Iako vlasti to nisu zvani\u010dno objavile, Rumunija se u dokumentu koji je poslala Evropskoj komisiji obavezala da 2032. potpuno prestane da koristi ugalj. Hotnews.ro<\/a> je preneo da paket za pregovore o Nacionalnom planu za oporavak i otpornost (NRRP ili PNNR na rumunskom) sadr\u017ei plan da najkasnije 2030. po\u010dne sanacija „velikog dela“ ugljenokopa, a da se eksploatacija tog fosilnog goriva<\/a> obustavi u roku od dve godine posle toga.<\/p>\n Potez je deo mera za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i prate\u0107ih reformi, s okvirnim bud\u017eetom od 1,8 milijardi evra. Navedene su u dokumentu dodatom uz plan, a zavr\u0161etak pravnog okvira planiran je za 2023. godinu.<\/p>\n Velik deo predlo\u017eenih mera koncentrisan je na dekarbonizaciju sistema saobra\u0107aja<\/p><\/blockquote>\n Rumunija je pored iskorenjivanja uglja u toj oblasti zacrtala izradu strategije za vodonik i da otkloni administrativne prepreke, uz postepenu zamenu konvencionalnih kapaciteta za proizvodnju elektri\u010dne energije, napominje se u \u010dlanku. Jedan od ciljeva je dostizanje udela obnovljivih izvora u potro\u0161nji energije od 34 procenta do kraja decenije.<\/p>\n U delu o dekarbonizaciji saobra\u0107ajnog sistema, vlada je navela da \u0107e uvesti ekolo\u0161ke poreze, obeshrabriti registraciju automobila starijih od 15 godina i da \u0107e poja\u010dati podsticaje za recikla\u017eu zaga\u0111uju\u0107ih vozila i poreske olak\u0161ice za vozila sa nula emisija.<\/p>\n Treba pomenuti i da je u planu za restrukturiranje kompanije Complexul Energetic Oltenia \u2013 CE Oltenia, koja upravlja rudnicima uglja i termoelektranama, otkriveno da \u0107e kapacitet na ugalj biti smanjen 82 odsto do 2027, na ukupno 660 megavata u dva bloka u postrojenju Rovinari.<\/p>\n Posrnula firma je ranije odustala od instaliranja jo\u0161 600 megavata na tom mestu, a ministar energetike Vigil Popescu je iza\u0161ao s tvrdnjom da Rumunija vi\u0161e ne\u0107e graditi termoelektrane na ugalj.<\/a> U zemlji rade jo\u0161 tri takva sistema kojima ne upravlja CE Oltenia, a jo\u0161 nema plana za njihovo ga\u0161enje.<\/p>\n Jedan od nose\u0107ih elemenata NRRP-a je zelena tranzicija, za koju su tro\u0161kovi procenjeni na 15,3 milijarde evra. Od toga na \u017eeleznicu i urbanu mobilnost odlazi pet milijardi, a druga stavka po veli\u010dini je upravljanje vodama \u2013 \u010detiri milijarde evra. Ostatak je za po\u0161umljavanje, upravljanje otpadom i cirkularnu privredu, energetsku efikasnost u zgradarstvu, energiju iz obnovljivih izvora i energetsku efikasnost.<\/p>\n Zvani\u010dnici do sada nisu predstavili rokove za napu\u0161tanje uglja gra\u0111anima<\/p><\/blockquote>\n U ostatku nacionalnog plana je 600 miliona evra za razvoj gasne infrastrukture tako da se omogu\u0107i ume\u0161avanje vodonika i drugih zelenih gasova. Vlada je predlo\u017eila da finansira re\u0161enja za bicikliranje, pe\u0161a\u010denje i druge nemotorizovane oblike prevoza sa 120 miliona evra.<\/p>\n Rumunija je s Evropskom komisijom po\u010dela pregovore o predlogu NRRP-a.<\/p>\nGodine 2027. bi\u0107e samo 660 megavata u elektranama na ugalj<\/h3>\n
Rumunija tra\u017eila 16 milijardi evra za zelenu transformaciju<\/h3>\n
Vlada \u017eeli 42% vi\u0161e od kvote koju joj je odredila EU<\/h3>\n