Giles Dickson je na \u010delu organizacije WindEurope od 2015. godine. Ona predstavlja vi\u0161e od 400 \u010dlanova koji deluju kroz \u010ditav lanac snabdevanja industrije vetroelektrana na kopnu i vodi. Izme\u0111u ostalih aktivnosti, WindEurope koordini\u0161e istra\u017eivanja i razvoj koji se finansiraju javnim sredstvima. Dickson tako\u0111e predsedava nezavisnom Savetodavnom ve\u0107u ENTSO-E-a, Evropske mre\u017ee operatora prenosnih sistema elektri\u010dne energije.<\/p>\n
Iz vetra dolazi 16 odsto elektri\u010dne energije koju tro\u0161imo u Evropskoj uniji, ali nivo je razli\u010dit od zemlje do zemlje. Na primer, u Danskoj je 50 procenata, a u Nema\u010dkoj 27 odsto.<\/p>\n
EU \u017eeli da vetar 2050. godine bude izvor 50 odsto struje, ali tako\u0111e \u017eeli da se udeo elektri\u010dne energije u ukupnom energetskom miksu do sredine veka pove\u0107a sa sada\u0161njih manje od jedne \u010detvrtine na tri \u010detvrtine. U toj situaciji bi 57 odsto \u010dinila direktna elektrifikacija industrijskih procesa, saobra\u0107aja, grejanja i tako dalje, a 18 procenata bi do\u0161lo preko obnovljivog vodonika i njegovih derivata.<\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010di automobila veruju da \u0107e se cena elektri\u010dnih vozila ve\u0107 do 2026. izjedna\u010diti sa onima s motorima s unutra\u0161njim sagorevanjem<\/p><\/blockquote>\n
Sada nam je ukupni kapacitet proizvodnje struje iz vetra u EU na 180 gigavata, a Evropska komisija je poru\u010dila da \u0107e nam 2050. trebati 1.300 gigavata. To bi bilo ogromno pove\u0107anje. Solar bi imao udeo od 25 do 30 odsto u elektri\u010dnoj energiji u EU.<\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010di automobila veruju da \u0107e se cena njihovih elektri\u010dnih vozila ve\u0107 do 2026. izjedna\u010diti sa onima s motorima s unutra\u0161njim sagorevanjem. Evropska komisija je predlo\u017eila da se najkasnije 2035. obustavi prodaja vozila s motorima s unutra\u0161njim sagorevanjem.<\/p>\n
Mislimo da \u0107e stopa elektrifikacije grejanja u komercijalnim zgradama do 2050. sti\u0107i do 60 odsto, u pore\u0111enju sa 45 procenata u stambenim objektima. Smatramo da \u0107e u \u017eelezni\u010dkom transportu udeo biti stoodstotan.<\/p>\n
S dana\u0161njom tehnologijom, 76 odsto evropske industrije mo\u017ee biti direktno elektrifikovano<\/p><\/blockquote>\n
Najva\u017enije je \u0161to, kada pogledate sve te sektore industrije koji su ogromni potro\u0161a\u010di energije, i to ve\u0107inom fosilnih goriva, prostor za elektrifikaciju toga je ogroman. S dana\u0161njom tehnologijom mo\u017eete direktno elektrifikovati 76 odsto evropske industrije.<\/p>\n
Mnogo tih energetski intenzivnih sektora poput \u010delika, hemikalija i cementa kuca na na\u0161a vrata, jer \u017eele da se dekarbonizuju. Vide da je najjeftiniji vid energije onaj iz obnovljivih izvora i da smo mnogo pouzdaniji nego \u0161to smo bili.<\/p>\n
Kada gradimo vetrofarme, sve vi\u0161e razmi\u0161ljamo o tome ko \u0107e koristiti tu elektri\u010dnu energiju. Jedna na\u0161a kompanija \u010dlanica iz Francuske, na primer, razvija mre\u017eu 85 stanica za brzo punjenje elektri\u010dnih vozila \u0161irom mre\u017ee auto-puteva u toj zemlji. Svaka \u0107e imati do 40 portova. Ova kompanija \u0107e instalirati po jednu ili dve vetroturbine pored auto-puta i stanice za punjenje.<\/p>\n
Ali odre\u0111ene stvari moraju da se dese da se cilj EU ostvari. Moramo da nastavimo da ula\u017eemo u svoje elektri\u010dne mre\u017ee. Moramo da se pobrinemo da pristup vezan za izdavanje dozvola za nove pogone na vetar i sunce bude jednostavan i razborit. U principu, propisi i procedure za izdavanje dozvola su previ\u0161e kompleksni \u0161irom Evrope. Predugo traju.<\/p>\n
Koje je re\u0161enje za isprekidanost proizvodnje struje iz obnovljivih izvora usled ovisnosti od vremenskih prilika? Vetar je ponekad preslab za zadovoljavanje potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom, ali bude i prejak. Koliko ra\u010dunate na re\u0161enja za skladi\u0161tenje energije i odaziv na strani potra\u017enje na promene u snabdevanju?<\/h4>\n
Poslednjih godina su faktori iskori\u0161\u0107enja kapaciteta vetroturbina znatno pove\u0107ani. One rade ravnomernije i proizvode elektri\u010dnu energiju pri slabijim brzinama vetra nego ranije.<\/p>\n
Vetroturbine su postale i mnogo fleksibilnije. Kada je u sistemu vi\u0161e vetra nego potra\u017enje, mo\u017eemo da smanjimo proizvodnju mnogo br\u017ee nego \u0161to smo mogli ranije. I obrnuto, mo\u017eemo lak\u0161e da pove\u0107amo proizvodnju nego ranije.<\/p>\n
EU na raspolaganju ima 40 gigavata kapaciteta za odaziv na strani potra\u017enje. Cilj je da se on do 2030. podigne barem do 100 gigavata. To zna\u010di da sve vi\u0161e variraju\u0107e potra\u017enja doprinosi balansiranju sve vi\u0161e variraju\u0107eg snabdevanja. To poma\u017ee radu sistema i tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
Mre\u017ee mogu da izdr\u017ee kapacitet obnovljive energije i bez ogromnih investicija u skladi\u0161tenje<\/p><\/blockquote>\n
A imamo i skladi\u0161tenje. Sasvim je uobi\u010dajeno da se pri izgradnji vetrofarmi instaliraju sistemi baterija. One skladi\u0161te elektri\u010dnu energiju za balansiranje, za kontrolisanje frekvencije i napona i druge prate\u0107e usluge.<\/p>\n
Koliko daleko mo\u017ee da se dobaci u bilo kojoj zemlji? Mislim da je najbolji primer Irska. Tamo\u0161nja mre\u017ea i elektroenergetski sistem sada u svakom trenutku mogu da izdr\u017ee do 75 odsto variraju\u0107ih obnovljivih izvora.<\/p>\n
Vlada je to postigla tako \u0161to je stvorila tr\u017ei\u0161ta putem aukcija za sve one usluge koje sam pomenuo, a nije bilo potrebe ulagati ogromne sume u skladi\u0161tenje. Tamo mnogo investiraju u mre\u017ee i odaziv na strani potra\u017enje. To se mo\u017ee izvesti.<\/p>\n
Govorili ste da ugovori o razlici u cenama struje, CfD-ovi, treba da u celoj Evropi postanu standardan model za podr\u0161ku energiji iz obnovljivih izvora. Kakva je trenutna situacija?<\/a><\/h4>\n
Sve vi\u0161e zemalja uvodi model CfD. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Poljskoj i Danskoj to je sistem za aukcije za vetroelektrane na vodi, a bi\u0107e i u Gr\u010dkoj i Litvaniji.<\/p>\n
Samo Nema\u010dka i Holandija imaju druga\u010diji sistem, gde je mogu\u0107e da u\u010desnici na aukciji ponude da projekat sprovedu u delo bez ikakve dr\u017eavne podr\u0161ke. To onda zna\u010di ve\u0107e finansijske i tto\u0161kove po dru\u0161tvo.<\/p>\n
Javna finansijska podr\u0161ka vi\u0161e ne zna\u010di subvencije. Zna\u010di stabilizaciju resursa.<\/p>\n
Na aukciji pobe\u0111ujete s najni\u017eom cenom. Kad imate CfD, vlada vam ispla\u0107uje razliku do osvojene cene onda kada je tr\u017ei\u0161na ni\u017ea od nje. Ukoliko je vi\u0161a, vi vra\u0107ate razliku dr\u017eavi. Ne stavljate je u d\u017eep. Vlade i primaju uplate i ispla\u0107uju. To nije subvencija.<\/p>\n
Ugovori o razlici u cenama spu\u0161taju tro\u0161kove finansiranja investitorima u projekte obnovljive energije, \u0161to zna\u010di da je struja jeftinija<\/p><\/blockquote>\n
U Britaniji spremaju najve\u0107u aukciju za obnovljive izvore, 12 gigavata kapaciteta iz obnovljivih, od \u010dega je ve\u0107ina vetar. A bi\u0107e po CfD modelu.<\/p>\n
CFD-ovi su jeftini za celo dru\u0161tvo, jer donose ni\u017ee finansijske tro\u0161kove. Investitor koji ima CfD ugovor mo\u017ee da poka\u017ee banci da ima garantovan prihod slede\u0107ih 15 godina i da dobije zajam s niskom kamatom za kupovinu turbina za projekat.<\/p>\n
Ukoliko kompanija nema CfD, ona onda zavisi od veleprodajne cene, koja je nestabilna, a banka to ne voli.<\/p>\n
Recimo da sravnjeni tro\u0161kovi proizvodnje elektri\u010dne energije \u2013 LCOE za jednu vetrofarmu sa CfD-om iznose 50 evra po megavat-satu kroz ceo njen \u017eivotni vek. LCOE iste vetrofarme bez CfD-a iznosi\u0107e 92 evra po megavat-satu.<\/p>\n
Koja je korist od Evropskog zelenog dogovora za industriju proizvodnje struje iz vetra?<\/h4>\n
Evropski zeleni dogovor zna\u010di postizanje ugljeni\u010dne neutralnosti do 2050, \u0161to zna\u010di da energetski sistem mora da se dekarbonizuje elektrifikacijom energetskog sistema i velikim \u0161irenjem energije iz obnovljivih izvora \u2013 bilo da je za direktnu upotrebu ili indirektno kori\u0161\u0107enje u vidu obnovljivog vodonika i drugih prate\u0107ih gasova.<\/p>\n
\u017delimo da ubrzamo razvoj privrede EU posle COVID-a, a ubacivanje novca za oporavak stvara nove izvore investicija u velik deo infrastrukture koja nam je potrebna za \u0161irenje proizvodnje energije iz vetra. Mislim na elektromre\u017ee kao i na infrastrukturu u lukama vezanu za ekspanziju vetroturbina na vodi.<\/p>\n
Evropski zeleni dogovor i fondovi za oporavak od pandemije su novi izvori investicija u velik deo infrastrukture potrebne za \u0161irenje proizvodnje energije iz vetra<\/p><\/blockquote>\n
Inovacioni fond EU je pro\u0161le nedelje dao podr\u0161ku nekim projektima za lete\u0107e vetroturbine. Ta sredstva su \u010dak starija od Evropskog zelenog dogovora. Sve se svodi na podizanje komercijalnih kapaciteta u okviru te tehnologije. Modernizacioni fond isto ima va\u017enu ulogu, za energetsku infrastrukturu i industrijsku infrastrukturu.<\/p>\n
Va\u017eno je da se pomene da je tehnologija plutaju\u0107ih vetroelektrana<\/a> sazrela. Na pragu je komercijalizacije na velikom nivou. Francuska upravo sprovodi prvu svetsku aukciju za plutaju\u0107e vetrofarme velikog obima, za 250 megavata.<\/p>\n
Kada je re\u010d o Jugoisto\u010dnoj Evropi, Gr\u010dka<\/a> priprema pravni okvir za vetroelektrane na vodi i ima velike ambicije. Turska i Rumunija<\/a> tako\u0111e ula\u017eu napore<\/a> na tom polju. Kakva su va\u0161a o\u010dekivanja za taj region?<\/h4>\n
Rumunska vlada razmi\u0161lja da uvede aukcije za CfD-ove za vetrofarme na vodi. U razgovorima je s Evropskom bankom za obnovu i razvoj oko odabiranja najboljeg na\u010dina. U Gr\u010dkoj veoma jasno ka\u017eu da prvi krug aukcija za vetroelektrane na vodi mora da bude baziran na CfD-ovima. Njih sada koriste za aukcije za vetroelektrane na kopnu. Prva aukcija treba da se odr\u017ei slede\u0107e godine.<\/p>\n
Bugarska i Rumunija su uklju\u010dile zna\u010dajne sume u svojim planovima za oporavak i otpornost u investicije u prenosnu mre\u017eu, \u0161to je jako pozitivno.<\/p>\n
Najbli\u017ei dobar primer kojeg imate u okolini svog regiona je Saipemov projekat od 450 megavata<\/a> u Jadranskom moru. Jedan od glavnih faktora je to \u0161to je re\u010d o proizvodnji obnovljivog vodonika.<\/p>\n
Javljaju se situacije u kojima potro\u0161a\u010di dobijaju besplatnu elektri\u010dnu energiju iz vetra onda kada je snabdevanje sistema prejako.<\/a> Da li \u0107e se situacija promeniti s razvojem re\u0161enja za skladi\u0161tenje energije, tako da proizvo\u0111a\u010di mogu da \u010duvaju energiju i da je prodaju kada je potra\u017enja ve\u0107a?<\/h4>\n
Nema bojazni da \u0107e snabdevanje biti preveliko. Verovatnija je situacija gde ne\u0107emo imati dovoljno energije iz obnovljivih izvora.<\/p>\n
Sama industrija hemijskih proizvoda u Nema\u010dkoj \u0107e 2050. imati potra\u017enju kao sada cela Nema\u010dka. Vide\u0107emo kako se kompanije preme\u0161taju u \u010dvori\u0161ta obnovljive energije. Na severu Nema\u010dke postoje skupine vetrofarmi i tamo ponekad bude previ\u0161e struje. Ali veliki data centri \u0107e mo\u017eda jednostavno da se presele na ta mesta, na primer.<\/p>\n
Kompanije su razumele vrednost jeftine i \u010diste elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kompanije \u0161to tro\u0161e mnogo energije vide da je ona iz obnovljivih izvora najjeftinija i sada mnogo pouzdanija, ka\u017ee Giles Dickson iz organizacije WindEurope<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":41788,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Vetroelektrane su najmo\u0107nija sila za dekarbonizaciju u EU","_seopress_titles_desc":"Kompanije \u0161to tro\u0161e mnogo energije vide da je ona iz obnovljivih izvora najjeftinija i sada mnogo pouzdanija, ka\u017ee Giles Dickson iz organizacije WindEurope.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"vetroelektrane","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482],"tags":[6139,6140,647,6028,2341,5932],"class_list":["post-41771","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-cfd","tag-giles-dickson","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-plutajuce-vetroelektrane","tag-vetroelektrane","tag-vetroelektrane-na-vodi","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/41771","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/27"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=41771"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/41771\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/41788"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=41771"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=41771"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=41771"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}