Vremena za Tursku, ali i sve druge, kao \u0161to su i zemlje regiona, me\u0111u kojima je i Srbija, nema puno jer Evropska komisija namerava da predlog propisa za prekograni\u010dnom mehanizmu za prilago\u0111avanje ugljenika<\/a> (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) objavi do kraja juna, a da po\u010dne da ga primenjuje od 2023. godine. Uvo\u0111enje ove takse bi za sve te zemlje zna\u010dio ogroman finansijski tro\u0161ak za firme, kao i zatvaranje mnogih pogona. Izlaz su nacionalni sistemi za oporezivanje CO2 ili prelazak firmi na zelenu energiju.<\/p>\n O ozbiljnosti EU govori i podatak da je pre mesec ipo, Evropski parlament usvojio rezoluciju <\/a>kojom podr\u017eava prekograni\u010dnu taksu na CO2 i tra\u017ei da ona bude uvedena na \u0161irok spektar proizvoda, od rafinerija nafte, industrije stakla, papira i aluminijuma, preko energetskog sektora, do energetski intenzivnih industrija poput cementa, \u010delika, hemikalija, \u0111ubriva.<\/p>\n Prekograni\u010dna taksa bi ko\u0161tala tursku industriju 1,08 milijardi evra<\/p><\/blockquote>\n Prekograni\u010dnu taksu bi pla\u0107ale firme na emisije koje su posledica proizvodnog ciklusa. Tursko udru\u017eenje za industriju i poslovanje (TUSIAD) nedavno je saop\u0161tilo da bi ova taksa bila dodatni tro\u0161ak od 1,08 milijardi evra za turski proizvodni sektor. Procene za Srbiju ne postoje, ali o kojim je ciframa re\u010d mogla bi da poka\u017ee procena iz 2018. Tada je tro\u0161ak pla\u0107anja CO2 u Srbiji procenjen na 600-650 miliona evra uz cenu CO2 u EU od osam evra po toni. Danas je ta cena 44 evra, pa tro\u0161ak dosti\u017ee 3,3-3,6 milijardi evra!<\/p>\n Delom i svesno tro\u0161kova, koji prete industriji, pomenuto tursko uduru\u017eenje je zvani\u010dno izrazilo interes za uskla\u0111ivanje svojih politika sa standardima EU, ta\u010dnije Sistemom za trgovanje emisijama EU (EU ETS) i zatra\u017eio mehanizam i finansiranje koji c\u0301e olak\u0161ati prilago\u0111avanje. Jedan od najboljih na\u010dina da se to uradi je uvo\u0111enje nacionanog sistema koji bi bio sli\u010dan sa EU ETS-u, i koji je u regionu na primer uvela Crna Gora<\/a>. Takvi sistemi omogu\u0107avaju dr\u017eavama da novac od oporezivanja CO2 zadr\u017ee za sebe, umesto da na ime prekograni\u010dne takse ide u Brisel.<\/p>\n Ministarstvo \u017eivotne sredine i urbanizacije izra\u0111uje studiju procene uticaja<\/p><\/blockquote>\n Da bi analiziralo uvo\u0111enje prekograni\u010dne takse u Turskoj, tamo\u0161nje Ministarstvo \u017eivotne sredine i urbanizacije priprema studiju o proceni uticaja. Rezultati studije, kako je saop\u0161tila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), o\u010dekuju se sredinom godine. EBRD, ina\u010de, poma\u017ee Ministarstvu u pripremi studije kako bi se podstakla rasprava o finansijskim implikacijama i izazovima za turske izvoznike u EU.<\/p>\n Industrija, naravno, ne gubi vreme i sama nalazi re\u0161enja.<\/p>\n Turske \u010deli\u010dane ve\u0107 investiraju u zeleni \u010delik, pa prekograni\u010dna taksa ne\u0107e imati zna\u010dajan efekat na izvoz u EU, rekao je Veysel Yayan, generalni sekretar Turskog udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da \u010delika (TCUD), preneo je Eurometal.net<\/a>.<\/p>\n