Projekat finansira ga Austrijska razvojna agencija (ADA),<\/a> a izvodi Globalno partnerstvo za vodu \u2013 Mediteran (GWP-Med)<\/a> u saradnji sa Ekonomskom komisijom za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE).<\/a><\/p>\n Sliv drine povezuje Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju. U\u010desnice i u\u010desnici radionice saglasili su se da faktori koji uti\u010du na \u017eivotnu sredinu kao \u0161to su gubitak biodiverziteta, klimatske promene, prirodne nepogode i razvoj energetike nesrazmerno vi\u0161e uti\u010du na \u017eene, njihova doma\u0107instva i poslovne aktivnosti, pogotovo u uslugama i poljoprivredi.<\/p>\n U\u010desnici su tako\u0111e ukazali na ogromne mogu\u0107nosti za odr\u017eivi razvoj u regionu, ali su i ukazali na pretnje po \u017eivotnu sredinu \u2013 od Rio Tintovog projekta za eksploataciju litijuma preko stotina tona \u010dvrstog otpada koji zavr\u0161ava u rekama i jezerima do malih hidroelektrana, ali i ve\u0107ih projekata te vrste.<\/p>\n Cilj ove radionice je bio da se \u017eene okupe i razgovaraju o izazovima u svom svakodnevnom radu koji se ti\u010du rodne dimenzcije i za\u0161tite \u017eivotne sredine kao i o postoje\u0107im i budu\u0107im re\u0161enjima.<\/p>\n U\u010desnice radionice naglasile su da \u017eene iz drinskog sliva moraju da u\u010destvuju u dono\u0161enju odluka i da se udru\u017ee u razvoju odr\u017eivih re\u0161enja uz uklju\u010divanje rodne dimenzije.<\/p>\n One su zaklju\u010dile da im ne manjka ni energije ni volje i da \u017eene moraju da budu osna\u017eene da postignu ono u \u0161ta veruju. Govornici i govornice na radionici izjavili su da se \u017eene iz svih sfera \u017eivota uklju\u010duju u napore za za\u0161titu okoline.<\/p>\n U uvodnom delu radionice, stru\u010dnjakinje iz GWP-Meda za rodnu ravnopravnost Fiorela Shalsi i Liza Debevec predstavile su rodnu dimenziju odr\u017eivog upravljanja prirodnim resursima i napore da se u glavne dru\u0161tvene procese uvede rodna jednakost.<\/p>\n Vi\u0161i direktor programa u GWP-Medu Tassos Krommydas govorio je o postupku procene neksusa u slivu Drine. Dr\u017eavne vlasti bi preporuke trebalo da prevedu u politi\u010dke obaveze, i da formalizuju neke aspekte regulacije toka, izjavio je.<\/p>\n Neksus pristup<\/a> omogu\u0107ava stvaranje modela koji treba da obezbedi me\u0111usektorsko uskla\u0111ivanje, na primer energetike i poljoprivrede, jer se oba sektora nadme\u0107u za oskudne resurse poput vode. Sektori su blisko povezani, tako da aktivnosti u jednoj delatnosti uti\u010du na druge i u interesu je svih zainteresovanih strana da stvaraju mehanizme koji \u0161tite \u017eivotnu sredinu i omogu\u0107avaju istovremene ljudske i poslovne aktivnosti.<\/p>\n Jedan od va\u017enih faktora za privredni razvoj jedne zemlje predstavlja prekograni\u010dni uticaj projekata na njenoj teritoriji.<\/p>\n Potpredsednica Skup\u0161tine Crne Gore Branka Bo\u0161njak izjavila je da je zabrinuta zbog efekta<\/a> projekta hidroelektrane Buk Bijela<\/a> u BiH na reke Taru<\/a> i Pivu, od kojih nastaje Drina. Uticaja \u0107e svakako biti, a zemlje u slivu treba da do\u0111u do sporazuma, rekla je.<\/p>\n Mora se posti\u0107i balans izme\u0111u ekonomskog interesa i \u017eivotne sredine, naglasila je Branka Bo\u0161njak.<\/p>\n Skup\u0161tina Crne Gore radi na postizanju rodne ravnopravnosti, budu\u0107i da nema mnogo \u017eena na mestima odlu\u010divanja, kazala je.<\/p>\n Ministrica okoli\u0161a i turizma u Vladi Federacije BiH Edita \u0110apo naglasila je da Balkan o\u010dekuju \u010desti ekstremni vremenski uslovi. \u017dene \u0107e biti vi\u0161e pogo\u0111ene, jer one vode ve\u0107inu malih poljoprivrednih gazdinstava i ugostiteljskih objekata u seoskom turizmu, izjavila je i dodala da \u017eene nemaju toliko pristupa mikrofinansiranju i tehnologiji.<\/p>\n „\u017dene donose pozitivne promjene“, naglasila je \u0110apo i ukazala na primer \u017eena iz sela Kru\u0161\u010dica<\/a> koje su dve godine \u0161titile svoju reku i uspele da zaustave dva projekta izgradnje malih hidroelektrana. Ministrica je podsetila da su one osvojile vi\u0161e svetskih priznanja.<\/p>\n Urednica portala Balkan Green Energy News Branislava Jovi\u010di\u0107 navela je da su u\u010desnici\u00a0 istra\u017eivanja o rodnoj perspektivi odr\u017eivog upravljanja prirodnim resursima u slivu reke Drine, ocenili zdravu \u017eivotnu sredinu kao najva\u017eniji aspekt odr\u017eivog razvoja.<\/p>\n 75 odsto u\u010desnika u anketi, prenela je Jovi\u010di\u0107, tvrdi da u dr\u017eavama sliva reke Drine ne postoje ni zvani\u010dne mere niti inicijative koje ohrabruju \u017eena i javnost uop\u0161te da u\u010destvuju u odlu\u010divanju o projektima i investicijama koje mogu uticati na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Po rezultatima istra\u017eivanja, samo 50 procenata op\u0161tina i gradova organizuje javne rasprave radi predstavljanja projekata u razvoju. Ve\u0107ina u\u010desnika i u\u010desnica je izrazila bojazan da \u0107e interesi investitora ugroziti prava lokalnog stanovni\u0161tva u velikim projektima eksploatacije prirodnih resursa.<\/p>\n Jedna od dve studije slu\u010daja koje su predstavljene na radionici ticala se pitanja rodne ravnopravnosti, ekonomije i \u017eivotne sredine povezanih s Rio Tintovim projektom rudnika litijuma u dolini Jadra.<\/p>\n Profesorka Dragana \u0110or\u0111evi\u0107<\/a> s Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu izjavila je da nije istina da je u Srbiji deset procenata svetskih rezervi litijuma, ve\u0107 manje od jedan odsto.<\/p>\n Eksploatacija litijuma iz rudnih stena, kakvu bi kompanija Rio Tinto sprovodila u rudniku koji namerava da otvori u blizini Loznice, ima stotinu do hiljadu puta ve\u0107e efekte nego va\u0111enje tog alkalnog metala iz slani\u0161ta u Litijumskom trouglu u Ju\u017enoj Americi, gde se nalazi 70 odsto svetskih rezervi, podvukla je.<\/p>\n Kopanje litijuma u zapadnoj Srbiji izlo\u017eilo bi stanovnike \u0161tetnom uticaju arsena i bora, a jalovina koja sadr\u017ei te toksi\u010dne elemente bi vekovima zaga\u0111ivala \u0161iroko podru\u010dje, istakla je profesorka i kazala da bi to bila i „tempirana bomba“ koju bi mogla da aktivira poplava.<\/p>\n Budu\u0107nost je u organskoj poljoprivredi, ali zemlji\u0161te sada zbog industrijalizacije nepovratno nestaje, navela je \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Kada se pripremao projekat za hidroelektranu \u0110erdap na Dunavu, etnolozi i antropolozi su \u010detiri godine radili studiju da bi utvrdili kako pomo\u0107i ljudima koje treba raseliti, izjavila je Marija Alimpi\u0107<\/a> iz udru\u017eenja Za\u0161titimo Jadar i Ra\u0111evinu. U slu\u010daju ovog projekta se tako ne radi, upozorila je.<\/p>\n Suludo je o\u010dekivati da \u0107e me\u0161tani mo\u0107i da se izbore s takvim postupkom bez vladine podr\u0161ke, izjavila je Alimpi\u0107 i optu\u017eila kompaniju da je krila informacije o planovima za rudnik.<\/p>\n \u017dene iz okolnih sela ne bi mogle da dobiju posao u podzemnom rudniku, dodala je Alimpi\u0107. \u0160tavi\u0161e, po njenim re\u010dima, zbog zaga\u0111enosti ne bi mogle ni da nastave da se bave poljoprivredom i turizmom.<\/p>\n Alternativa projektu litijuma je da se za\u0161titi \u017eivotna sredina i podr\u017ei proizvodnja povr\u0107a, meda, vo\u0107a i rakije, tvrdi Alimpi\u0107 i dodaje: „Litijum ne mo\u017ee da se jede.“<\/p>\n Ona i Ana Pavlovi\u0107, vlasnica Agencije za turisti\u010dku promociju Cera i osniva\u010dica inicijative Eko Cer za za\u0161titu te planine, \u010dije bi poslovanje otvaranje rudnika ugrozilo, iza\u0161le su s preliminarnom procenom zarade od poljoprivrede odnosno turizma. Po toj ra\u010dunici, godi\u0161nji prihod od proizvodnje i prerade vo\u0107a i turizma u ovoj oblasti mogao bi da dostigne 50 miliona evra bez ugro\u017eavanja \u017eivotne sredine, dok bi za bud\u017eetski prihod od rudne rente od 50 miliona evra Rio Tinto morao da ostvari milijardu evra prometa. Pritom, \u017eivotna sredina bi bila potpuno devastirana.<\/p>\n Budu\u0107nost je u ekoturizmu, uverena je Ana Pavlovi\u0107.<\/p>\n Druga studija slu\u010daja koja je bila prezentovana na radionici predstavila je pretnje po reku Drinu od plutaju\u0107eg otpada<\/a>, kao i na\u010dine da \u017eene budu deo re\u0161enja u upravljanju otpadom.<\/p>\n Dragana Ivanovi\u0107 iz Odseka za za\u0161titu \u017eivotne sredine op\u0161tine Bajina Ba\u0161ta predstavila je uspeh te lokalne samouprave u uvo\u0111enju sistema za upravljanje otpadom. Op\u0161tina je 2014. izmestila deponiju koja se nalazila pored akumulacije hidroelektrane Peru\u0107ac i uvela je postupak razdvajanja otpada. Razdvojeni otpad se odvozi na regionalnu sanitarnu deponiju kod U\u017eica.<\/p>\n Ivanovi\u0107 je predstavila i op\u0161tinski program primarne separacije vla\u017enog i suvog otpada. Izjavila je da lokalna samouprava razmatra mogu\u0107nost osnivanja centra za kompostiranje i pomo\u0107i doma\u0107instvima koja su voljna da kompostiraju organski otpad.<\/p>\n Dragana Ivanovi\u0107 je navela da \u017eene imaju istaknutu ulogu u primarnoj selekciji otpada i obu\u010davanju \u010dlanova svojih porodica, ali i da je primetila da neki mu\u0161karci smatraju da je to \u017eenska du\u017enost.<\/p>\nPoreme\u0107aji u \u017eivotnoj sredini nesrazmerno vi\u0161e uti\u010du na \u017eene<\/h3>\n
Vlasti tri dr\u017eave u slivu Drine treba da postignu zvani\u010dne sporazume<\/h3>\n
Projekat hidroelektrane Buk Bijela je kamen spoticanja<\/h3>\n
![\"4.](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/4.-Najvazniji-aspekti-odrzivog-razvoja_zastita-zivotne-sredine.jpg\")
<\/p>\nRudnik litijuma u Srbiji bi doneo zaga\u0111enje koje bi trajalo vekovima<\/h3>\n
\u017dene su deo re\u0161enja za izazove u upravljanju otpadom<\/h3>\n
![\"UNECE](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/wp-content\/uploads\/2021\/07\/UNECE-NEXUS-solutions.png\")
<\/p>\n