamo razvoj nakon pandemije“, savetuje Miljevi\u0107.<\/p>\n

Kako su Poljska, Severna Makedonija, \u010ce\u0161ka shvatile tranziciju kao razvojnu \u0161ansu<\/h3>\n

\u010ce\u0161ka je, navodi poznati ekonomista Miljevi\u0107, u ubrzanoj tranziciji i tamo se ve\u0107 proizvodi zeleni vodonik i gradi giga fabrika za proizvodnju elektri\u010dnih baterija, dok se rudarski regioni restruktuiraju. Poljska<\/a>, koja je duboko zavisna od proizvodnje elektri\u010dne energije iz uglja, ubrzano se okre\u0107e izgradnji vetroelektrana, a sam sektor bi trebalo da otvori 60 hiljada radnih mesta supstituiraju\u0107i na taj na\u010din radna mesta koja \u0107e izgubiti u regionima uglja.<\/p>\n

Severna Makedonija je osigurala prva sredstva iz IPA III fondova<\/p><\/blockquote>\n

Od suseda, kako ka\u017ee, najdalje je odmakla Severna Makedonija<\/a> koja ide u ubrzanu tranziciju gase\u0107i termoelektrane i grade\u0107i solarne i vetroelektrane za \u0161ta su ve\u0107 obezbedili i bespovratna sredstva iz evropskih fondova za Zapadni Balkan, iz IPA III fondova. Makedonci planiraju da otvore 10.000 novih radnih mesta \u010dime \u0107e zameniti 5.000 koje \u0107e izgubiti odustajanjem od uglja i dobiti dodatnih 5.000 odr\u017eivih radnih mesta.<\/p>\n

Zanimljiv je i podatak da je u 2015. u SAD-u odnos poslova u naftnoj i gasnoj industriji prema poslovima u zelenoj energiji i za\u0161titi okoline iznosio 5:1, a samo pet godina kasnije odnos je 2:1. Stvari se strahovito brzo mijenjaju, nagla\u0161ava Miljevi\u0107.<\/p>\n

Preduslovi za uspe\u0161nu tranziciju: dru\u0161tveni dijalog i datum prestanka upotrebe uglja<\/h3>\n

Za prihvatanje tranzicije kao razvojne \u0161anse neophodan je otvoren i \u0161irok dru\u0161tveni dijalog o tranziciji u kojem moraju u\u010destvovati svi, jer \u0107e tranzicija na sve i uticati. Kad ka\u017ee svi, Miljevi\u0107 misli na stru\u010dnu zajednicu, NVO sektor, privredu i lokalne zajednice.<\/p>\n

Istra\u017eivanje koje je RESET sproveo na uzorku od vi\u0161e od 100 stru\u010dnjaka u BiH i Crnoj Gori i Srbiji u okviru izrade Barometra spremnosti dr\u017eava za energetsku tranziciju<\/strong> pokazuje da stru\u010dna zajednica smatra da nije dovoljno uklju\u010dena u razvojne planove, da nema transparentnosti i u\u010de\u0161\u0107a gra\u0111ana i privrede. Tako\u0111e, misle i da dr\u017eavni organi i dr\u017eavne elektroprivrede same sebe proklamuju za nosioce tranzicije, ali za to nisu osposobljeni.<\/p>\n

Nosioci tranzicije ne\u0107e biti dr\u017eava i njene elektroprivrede, ve\u0107 privreda, lokalne zajednice i gra\u0111ani<\/p><\/blockquote>\n

Miljevi\u0107 ukazuje da ve\u0107ina iskustava iz Evrope pokazuju da velike energetske kompanije nisu bile nosioci tranzicije, ve\u0107 da su to uz stvaranje povoljnog zakonodavnog i ekonomski stimulativnog okru\u017eenja bili privreda, lokalne zajednice i gra\u0111ani.<\/p>\n

Podjednako va\u017ean preduslov je i odre\u0111ivanje datuma prestanka kori\u0161\u0107enja uglja da bi se, kako ka\u017ee, izbegla neplanska, stihijska i tranziciju pod dejstvom isklju\u010divo tr\u017ei\u0161nih faktora i dobila uspe\u0161na, odr\u017eiva i pravedna tranzicija.<\/p>\n

Datum prestanka kori\u0161\u0107enja uglja \u0161alje poruku investitorima<\/p><\/blockquote>\n

„Kada utvrdite datum i ozakonite ga kroz dokumente vi \u0161aljete sna\u017enu poruku dru\u0161tvu i me\u0111unarodnoj zajednici da ste se vi stvarno opredjelili za tranziciju i da nema povratka sa tog puta. Ta poruka je bitna i za potencijalne investitore jer oni ne\u0107e investirati u zemlju koja nije nepovratno u\u0161la u novu industrijsku revoluciju“, isti\u010de Miljevi\u0107.<\/p>\n

\u0160alje se poruka i mladima u kojem pravcu treba da se obrazuju i u kojim sektorima ubudu\u0107e treba da tra\u017ee zaposlenje, kao i obrazovnom sistemu da se prilagodi novoj situaciji. \u0160alje se poruka i poslovnoj zajednici, firmama koje su vezane za sektor uglja, i regionima uglja.<\/p>\n

Izbegavanje odre\u0111ivanja datuma donosi jeftine politi\u010dke poene<\/p><\/blockquote>\n

Na taj na\u010din se stvaraju, dodaje on, uslovi da se procesu napu\u0161tanja uglja mo\u017ee pristupiti na planski na\u010din kako bi tranzicija bila pravedna i negativne posledice svedene na minimum. Uz to i pristup postoje\u0107im sredstvima, programima i tehni\u010dkoj podr\u0161ci namenjenoj regionima uglja u tranziciji je na ovaj na\u010din olak\u0161an.<\/p>\n

„Izbjegavanje i odlaganje utvr\u0111ivanja tog datuma, koliko god donosi jeftinih politi\u010dkih poena kratkoro\u010dno, na srednji rok je pogubno i po dru\u0161tvo i po privredu i po stanovni\u0161tvo, a pogotovo regione zavisne od uglja koji pod uticajem isklju\u010divo tr\u017ei\u0161nih sila mogu da se nenadano na\u0111u u katastrofalnoj socio-ekonomskoj situaciji“, jasan je Miljevi\u0107.<\/p>\n

Ima dosta izvora za finansiranje tranzicije i gradnju elektrana na zelenu energiju<\/h3>\n

EU je za Zapadni Balkan kreirala Zeleni plan za Zapadni Balkan i Ekonomski i investicioni plan<\/a> koji predvi\u0111a grantove kroz IPA u vrednosti od devet milijardi evra, od \u010dega je 30 odsto namenjeno za energetsku tranziciju, uz jo\u0161 20 milijardi evra u garantnom fondu kako bi se smanjili tro\u0161kovi zadu\u017eivanja.<\/p>\n

Severna Makedonija je uzela novac za obnovljive izvore, a BiH za puteve<\/p><\/blockquote>\n

Me\u0111utim, Miljevi\u0107 ka\u017ee da sude\u0107i po prvoj raspodeli sredstava iz IPA fondova zemlje nisu podjednako spremne da iskoriste ovaj novac u svrhu tranzicije. Prvu tran\u0161u ovog novca Severna Makedonija \u0107e koristiti za izgradnju obnovljivih izvora energije, dok je BiH tra\u017eila novac za izgradnju puteva, \u0161to samo govori o percepciji prioriteta pojedinih zemalja.<\/p>\n

Ali, da bi dobile novac zemlje regiona \u0107e morati da razviju mapu puta dekarbonizacije, naprave akcione planove i na osnovu njih pripreme projekte koji moraju biti u skladu sa potpisanim obavezama iz Sofijske deklaracije<\/a> i u skladu sa kriterijima povla\u010denja sredstava iz Ekonomskog i finansijskog plana za Zapadni Balkan.<\/p>\n

Novac iz EU fondova \u0107e prvo dobijati zemlje koje imaju razvijene realne projekte<\/p><\/blockquote>\n

Veoma je va\u017eno, dodaje, da \u0107e ovaj put novac dobiti prvo oni koji imaju spremne projekte. To je ba\u0161 ono \u0161to je prilikom nedavne posete regionu istakla<\/a> i\u00a0predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.<\/p>\n

Ova sredstva bi, po njegovom mi\u0161ljenju, trebalo koristiti za sektore koji sami po sebi nisu generatori profita, na primer, za za\u0161titu okoline, re\u0161avanje problema otpada i zaga\u0111enja zemlji\u0161ta i voda, zatim za pravednu tranziciju i restruktuiranje regiona uglja, kroz otvaranje novih radnih mesta, finansiranje inovacija vezanih za zelenu ekonomiju, ali i za unapre\u0111enje distributivne i prenosne mre\u017ee i razvoj infrastrukture za elektrifikaciju transporta i grejanja i hla\u0111enja.<\/p>\n

Privatni investitori i banke imaju dovoljno novca za gradnju vetroparkova i solarnih elektrana<\/p><\/blockquote>\n

Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije dovoljno novca stoji na raspolaganju iz drugih izvora, smatra Miljevi\u0107. U prvom redu misli na novac privatnih investitora, i kao primer navodi Srbiju i ugovor sa UGT Renewables<\/a> ili investicije kompanije CWP<\/a>, i BiH gde privatne firme razvijaju<\/a> vi\u0161e od 200 MW solara i 150 MW vetra, ali i me\u0111unarodnih banaka (EBRD, KfW…), kao i tr\u017ei\u0161te zelenh obveznica.<\/p>\n

Mogu\u0107e je, tako\u0111e, aktivirati i novac gra\u0111ana i privrede kroz razvoj modela prozjumera, energetskih zadruga, gra\u0111anske energije, te participaciju gra\u0111ana u finansiranju velikih komercijalnih projekata, zaklju\u010duje Miljevi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Damir Miljevi\u0107, konsultant u oblasti energetske tranzicije, objasnio je za na\u0161 portal \u0161ta ova industrijska revolucija donosi i kako da te prilike iskoristimo za privredni razvoj<\/p>\n","protected":false},"author":23,"featured_media":42711,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Energetska tranzicija nije pretnja za Zapadni Balkan, nego razvojna \u0161ansa","_seopress_titles_desc":"Damir Miljevi\u0107, konsultant u oblasti energetske tranzicije, objasnio je za na\u0161 portal \u0161ta ova industrijska revolucija donosi i kako da te prilike iskoristimo za privredni razvoj","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Damir Miljevi\u0107","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,482,1],"tags":[5826,1854,5695,5488,5940,6167,1890,4933,4891],"class_list":["post-42604","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-intervjui","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-damir-miljevic","tag-energetska-tranzicija","tag-prestanak-koriscenja-uglja","tag-repcons","tag-reset","tag-sofijska-deklaracija","tag-solarne-elektrane","tag-termoelektrane","tag-vetroparkovi","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42604","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/23"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42604"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42604\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/42711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42604"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42604"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42604"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}