Prelazna vlada Bugarske je najavila projekte i predstoje\u0107e mere koji otvaraju mogu\u0107nost da ta zemlja u drugom kvartalu 2025. potpuno prestane da upotrebljava ugalj, pi\u0161e Capital.bg.<\/a> Naime, u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost<\/a> koji je poslat Evropskoj komisiji na odobrenje stoji da \u0107e Maritsa iztok 2 iliti Maritsa East 2, najve\u0107a elektrana na ugalj u zemlji, najkasnije do polovine te godine biti zamenjena sistemom na gas.<\/p>\n Dva dugoro\u010dna ugovora s firmama koje upravljaju drugim postrojenjima u istom kompleksu deformi\u0161u tr\u017ei\u0161te i bi\u0107e poni\u0161teni najkasnije na kraju drugog kvartala slede\u0107e godine, dodaje se u \u010dlanku, pozivaju\u0107i se na dokument. Pomenuta medijska ku\u0107a je istakla da se najavljeni potez bez sumnje odnosi na privatne kompanije iz Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n U jednom ranijem izve\u0161taju je navela da vlada namerava da otka\u017ee sporazume s vlasnicima elektrana Maritsa iztok 1 i Maritsa iztok 3 da bi ispunila uslov da odr\u017eava u \u017eivotu dr\u017eavnog gubita\u0161a Maritsa iztok 2. Ukoliko se sva tri postoje\u0107a postrojenja zatvore, dr\u017eavna kompanija za eksploataciju uglja Mini Maritsa-iztok ne\u0107e imati kome da prodaje to \u0161tetno fosilno gorivo, pi\u0161e u \u010dlanku.<\/p>\n Planirana elektrana na gas od jednog gigavata mo\u017ee skoro u potpunosti da zameni kapacitete kompleksa Maritsa iztok<\/p><\/blockquote>\n U ovom basenu se proizvodi skoro sav lignit u Bugarskoj. Maritsa iztok 2 ima kapacitet od 1,6 gigavata i najve\u0107a je termoelektrana na ugalj u zemlji, ali prose\u010dno koristi samo 300 megavata snage, navedeno je u izve\u0161taju. Preostala dva sistema u kompleksu upotrebljavaju polovinu od 1,57 gigavata instaliranog kapaciteta, dodato je.<\/p>\n Kapital je preneo da je u odredbama Nacionalnog plana za oporavak i otpornost postavljanje zamenske gasne elektrane od jednog gigavata predvi\u0111eno samo na lokaciji pogona Maritsa iztok 2 i ukazao na mogu\u0107e sporove zbog gu\u0161enja konkurencije. Projekat je procenjen na 850 miliona evra, od \u010dega vlada ra\u010duna na 255 miliona iz plana i jo\u0161 toliko iz Modernizacionog fonda, dok bi ostatak do\u0161ao iz privatnih izvora.<\/p>\n Bugarska je dosad odbijala da ubrza<\/a> napu\u0161tanje upotrebe uglja i ostala pri krajnjem roku EU, 2050. godini. Druge zemlje regiona tako\u0111e u poslednje vreme bez zvani\u010dnih najava<\/a> lidera otkazuju<\/a> projekte termoelektrana<\/a> i pomeraju rokove na ranije datume.<\/p>\n Dr\u017eavna preduze\u0107a su pod pritiskom tro\u0161kova na ime ispu\u0161tanja ugljen-dioksida ili, na Zapadnom Balkanu,<\/a> zbog najave EU da \u0107e uvesti Prekograni\u010dni mehanizam za prilago\u0111avanje ugljenika \u2013 u su\u0161tini porez ili carinu na CO2 za uvoznike.<\/p>\n Neke vlade u regionu oklevaju da preuzmu odgovornost za energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima jer ona donosi ogroman gubitak radnih mesta u sektoru fosilnih goriva i to najvi\u0161e u rudarstvu.<\/a> S druge strane, udarac mo\u017ee da se ubla\u017ei pomo\u0107u sredstava EU,<\/a> dok odlaganje delovanja mo\u017ee da znatno pove\u0107a tro\u0161kove na drugi rok. Drugi, pogotovo Gr\u010dka<\/a> i Severna Makedonija,<\/a> ni\u017eu sve ambicioznije ciljeve.<\/p>\n Privremeni premijer Bugarske Stefan Yanev kazao je krajem juna da \u0107e kori\u0161\u0107enje kapaciteta elektrane Maritsa iztok 2 biti smanjeno „na minimum“, ali da ona zbog svog strate\u0161kog zna\u010daja ne sme biti uga\u0161ena. Ova zemlja se na ugalj mnogo oslanja i u daljinskom grejanju, a ima i druge termoelektrane koje upotrebljavaju to gorivo, mada su u toku projekti za postepeni prelazak na zelenu energiju.<\/a><\/p>\n Treba pomenuti da je istra\u017eiva\u010dka novinarska mre\u017ea OCCRP<\/a> (Organized Crime and Corruption Reporting Project) pro\u0161le sedmice objavila da su vlasnici elektrana na ugalj Bobov Dol<\/a> i Brikel<\/a> u tri godine zaklju\u010dno sa 2020. verovatno izbegli da plate 26,6 do 32,2 miliona dolara za emisije CO2 tako \u0161to su u izve\u0161taje unosili neta\u010dne podatke.<\/p>\n Prelazni kabinet je u planu predlo\u017eio da se bespovratnih 970 miliona evra i 1,12 milijardi evra iz kofinansiranja usmeri u energetiku. Ve\u0107ina grantova, 449 miliona, iskoristila bi se za podr\u0161ku projektima solarnih elektrana sa baterijama za skladi\u0161tenje struje, a slede\u0107e komponente po veli\u010dini su mre\u017ee za prenos struje i gasa i poduhvati na polju vodonika i geotermalne energije.<\/p>\nSpasavanje elektrane Maritsa iztok 2<\/h3>\n
Oklevaju da reaguju<\/h3>\n
Najvi\u0161e minimum<\/h3>\n
Vlada \u0107e u solarne elektrane s baterijama za skladi\u0161tenje energije usmeriti 449 miliona evra<\/h3>\n