{"id":38317,"date":"2021-04-16T01:20:35","date_gmt":"2021-04-15T23:20:35","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=38317"},"modified":"2021-04-17T14:10:34","modified_gmt":"2021-04-17T12:10:34","slug":"koriscenje-ciste-energije-ce-postati-uslov-za-poslovanje-na-svetskom-trzistu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/koriscenje-ciste-energije-ce-postati-uslov-za-poslovanje-na-svetskom-trzistu\/","title":{"rendered":"Kori\u0161\u0107enje \u010diste energije \u0107e postati uslov za poslovanje na svetskom tr\u017ei\u0161tu"},"content":{"rendered":"

Postavljanje fotonaponskih sistema se isplati svima \u2013 od doma\u0107instava do velikih industrijskih potro\u0161a\u010da energije, poru\u010dili su stru\u010dnjaci i privrednici na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji. Na panelu ‘Solarna energija u slu\u017ebi privrede \u2013 smanji tro\u0161kove, ozeleni svoj biznis!’ re\u010deno je da se kompanije instaliranjem vlastitih solarnih elektrana \u0161tite od skokova cena struje. Osim toga, u razvijenim zemljama partneri sve vi\u0161e vode ra\u010duna o tome da firme s kojima posluju koriste \u010distu energiju.<\/h2>\n

Udeo elektri\u010dne energije u ceni proizvoda i tro\u0161kovima poslovanja ima trend rasta, a vlasnici fabrika mogu delimi\u010dno ili gotovo potpuno da preduprede turbulencije na tr\u017ei\u0161tu struje ako sagrade solarnu elektranu na krovu pogona, ka\u017ee direktor kompanije Energize<\/a> Vladimir Popovi\u0107. Govore\u0107i na Prvoj velikoj konferenciji o solarnoj energiji u Srbiji, on je naveo da je takva investicija tako\u0111e dru\u0161tveno odgovorna i da omogu\u0107ava druga\u010dije pozicioniranje prema kupcima.<\/p>\n

Svako mora dati svoj maksimum u naporima da se ubla\u017ee klimatske promene i da se Srbija uskladi s uslovima Sporazuma iz Pariza, izjavio je na panelu ‘Solarna energija u slu\u017ebi privrede \u2013 smanji tro\u0161kove, ozeleni svoj biznis!’ Pored toga, vlastiti izvor \u010diste energije kompaniju obezbe\u0111uje od budu\u0107e naplate koli\u010dine ispu\u0161tenog ugljen-dioksida i \u010dini je konkurentnijom na globalnom tr\u017ei\u0161tu, napominje Popovi\u0107.<\/p>\n

\"Cista
Slika: Urednica portala Balkan Green Energy News Branislava Jovi\u010di\u0107 i Vladimir Popovi\u0107 (BGEN)<\/figcaption><\/figure>\n

„Srbija ima najmanje solara po glavi stanovnika u Evropi. Imamo jako mali udeo solarne energije u ukupnom proizvodnom kapacitetu iz obnovljivih izvora“, naglasio je i rekao da je ova tehnologija postala isplativa svima od doma\u0107instava i malih potro\u0161a\u010da do industrije.<\/p>\n

Popovi\u0107 je rekao da solarna elektrana nije investicija: „Solarna elektrana je ne\u0161to \u0161to ste ve\u0107 platili u narednih pet godina, iz va\u0161eg ra\u010duna za elektri\u010dnu energiju. Sa mogu\u0107nostima kvalitetnih fondova, ta investicija mo\u017ee da ispla\u0107uje samu sebe.“<\/p>\n

Faktor prisutnosti proizvo\u0111a\u010da na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu<\/h3>\n

Menad\u017eer razvoja poslovanja u nema\u010dkoj kompaniji Luxor Solar<\/a> Nino Sijeri\u0107 skrenuo je pa\u017enju na to da firme, kada \u017eele da instaliraju solarno postrojenje, analiziraju sve stavke u projektu koje ga mogu u\u010diniti manje ili vi\u0161e isplativim, ali da je bitan faktor i to koliko je proizvo\u0111a\u010d prisutan na lokalnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

\"Cista
Slika: Nino Sijeri\u0107 (BGEN)<\/figcaption><\/figure>\n

„Da li taj brend ili solarni panel ima svoju lokalnu prepoznatljivost? Da li ima reference? Da li ja mogu da odem u Pazovu, u Ni\u0161, u Suboticu da vidim kod korisnika kako to stvarno radi? Da li je on zadovoljan i kako izgleda, na kraju, ta proizvodnja?“, ka\u017ee Sijeri\u0107. On je dodao da na solarne panele odlazi 60 odsto tro\u0161kova.<\/p>\n

Partneri vode ra\u010duna o izvorima energije<\/h3>\n

Al Pack<\/a> iz Subotice trenutno za sebe gradi najve\u0107u krovnu solarnu elektranu u Srbiji, snage 1,1 megavata. Suvlasnik Nemanja Mika\u0107 rekao je da ova kompanija ve\u0107i deo proizvoda plasira u Evropskoj uniji i naglasio da ga tamo poslovni ljudi pitaju koji izvor energije koristi. Al Pack je ove godine u\u0161ao i u sektor skladi\u0161tenja elektri\u010dne energije i u njemu je ta tema jo\u0161 bitnija, jer potencijalni partneri tra\u017ee garancije da je energija sto odsto iz obnovljivih izvora, otkrio je.<\/p>\n

\"Ciste
Slika: Nemanja Mika\u0107 (BGEN)<\/figcaption><\/figure>\n

To postaje uslov uporedo s podizanjem svesti o elektri\u010dnoj mobilnosti i skladi\u0161tenju energije, a u ovoj oblasti \u0107e se pojavljivati i razvijati standardi kao \u0161to je nekad uveden ISO, procenjuje Mika\u0107.<\/p>\n

„Firme polako po\u010dinju da rade nabavku i, \u010dak, ocenjivanje dobavlja\u010da na osnovu toga koliko CO2 emituje… To je novi parametar koji se sad polako pojavljuje. Jo\u0161 uvek ne u zahtevima, ali u nekim diskusijama, i ljudi to stavljaju u marketing materijal, a uskoro \u0107e to biti uslov“, podvukao je.<\/p>\n

Decentralizacija je san distributera i operatera prenosa struje<\/h3>\n

Predlo\u017eeni Zakon o obnovljivim izvorima energije uvodi termin kupaca-proizvo\u0111a\u010da, koje nazivaju i prozjumerima. Pojedini su se pojavili jo\u0161 pre par godina, ali sada ta kategorija dobija sigurnost i neke stvari su precizirane, napomenuo je profesor Aleksandar Janji\u0107 sa Elektronskog fakulteta Univerziteta u Ni\u0161u. Kupac-proizvo\u0111a\u010d nema prava na tr\u017ei\u0161nu premiju, \u0161to je i normalno, jer cilj je da on zadovolji samo svoje potrebe, dodao je i istakao da zakon dolazi u pravo vreme za doma\u0107instva i male potro\u0161a\u010de.<\/p>\n

\"Ciste
Slika: Aleksandar Janji\u0107 (levo) i Predrag Mati\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Predrag Mati\u0107, direktor za planiranje i investicije u Elektrodistribuciji Srbije, objasnio je da je decentralizacija san svake kompanije za distribuciju i prenos jer joj smanjuje tro\u0161kove kada se struja proizvodi i tro\u0161i na istom mestu. Ipak, kada se u retko naseljenom podru\u010dju pojavi veliki proizvo\u0111a\u010d, mo\u017ee da bude problema s prihvatom, a osim toga elektri\u010dna energija mora da se transportuje do drugih \u010dvori\u0161ta distributivnog sistema, uz gubitke i pad napona, kazao je.<\/p>\n

Razliku prave podsticaji<\/h3>\n

Banke su klju\u010dne za omasovljavanje solara i kanalisanje sredstava izme\u0111u velikih finansijera, poput me\u0111unarodnih razvojnih i finansijskih institucija, i korisnika, izjavio je konsultant za finansije za mala i srednja preduze\u0107a Aleksandar Ran\u0111elovi\u0107. On je pohvalio politiku podsticaja i ocenio da grantovi od deset ili 20 procenata mogu da naprave veliku razliku u \u0161irenju ove tehnologije.<\/p>\n

\"Ciste
Slika: Aleksandar Ran\u0111elovi\u0107 (BGEN)<\/figcaption><\/figure>\n

Po Ran\u0111elovi\u0107evom mi\u0161ljenju, to \u0161to se solarna elektrana mo\u017ee isplatiti za sedam godina omogu\u0107ava banci da ne mora da povla\u010di dugoro\u010dne kreditne linije, kod kojih su uslovi nepovoljniji. Evropska uprava za bankarstvo EBA nedavno je predlo\u017eila da sve banke u izve\u0161tavanje uvedu green asset ratio,<\/em> razmeru zelenog dela portfelja i ukupnog kapitala, podsetio je i dodao da \u0107e se ovde uskoro osetiti efekat prekida veza banaka s projektima uglja i fosilnih goriva.<\/p>\n