Evropska mre\u017ea ekolo\u0161kih udru\u017eenja EEB (European Environmental Bureau) upozorila je na „ogromni ceh po zdravlje i d\u017eepove ljudi“<\/a> zbog toga \u0161to se tolerisalo da velika industrijska postrojenja na lignit raste\u017eu propise iz Direktive o industrijskim emisijama. Podaci koje je sakupila ova organizacija pokazuju da je ve\u0107ina velikih lo\u017ei\u0161ta (large combustion plants<\/em> \u2013 LCPs) u ovoj kategoriji \u010dekala do poslednjeg minuta da primeni tehnologije za kontrolu zaga\u0111ivanja.<\/p>\n Sedamnaestog avgusta je istekao \u010detvorogodi\u0161nji period za prilago\u0111avanje takozvanom LCP BREF-u. Drugi deo akronima ozna\u010dava referentni dokument (reference document)<\/em> o najboljim raspolo\u017eivim tehnikama (best available techniques<\/em> \u2013 BAT). To je standard za obaranje emisija zaga\u0111uju\u0107ih materija na najni\u017ei mogu\u0107i nivo. EEB je saop\u0161tio da su zemlje EU „jo\u0161 daleko od postizanja onog \u0161to direktiva propisuje“.<\/p>\n LCP BREF predvi\u0111a raspon emisija najgorih zaga\u0111uju\u0107ih materija uklju\u010duju\u0107i azotne okside (NOx), sumpor-dioksid (SO2), pra\u0161kastih materija (mikroskopske pra\u0161ine koju zovu i PM \u010desticama) i \u017eive, a ti nivoi moraju da se prenesu u limite u dozvolama. Iako je pre \u010detiri godine procenjeno da je u ekonomskom i tehni\u010dkom smislu za industriju mogu\u0107e da postigne najni\u017ee i manje opasne nivoe na skali, rezultati EEB-ovog istra\u017eivanja otkrivaju da su se institucije koje izdaju dozvole i operateri postrojenja u najve\u0107em broju slu\u010dajeva opredeljivali za gornje dozvoljene granice.<\/p>\n Tokom celog perioda je do\u0161lo do „nepotrebnog zaga\u0111ivanja“, budu\u0107i da su vlasti i pogoni na lignit u mnogim zemljama odlagali implementaciju koliko su god mogli, istaknuto je u izve\u0161taju. \u0160tavi\u0161e, neambiciozne institucije u nekim slu\u010dajevima jo\u0161 nisu a\u017eurirale dozvole, \u010dime su dozvolile postrojenjima da ispu\u0161taju zaga\u0111uju\u0107e materije u meri koja prema\u0161uje limite u EU, a tako\u0111e su sistematski odobravale izuze\u0107a za ove sisteme i omogu\u0107avala im da emituju vi\u0161e nego \u0161to je propisano.<\/p>\n Ve\u0107ina zemalja ne objavljuje podatke od presudnog zna\u010daja o velikim lo\u017ei\u0161tima i njihovim performansama u za\u0161titi \u017eivotne sredine<\/p><\/blockquote>\n Derogacija ili izuze\u0107a jesu predvi\u0111eni Direktivom o industrijskim emisijama, ali u mnogim zemljama su postali norma, ka\u017eu u EEB-u. Ve\u0107ina zemalja ne ne objavljuje podatke od presudnog zna\u010daja o velikim lo\u017ei\u0161tima i njihovim performansama u za\u0161titi \u017eivotne sredine, a mnoge \u010dak ne zadovoljavaju minimalne obaveze koje se ti\u010du transparentnosti i probijaju rokove za izve\u0161tavanje.<\/p>\n Termoelektrane i drugi veliki pogoni na lignit i ostale vrste uglja su najgori kr\u0161ioci propisa o klimi i najve\u0107i izvor ispu\u0161tenog SO2 i \u017eive u Evropi, a tako\u0111e su me\u0111u glavnim izvorima NOx-a i te\u0161kih metala. Glavne godi\u0161nje posledice po javno zdravlje su vi\u0161e od 16.150 slu\u010dajeva prerane smrti, oko 7.600 slu\u010dajeva obolevanja od hroni\u010dnog bronhitisa i preko 4,8 miliona izgubljenih dana u EU i na Zapadnom Balkanu.<\/a><\/p>\n EEB navodi da su nepotrebni zdravstveni tro\u0161kovi koje je Nema\u010dka izazvala poslednje \u010detiri godine dostigli 12,4 milijarde evra, \u0161to ju je stavilo na vrh liste. Slede Poljska (10,8 milijardi) i \u010ce\u0161ka (8,2 milijarde evra). Rumunija, Bugarska i Gr\u010dka, zemlje u podru\u010dju kojeg prati Balkan Green Energy News, zauzele su slede\u0107a tri mesta, sa 4,3 milijarde, 3,9 odnosno 1,7 milijardi evra.<\/p>\n Hrvatska se u izve\u0161tavanju kotira najbolje me\u0111u zemljama \u010dlanicama EU u Jugoisto\u010dnoj Evropi<\/p><\/blockquote>\n Nema\u010dka je najgora i po procenjenom kvalitetu i javnoj dostupnosti podataka i izve\u0161tavanju, zajedno sa Holandijom. Me\u0111utim, manjkavosti su zabele\u017eene \u010dak i u zemljama s najvi\u0161im rejtinzima, poput Hrvatske, \u010dije informacije znaju da budu nepotpune ili neverodostojne. \u0160to se ti\u010de ostatka Jugoisto\u010dne Evrope, samo Kipar je dobio lo\u0161u ocenu, dok su ostale dr\u017eave EU u toj kategoriji dobre.<\/p>\n „\u010cetiri godine nedelovanja, uljuljkanosti i derogacije ko\u0161taju gra\u0111ane milione u domenu zdravlja i tro\u0161kova vezanih za \u017eivotnu sredinu. Gde su nacionalni zakoni, implementacija i izvr\u0161enje? Za\u0161to se zaga\u0111uju\u0107e aktivnosti uvek stavljaju ispred javnog zdravlja i za\u0161tite \u017eivotne sredine? Nema vi\u0161e vremena za gubljenje: toksi\u010dni pogoni moraju da se prilagode ili zatvore“, izjavio je Riccardo Nigro, EEB-ov koordinator kampanje koja obuhvata sagorevanje uglja i rudnike.<\/p>\n Organizacija je poru\u010dila vlastima da moraju da nametnu najambicioznije limite za BREF. Evropska komisija bi trebalo da usvoji stro\u017ee nivoe iz teku\u0107ih standarda te da pove\u0107a ciljeve u oblasti za\u0161tite javnog zdravlja i okoline, dodala je.<\/p>\n Rumunska vlada namerava da odobri dr\u017eavnu pomo\u0107 u vi\u0161emilionskom iznosu za rekonstrukciju postrojenja da bi se usaglasila s BAT-om. Termoelektrane I\u015falni\u0163a<\/a> i Craiova<\/a> dr\u017eavnog preduze\u0107a CE Oltenia<\/a> jo\u0161 \u010dekaju na takve dozvole.<\/p>\n Termoelektrana na lignit \u0160o\u0161tanj 6<\/a> u Sloveniji ima najsavremeniju opremu za smanjivanje sekundarnih emisija NOx-eva, ali je ne koristi, po tvrdnjama EEB-ovih neimenovanih izvora, samo iz ekonomskih razloga. Operater pogona radije svakog dana prilago\u0111ava koli\u010dinu lignita koju \u0107e upotrebiti i tako ostaje pri gornjem limitu po BAT-u, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n Derogacija je u Bugarskoj deo poslovnog plana operatera postrojenja: bugarska Izvr\u0161na agencija za \u017eivotnu sredinu je sistematski odobravala izuze\u0107a zaga\u0111uju\u0107im pogonima na lignit koji su to tra\u017eili. Kada je re\u010d o \u017eivi, derogacija tamo va\u017ei neograni\u010deno, saop\u0161tio je EEB.<\/p>\n U dokumentu se, izme\u0111u ostalog, ukazuje na to da su podaci koje je Evropska agencija za \u017eivotnu sredinu (EEA) objavila o emisijama \u017eive u Srbiji<\/a> „toliko ekstremni da se \u010dine neverodostojnim“. Naime, termoelektrane Kostolac A,<\/a> Kostolac B i Morava<\/a> su u izve\u0161tajima za 2017. napisali da su ispustili 197, 409 odnosno 615 kilograma u vodu.<\/p>\n U EEB-u ka\u017eu da se \u010dini nemogu\u0107im da su tri termoelektrane u Srbiji 2017. u vodu ispustile 1.221 kilogram \u017eive<\/p><\/blockquote>\n Kada ju je EEB upozorio da su takvi podaci ili pogre\u0161ni ili da pokazuju ozbiljan problem, EEA je samo poslala imejlove srpskim vlastima u kojima je zatra\u017eila da pojasne situaciju, a nije ni\u0161ta drugo u\u010dinila da se pobrine da se podaci isprave ili da se zaga\u0111ivanje spre\u010di.<\/p>\n Velika lo\u017ei\u0161ta su u EU izvor \u0161est odsto emisija \u017eive. Kada bi se ubrojala i navedena tri pogona u Srbiji, udeo bi se katapultirao na skoro 40 procenata. Uznemiruju\u0107e je da nadle\u017eni za izve\u0161tavanje mogu jednostavno da nazna\u010de da su podaci zasnovani na razli\u010ditoj metodologiji merenja ili ra\u010dunanja, a da ne pojasne o \u010demu je re\u010d, naglasili su autori i autorke izve\u0161taja.<\/p>\n Zemlje<\/a> Zapadnog Balkana nisu<\/a> \u010dlanice Evropske unije.<\/a> One su pod velikim pritiskom<\/a> da prestanu da upotrebljavaju ugalj, ali sredstva za pravednu energetsku tranziciju<\/a> kojima imaju pristup ne mogu da se uporede<\/a> s fondovima na raspolaganju dr\u017eavama regiona koje jesu u tom 27-\u010dlanom bloku.<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" EEB ukazuje na „ogromni ceh po zdravlje i d\u017eepove ljudi“ zbog rastezanja propisa iz Direktive o industrijskim emisijama zarad velikih lo\u017ei\u0161ta na lignit<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":40949,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,4],"tags":[3279,669,1854,1356,691,1485,3441,5921],"class_list":["post-40942","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-zivotna-sredina","tag-dekarbonizacija","tag-elektricna-energija","tag-energetska-tranzicija","tag-evropska-agencija-za-zivotnu-sredinu","tag-ugalj","tag-zagadenje","tag-zagadenost-vazduha","tag-zivotna-sredina","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\n\u010cetiri godine nepotrebnog zaga\u0111ivanja<\/h3>\n
Nema\u010dka ima najgore rezultate<\/h3>\n
Labav pristup na Balkanu<\/h3>\n
Podaci o ekstremno visokim emisijama \u017eive u Srbiji iz tri pogona na lignit ostali neobja\u0161njeni<\/h3>\n