{"id":38384,"date":"2021-04-16T10:20:17","date_gmt":"2021-04-16T08:20:17","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=38384"},"modified":"2021-04-21T13:13:06","modified_gmt":"2021-04-21T11:13:06","slug":"prva-velika-konferencija-o-solarnoj-energiji-u-srbiji-sve-je-spremno-za-solarni-bum","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/prva-velika-konferencija-o-solarnoj-energiji-u-srbiji-sve-je-spremno-za-solarni-bum\/","title":{"rendered":"Prva velika konferencija o solarnoj energiji u Srbiji: sve je spremno za solarni bum"},"content":{"rendered":"

Zakon o obnovljivim izvorima energije kona\u010dno stvara uslove da Srbija iskoristi svoj potencijal solarne energije, \u0161to \u0107e doneti investicije, smanjiti zaga\u0111enje \u017eivotne sredine i omogu\u0107iti gra\u0111anima i firmama da proizvode energiju za sopstvene potrebe. Interesovanje investitora je veliko, pa je do 2030. godine mogu\u0107e priklju\u010diti solarne elektrane snage jednog gigavata (GW), dok bi postavljanje solarnih panela na samo deset odsto krovova donelo ukupnu snagu fotonaponskih sistema od 400 do 600 megavata (MW). Ovo su glavne poruke sa Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji, u organizaciji portala Balkan Green Energy News.<\/h2>\n

Prva velika konferencija o solarnoj energiji u Srbiji<\/a>, koju je onlajn pratilo vi\u0161e od 1.000 ljudi, potvrdila je veliko interesovanje investitora za ulaganje u solarne elektrane, kao i obi\u010dnih ljudi i privrednika. Oni ugradnjom solarnih panela mogu da smanje ra\u010dune za energiju i zaga\u0111enje \u017eivotne sredine. Prostora ima jer je kapacitet izgra\u0111enih solarnih elektrana samo 11 MW, a Me\u0111unarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) je potencijal procenila na 3,6 GW.<\/p>\n

\u0160ta je sve novo u Zakonu o obnovljivim izvorima energije: aukcije, razvoj tr\u017ei\u0161ta, prozjumeri, energetske zadruge<\/p><\/blockquote>\n

Zakon o obnovljivim izvorima energije<\/a>, koji bi ovih dana trebalo da bude usvojen, donosi niz novina. Uvode se aukcije za dodelu subvencija investitorima, kao i mogu\u0107nost da dr\u017eava na tenderu izabere strate\u0161kog partnera za ulaganje u solar, a stvaraju se i uslovi za razvoj tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, kako bi u narednom koraku prozvo\u0111a\u010di prestali da dobijaju subvencije i iza\u0161li na tr\u017ei\u0161te. Gra\u0111ani i firme dobijaju mogu\u0107nost da postanu prozjumeri<\/a> ili kupci-proizvo\u0111a\u010di, kao i da osnivaju energetske zadruge ili zajednice<\/a>.<\/p>\n

Balkan Green Energy News je konferenciju organizovao u saradnji sa Ministarstvom rudarstva energetike, Energetskom zajednicom, Privrednom komorom Srbije i Toplanama Srbije, uz podr\u0161ku advokatske kancelarije BDK Advokati, kompanija CWP, Energize, WV International NBT, UGT Renewables, Luxor, Solid, Hitachi ABB, Al Pack, DDOR, i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).<\/p>\n

Veliko interesovanje investitora<\/h3>\n

\"konferencija<\/p>\n

U\u010desnici sve\u010danog otvaranja<\/a> konferencije saglasili su se da \u0107e Zakon o obnovljivim izvorima energije otvoriti vrata za solarni bum.<\/p>\n

Otvaraju\u0107i konferenciju Zorana Mihajlovi\u0107, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike<\/strong>, rekla je da \u0107e solarne elektrane sa hidroelektranama biti glavni pokreta\u010d energetske tranzicije i dekarbonizacije u Srbiji, s ciljem da se udeo obnovljivih izvora u proizvodnji elektri\u010dne energije do 2040. podigne na 40 odsto.<\/p>\n

Investicije solarne industrije, prema re\u010dima urednice na\u0161eg portala Branislave Jovi\u010di\u0107<\/strong>, mogu zna\u010dajno da doprinesu zapo\u0161ljavanju i oporavku srpske privrede u postkovid periodu. Novi zakoni i propisi u kombinaciji s interesovanjem investitora daju priliku za veliki iskorak u narednih pet ili deset godina, dodala je.<\/p>\n

Do 2030. mogu\u0107e instalirati 1 GW solarnih elektrana<\/p><\/blockquote>\n

Veliku aktivnost investitora potvrdile su Maja Turkovi\u0107<\/a>, direktorka za Srbiju kompanije CWP Global<\/a><\/strong>, i\u00a0Zsuzsanna Hargitai, regionalna direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD),<\/strong> koja je naglasila da ta me\u0111unarodna finansijska institucija vi\u0161e ne mo\u017ee ni da prebroji zainteresovane koji \u010dekaju da investiraju u obnovljivu energiju u Srbiji.<\/p>\n

Hargitai je navela da je EBRD spreman da podr\u017ei takve projekte, uklju\u010duju\u0107i sektor doma\u0107instava, dok Turkovi\u0107 smatra da u narednih deset godina Srbija mo\u017ee da izgradi jedan gigavat solarnih elektrana.<\/p>\n

Vladimir Popovi\u0107, direktor kompanije Energize<\/a><\/strong>, istakao je da ugradnja solarnih panela donosi gra\u0111anima i privredi u\u0161tede, a privredi i tehnolo\u0161ki napredak. Energize je svima ponudio besplatne savete, pa \u010dak i besplatnu izradu studija izvodljivosti.<\/p>\n

U Srbiji se sa najavom novog zakona doga\u0111a revolucija u o\u010dekivanjima novih ulaganja u energiju iz obnovljivih izvora, naveo je Janez Kopa\u010d, <\/strong>direktor Sekretarijata Energetske zajednice<\/strong>.<\/p>\n

Krovovi i napu\u0161teni kopovi uglja prve lokacije za solarne panele<\/h3>\n

\"konferencija<\/p>\n

Na panelu Velike solarne elektrane u Srbiji \u2013 mali korak za \u010dove\u010danstvo, veliki korak za energetsku tranziciju Srbije<\/em><\/a> moglo se \u010duti da su u toku pripreme za gradnju solarnih elektrana ukupne snage 400 MW, kao i da \u0107e krovovi i napu\u0161teni kopovi uglja biti prve lokacije za solarne elektrane. Moderator panela bio je Dragoljub Cibuli\u0107, stariji partner u advokatskoj kancelariji BDK Advokati.<\/a><\/p>\n

Jovanka Atanackovi\u0107, dr\u017eavna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike<\/strong>, izjavila je da \u0107e aukcije za vetar i solar biti razdvojene, kao i da \u0107e za odluku o kvotama biti va\u017eno to \u0161to bi Srbija do 2050. trebalo da zameni termoelektrane na ugalj snage 4,4 GW, a da je za to potrebno 8-10 GW iz obnovljivih izvora.<\/p>\n

Za kvote \u0107e biti va\u017eno i koliko projekata je trenutno spremno za realizaciju. Prema re\u010dima Marka Jankovi\u0107a, direktora Direkcije za tr\u017ei\u0161te Elektromre\u017ee Srbije (EMS)<\/strong>, ova kompanija je dobila zahteve za priklju\u010denje elektrana snage 4,5 GW, od \u010dega za solar 400 MW.\u00a0Jankovi\u0107 je naveo da su novi energetski zakoni neophodan korak u nastavku liberalizacije tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Aukcije su samo prelaz do izlaska svih proizvo\u0111a\u010da na tr\u017ei\u0161te<\/p><\/blockquote>\n

Tr\u017ei\u0161te je, prema re\u010dima Maje Turkovi\u0107<\/a><\/strong>, direktorke za Srbiju kompanije CWP Global<\/a>, su\u0161tina novih zakona, jer je cilj ka kojem idemo ukidanje subvencija i izlazak svih proizvo\u0111a\u010da na tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Iako u ranijem periodu regulatorni okvir za ulaganje u solar nije bio povoljan, kompanija Al Pack<\/a> <\/strong>odlu\u010dila se na investiciju u postrojenje snage 1,1 MW, koje \u0107e biti najve\u0107a solarna elektrana na krovu u Srbiji. Nemanja Mika\u0107<\/strong>, suvlasnik firme, ka\u017ee da u poslednje dve godine razvijaju re\u0161enja za skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n

„Cilj je da razvijemo sistem koji udru\u017euje baterije, solarne elektrane i vetroparkove, i kao proizvod daje najjeftiniju energiju na tr\u017ei\u0161tu“, istakao je.<\/p>\n

Solar je re\u0161enje i za dekarbonizaciju toplana<\/h3>\n

\"konferencija<\/p>\n

 <\/p>\n

Pove\u0107anje kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora u sistemima daljinskog grejanja moglo bi da re\u0161i nekoliko problema, od zaga\u0111enja vazduha, preko smanjenja tro\u0161kova toplana, do balansiranja solarnih elektrana i vetroparkova, poruka je sa panela ReDEWeB \u2013 solar termal kao deo odr\u017eivog energetskog sistema u urbanim sredinama u procesu energetske tranzicije<\/a><\/em>.\u00a0<\/span><\/p>\n

Veliki solarno-termalni projekti se name\u0107u kao odli\u010dno re\u0161enje za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji.\u00a0Moderator panela Bojan Bogdanovi\u0107<\/a>, EBRD-ov menad\u017eer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) , istakao je da je period otplate investicije 10-11 godina, a da je nakon toga energija skoro besplatna.<\/p>\n

Spremaju se projekti za toplane u Novom Sadu, Boru, Ni\u0161u, Pan\u010devu i Zrenjaninu<\/p><\/blockquote>\n

Preko fonda ReDEWeB, EBRD radi na dekarbonizaciji sistema daljinske energetike<\/a> na Zapadnom Balkanu, pa su u Srbiji u pripremi projekti u Novom Sadu, Boru, Ni\u0161u, Pan\u010devu i Zrenjaninu.<\/p>\n

Srbija je ve\u0107 odmakla u primeni ovog re\u0161enja. U Pan\u010devu se nalazi najve\u0107i sistem za pripremanje sanitarne tople vode uz pomo\u0107 solarne energije na Balkanu<\/a>. Ovaj grad namerava, uz pomo\u0107 EBRD-a, da instalira i novo solarno-termalno postrojenj<\/a>e na 10 hektara, koje \u0107e graditi SOLID Solar Energy Systems GmbH<\/a> iz Austrije.<\/p>\n

„U skladi\u0161tu u Pan\u010devu \u0107e mo\u0107i da se \u010duva i otpadna energija iz industrije, a ne samo ona proizvedena iz solarnih kolektora“, rekao je Hrvoje Milo\u0161evi\u0107<\/strong>, direktor prodaje u kompaniji SOLID.<\/p>\n

Du\u0161an Macura<\/strong><\/a>,<\/strong> rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u JKP Novosadska toplana, predstavio je solarno-termalni projekat u Novom Sadu, dok je Dejan Stojanovi\u0107<\/a><\/strong>, direktor Poslovnog udru\u017eenja Toplane Srbije, istakao da novi zakoni uvode podsticaje za proizvo\u0111a\u010de toplotne energije koji koriste obnovljive izvore.<\/p>\n

\u010cista energija bi\u0107e uslov da firme nastave da posluju<\/h3>\n

\"konferencija<\/p>\n

 <\/p>\n

Na panelu Solarna energija u slu\u017ebi privrede \u2013 smanji tro\u0161kove, ozeleni svoj biznis!<\/a><\/em> ukratko je oslikano ono \u0161to \u010deka privredu u decenijama koje dolaze – upotreba zelene energije \u0107e postati ne samo na\u010din da se smanje tro\u0161kovi, ve\u0107 i preduslov da se nastavi poslovanje.<\/p>\n

Firme na ovaj na\u010din, kako se moglo \u010duti, \u0161tite svoje poslovanje od naglih poskupljenja, ali i obezbe\u0111uju sebi ulaznicu za mnoga tr\u017ei\u0161ta i saradnju sa drugim kompanijama. Naime, sve je vi\u0161e kompanija koje ne \u017eele da posluju sa onima koji ne koriste \u010distu energiju.<\/p>\n

Vladimir Popovi\u0107, direktor kompanije Energize<\/strong>, govorio je o tome kako firme mogu da smanje udeo tro\u0161kova energije u poslovanju i posledice cenovnih turbulencija na energetskim tr\u017ei\u0161tima. Instaliranjem solarne elektrane, kako je dodao, firme pokazuju dru\u0161tvenu odgovornost, a svojim kupcima da brinu o \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n

Pri dono\u0161enju odluke o instaliranju solarnih panela, mora se voditi ra\u010duna o kvalitetnoj realizaciji. Nino Sijeri\u0107, menad\u017eer razvoja poslovanja u nema\u010dkoj kompaniji Luxor Solar<\/a><\/strong>, detaljno je objasnio o \u010demu bi sve trebalo voditi ra\u010duna.<\/p>\n

Od tih detalja, dodao je, zavisi da li \u0107e projekat biti manje ili vi\u0161e isplativ.<\/p>\n

Priprema se ubrzana procedura za priklju\u010denje prozjumera<\/h3>\n

\"konferencija<\/p>\n

 <\/p>\n

Dobre vesti za sve koji \u017eele da postanu prozjumeri, a pre svega za doma\u0107instva, sti\u017eu iz Elektrodistribucije Srbije.<\/p>\n

Ova dr\u017eavna kompanija \u0107e u narednih nekoliko meseci usvojiti ubrzanu proceduru za priklju\u010denje postrojenja snage do 10,8 kW na distributivnu mre\u017eu. Procedura \u0107e se odnositi na sve koji \u017eele da priklju\u010de fotonaponske sistema snage do 10,8 kW, a Elektrodistribucija Srbije \u0107e na zahtev morati da odgovori u roku od 30 dana ili \u0107e pla\u0107ati penale.<\/p>\n

Du\u0161an Vukoti\u0107, specijalista u Direkciji za upravl\u0458anje Elektrodistribucije Srbije<\/strong>, poru\u010dio je na panelu Solar za gra\u0111ane \u2013 demokratizacija energetike na delu ili kako do sopstvene solarne elektrane?<\/a><\/em>\u00a0da je ova dr\u017eavna firma spremna da uradi svoj deo posla.<\/p>\n

Informisanje gra\u0111ana bi\u0107e presudno za uspeh koncepta prozjumera, koji donosi demokratizaciju energetike<\/p><\/blockquote>\n

Deo posla koji je na gra\u0111anima, ta\u010dnije odluku o tome koliko solarnih panela \u0107e instalirati, poku\u0161ao je da im olak\u0161a Miodrag Vukovi\u0107, direktor firme Conseko<\/strong>, koji je na konkretnim primerima pokazao koliko ko\u0161ta investicija.<\/p>\n

Informisanje gra\u0111ana o svim detaljima \u0107e o\u010digledno biti presudno, \u0161to su potvrdile i Ana D\u017eoki\u0107 iz energetske zadruge Elektropionir<\/strong>\u00a0i Jasmina Trhulj, \u0161efica Odeljenja za elektri\u010dnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice.<\/strong> One su istakle da \u0107e pribli\u017eavanje koncepta prozjumera gra\u0111anima biti presudno za njegov uspeh i da \u0107e to obezbediti demokratizaciju energetike.<\/p>\n

Marko Putnik, direktor Direkcije za pozicioniranje brenda DDOR osiguranja<\/strong>, predstavio je model za osiguranje krovnih solarnih elektrana. Mese\u010dno je, kako je naveo, potrebno izdvojiti pet evra za solarni sistem vrednosti 5.000 evra, i tako ga za\u0161tititi od loma, kra\u0111e i po\u017eara.<\/p>\n