{"id":38335,"date":"2021-04-14T22:47:31","date_gmt":"2021-04-14T20:47:31","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=38335"},"modified":"2021-04-21T16:15:02","modified_gmt":"2021-04-21T14:15:02","slug":"veliki-solarno-termalni-projekti-su-pravo-resenje-za-daljinsko-grejanje-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/veliki-solarno-termalni-projekti-su-pravo-resenje-za-daljinsko-grejanje-u-srbiji\/","title":{"rendered":"Veliki solarno-termalni projekti su pravo re\u0161enje za daljinsko grejanje u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Veliki solarno-termalni projekti su pravo re\u0161enje za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji jer se solarni kolektori na zemlji lako postavljaju, i to bez velikih tro\u0161kova, ali i zato \u0161to Srbija ima veliku koli\u010dinu osun\u010danosti, ili insolacije, po metru kvadratnom, re\u010deno je na panelu o solarno-termalnoj tehnologiji kao elementu odr\u017eivih urbanih energetskih sistema u procesu energetske tranzicije, koji je odr\u017ean u okviru Prve velike konferencije o solarnoj energiji u Srbiji<\/a>.<\/h2>\n

Tako\u0111e, srpski daljinski sistemi grejanja imaju dosta niske temperature – a \u0161to je ni\u017ea temperatura u sistemu, bolje \u0107e se iskoristiti solarno-termalni projekti, rekao je Bojan Bogdanovi\u0107<\/a>, menad\u017eer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).<\/p>\n

Bogdanovi\u0107, koji je bio moderator panela, naveo je da Srbija ima 30% vi\u0161e sunca od Danske i da su tro\u0161kovi radova i izvo\u0111enja ovakvih projekata znatno ni\u017ei, te da nema razloga da ne budu isplativi i u Srbiji.<\/p>\n

Nakon perioda otplate investicije dobija se besplatna energija<\/p><\/blockquote>\n

On je tako\u0111e rekao da se uprkos du\u017eem periodu otplate investicije u solarno-termalne sisteme, od 10 ili 11 godina, nakon tog perioda dobija skoro besplatna energija. Na panelu je re\u010deno da solarno-termalna tehnologija omogu\u0107ava nulto zaga\u0111enje vazduha.<\/p>\n

Solarno-termalna tehnologija omogu\u0107ava nulto zaga\u0111enje vazduha<\/p><\/blockquote>\n

Kada je u pitanju kvalitet vazduha, uvo\u0111enje obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja pove\u0107ava kapacitet toplana za priklju\u010denje novih korisnika, \u0161to je re\u0161enje za neke od najzaga\u0111enijih gradova u Srbiji, gde se veliki broj ljudi greje uz pomo\u0107 neefikasnih tehnologija.<\/p>\n

\n
\"konferencija<\/figure>\n
Bojan Bogdanovi\u0107, menad\u017eer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) Evropske banke za obnovu i razvoj<\/span><\/div>\n<\/div>\n

EBRD, preko fonda ReDEWeB i uz podr\u0161ku Saveznog ministarstva finansija Austrije, radi na dekarbonizaciji sistema daljinske energetike<\/a> na Zapadnom Balkanu, a gradovi u Srbiji u kojima se rade studije za uvo\u0111enje solarno-termalne tehnologije u sisteme daljinskog grejanja su Novi Sad, Bor, Ni\u0161, Pan\u010devo i Zrenjanin.<\/p>\n

Pan\u010devo – pionir solarno-termalne tehnologije u Srbiji<\/h3>\n

Pan\u010devo je pionir u kori\u0161\u0107enju solarno-termalne tehnologije u Srbiji i ve\u0107 ima postrojenje za proizvodnju sanitarne tople vode,<\/a> koje po\u010delo sa radom 2017. godine. Postrojenje, koje je nedavno pro\u0161ireno za oko 55%, sada podmiruje oko 15% gradske potro\u0161nje sanitarne tople vode, rekao je na panelu Zoran Bo\u017eani\u0107, izvr\u0161ni direktor tehni\u010dkog sektora JKP Grejanje Pan\u010devo.<\/p>\n

EBRD sada poma\u017ee Pan\u010devu na projektu izgradnje novog solarno-termalnog postrojenja na 10 hektara, koje bi imalo i skladi\u0161te za toplotnu energiju gde bi se \u010duvala energija proizvedena tokom leta za kori\u0161\u0107enje tokom zimskih meseci, rekao je Bo\u017eani\u0107.<\/p>\n

Projekat u Pan\u010devu izvodi\u0107e austrijski SOLID Solar Energy Systems<\/p><\/blockquote>\n

Izvo\u0111a\u010d na ovom projektu bi\u0107e SOLID Solar Energy Systems GmbH<\/a> iz Austrije, koja se bavi projektovanjem, izgradnjom i upravljanjem velikim solarno-termalnim sistemima i koja je izgradila vi\u0161e od 300 tavih postrojenja \u0161irom sveta.<\/p>\n

Hrvoje Milo\u0161evi\u0107, direktor prodaje u kompaniji SOLID, rekao je da \u0107e u skladi\u0161tu u Pan\u010devu mo\u0107i da se \u010duva i otpadna energija iz industrije, a ne samo ona proizvedena iz solarnih kolektora. On je objasnio da \u0107e energija iz skladi\u0161ta mo\u0107i da se koristi u zimskim mesecima uz pomo\u0107 apsorpcionih pumpi.<\/p>\n

\"konferencija<\/p>\n

O jo\u0161 jednom ambicioznom solarno-termalnom projektu u Srbiji, koji se zajedno sa EBRD-om planira u Novom Sadu, govorio je Du\u0161an Macura<\/a>, rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u JKP Novosadska Toplana.<\/p>\n

Novi Sad planira solarne kolektore na 200.000 kvadratnih metara<\/p><\/blockquote>\n

Postrojenje, koje \u0107e se graditi po ugledu na sli\u010dna postrojenja u Austriji i Danskoj, bi tako\u0111e trebalo da tokom letnje sezone prikuplja toplotnu energiju, koja bi se pomo\u0107u toplotne pumpe koristila tokom zime. Za solarne kolektore potrebno je zemlji\u0161te povr\u0161ine 200.000 kvadratnih metara, a za sezonsko skladi\u0161tenje tri jezera od ukupno milion kubnih metara vode, rekao je Macura.<\/p>\n

Prema njegovim re\u010dima, ovo postrojenje bi moglo da proizvede oko 120.000 MWh zelene energije godi\u0161nje, a zajedno sa toplotnom pumpom i 200.000 MWh, za grejanje Novog Sada.<\/p>\n

Sistemi daljinskog grejanja bi mogli postati re\u0161enje za problem balansiranja zelene energije<\/p><\/blockquote>\n

Macura je tako\u0111e rekao da postoji potencijal da, kroz umre\u017eavanje sa drugim energetskim sistemima, sistemi daljinskog grejanja u narednih desetak godina postanu sposobni da preuzimaju i koriste vi\u0161kove zelene elektri\u010dne energije u periodima kada ona ne mo\u017ee da se uskladi\u0161ti ili proda.<\/p>\n

Bojan Bogdanovi\u0107 je tada primetio da ovo mo\u017ee pomo\u0107i da se re\u0161i jedno od najva\u017enijih pitanja u proizvodnji obnovljive elektri\u010dne energije, a to je balansiranje. On je poru\u010dio svima koji se bave obnovljivim izvorima da budu u kontaktu sa kolegama iz sektora daljinskog grejanja jer \u0107e tako mo\u017eda u narednim godinama na\u0107i na\u010din da vrlo priu\u0161tivo balansiraju vi\u0161kove proizvedene elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Novi zakon \u0107e podsta\u0107i operatere daljinskog grejanja da koriste obnovljive izvore<\/h3>\n

Na panelu je bilo re\u010di i o novom setu energetskih zakona u Srbiji, a u\u010desnici su naveli da \u0107e Zakon o obnovljivim izvorima energije podsta\u0107i operatere sistema daljinskog grejanja da implementiraju obnovljive izvore.<\/p>\n

Dejan Stojanovi\u0107<\/a>, direktor Poslovnog udru\u017eenja Toplane Srbije, je naveo da je udeo obnovljivih izvora u daljinskom grejanju u Srbija svega 0.004%, a da se novim zakonom uvode podsticaji, sli\u010dni austrijskom modelu, za opremu za nezavisne proizvo\u0111a\u010de i toplane koji \u0107e energiju proizvoditi iz obnovljivih izvora.<\/p>\n

Stojanovi\u0107 je dodao i da se zakon odnosi na sve izvore koji se mogu koristiti u daljinskom grejanju, a ne samo na biomasu.<\/p>\n

Zoran Laki\u0107evi\u0107, dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekao je da \u0107e uprava za energetsku efikasnost, koja po\u010dinje sa radom odmah nakon usvajanja novog zakona o energetskoj efikasnosti, zajedno sa EBRD-om koordinisati sprovo\u0111enje programa ove banke za integraciju obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja. Prema njegovim re\u010dima, usvajanje zakona u skup\u0161tini se o\u010dekuje slede\u0107e nedelje.<\/p>\n

Voss: Srbija vi\u0161e ne zaostaje za EU po podsticanju dekarbonizacije grejanja u gradovima<\/p><\/blockquote>\n

Paul Voss, direktor udru\u017eenja evropskih toplana Euroheat & Power, je u virtuelnom obra\u0107anju rekao da mu se \u010dini da Srbija vi\u0161e ne zaostaje 10 godina za EU kada je u pitanju regulatorni okvir za podsticanje dekarbonizacije grejanja u urbanim zonama. On je tako\u0111e rekao da bi mo\u017eda Brisel, ali i \u010duveni nordijski sistemi grejanja, sada imali \u0161ta da nau\u010de od Srbije.<\/p>\n

\n
\"konferencija<\/figure>\n
Dejan Stojanovi\u0107, direktor Poslovnog udru\u017eenja Toplane Srbije<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Da li \u0107e kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora podi\u0107i cene grejanja za doma\u0107instva?<\/h3>\n

Dejan Stojanovi\u0107 iz Toplana Srbije rekao je da zakon ne bi trebalo da dozvoli da kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora dovede do vi\u0161ih cena grejanja za krajnje kupce.<\/p>\n

Sa druge strane, on je rekao i da tarife ne smeju da sadr\u017ee socijalni element, osim za ranjive kategorije stanovni\u0161tva, i da se moraju birati projekti koju su ekonomski opravdani.<\/p>\n