Fosilna goriva su i dalje dominantna u oblasti grejanja u Evropi. Po podacima iz poslednjeg izdanja izve\u0161taja o obnovljivim izvorima Global Renewables\u2019 Status Report, samo malobrojne zemlje i gradovi ostvaruju napredak u planiranju i podr\u017eavanju progresivnih re\u0161enja prilago\u0111enih lokalnim prilikama koja su pogodna za gra\u0111ane, za privredu i za \u017eivotnu sredinu. Tuzla ima ambiciju da postane uzor na Balkanu za tranziciju grejanja.<\/p>\n
Solt lejk siti je prestonica dr\u017eave Juta u Sjedinjenim Dr\u017eavama, a dobio je ime po obli\u017enjem Velikom slanom jezeru. Tuzla tako\u0111e zna\u010di so. To je kulturni i privredni centar severoisto\u010dne Bosne. Grad je barem 5.800 godina stariji od svog ameri\u010dkog imenjaka i jedno je od najdu\u017ee neprekino naseljenih mesta u Evropi, a video je mnoge promene u kulturi i tehnologiji.<\/p>\n
Tre\u0107i grad po veli\u010dini u BiH nosi vi\u0161edecenijski teret nasle\u0111a vezanog za termoelektranu na ugalj<\/p><\/blockquote>\n
Tre\u0107i po veli\u010dini grad u Bosni i Hercegovini, sa svojih 110.000 stanovnika, ima zadivljuju\u0107e industrijsko nasle\u0111e. Pored iskopavanja soli jo\u0161 od antike, od kojeg je grad sve vi\u0161e doslovno tonuo, Tuzla je poznata i po svojoj termoelektrani na ugalj i lignit<\/a> koja proizvodi struju za privredu i prekriva nebo dimom.<\/p>\n
Danas Tuzla predstavlja tranziciju. Rudnici soli u sredi\u0161tu grada pretvoreni su u prvo i jedino urbano slano jezero u Evropi, koje svakog dana privla\u010di desetine hiljada ljudi zahvaljuju\u0107i svojim lekovitim svojstvima i koje je brzo pomoglo tuzlanskim sektorima turizma i usluga da nadma\u0161e tradicionalnu industriju. Me\u0111utim, transformacija energetskog sistema je jo\u0161 ve\u0107i industrijski izazov s kojim se grad uhvatio uko\u0161tac.<\/p>\n
Nove hidroelektrane, vetroparkovi i fotonaponska postrojenja<\/h3>\n
Tuzla je glavna industrijska ma\u0161ina BiH i jedno od njenih privrednih upori\u0161ta. „Pokrenuli smo svoj sistem daljinskog grejanja s kogenerativnim pogonom 1983. godine“, obja\u0161njava Suljo Sari\u0107, pomo\u0107nik direktora za tehni\u010dka pitanja u Centralnom grijanju Tuzla. Tamo\u0161nji pogon za proizvodnju toplotne i elektri\u010dne energije (CHP) je jo\u0161 uvek najve\u0107i u celoj zemlji.<\/p>\n
Njegov kapacitet je 220 megavata. Grad Tuzla namerava da smanji svoje emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te u sektoru grejanja na 20.000 tona godi\u0161nje sa sada\u0161njih 500.000 tona.<\/p>\n
Lignit mora biti zamenjen alternativama pogodnijim za klimu<\/p><\/blockquote>\n
U dr\u017eavnoj Elektroprivredi Bosne i Hercegovine (EPBiH),<\/a> operateru elektrana i najve\u0107em proizvo\u0111a\u010du elektri\u010dne energije u BiH, potpuno su svesni da \u0107e u nedalekoj budu\u0107nosti lignit kojeg sagorevaju u elektrani u Tuzli morati da se zameni alternativama pogodnijim za klimu ukoliko treba ispuniti klimatske ciljeve Evropske unije.<\/p>\n
„Na polju proizvodnje elektri\u010dne energije, radimo na novim hidroelektranama, vetroelektranama i fotonaponskim postrojenjima. Stari blokovi na lignit bi\u0107e zatvoreni najkasnije krajem 2023. godine. To su postrojenja tri i \u010detiri u Tuzli“, obja\u0161njava Ajla Merzi\u0107 vode\u0107a stru\u010dna saradnica Sektora za razvoj EPBiH. Blok 6 u Tuzli se prebacuje na kogeneraciju, dok kompanija radi na delimi\u010dnoj zameni uglja biogorivima. Osim toga, EPBiH je ranije ove godine zavr\u0161io svoju prvu vetroelektranu, Podvele\u017eje,<\/a> koja ima kapacitet 48 megavata, a na istoj lokaciji planira da izgradi i fotonaponsko postrojenje<\/a> snage preko 30 megavata.<\/p>\n
EPBiH razvija projekte vi\u0161e vetroelektrana i solarnih elektrana<\/p><\/blockquote>\n