{"id":38046,"date":"2021-04-02T15:36:08","date_gmt":"2021-04-02T13:36:08","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=38046"},"modified":"2021-04-04T08:10:23","modified_gmt":"2021-04-04T06:10:23","slug":"izracunaj-koliko-hrane-bacas-i-prepolovi-kolicinu-radi-ustede-i-zastite-prirode","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/izracunaj-koliko-hrane-bacas-i-prepolovi-kolicinu-radi-ustede-i-zastite-prirode\/","title":{"rendered":"Izra\u010dunaj koliko hrane baca\u0161 i prepolovi koli\u010dinu radi u\u0161tede i za\u0161tite prirode"},"content":{"rendered":"

Ako zamislimo da je otpad od hrane neka dr\u017eava, bila bi tre\u0107a na svetu po emisijama gasova s efektom staklene ba\u0161te. Dr\u017eave su odgovorne da obezbede uslove za re\u0161avanje tog izazova, ali mnogo toga mogu da urade i pojedinci. Za stanovnike Finske upravo je objavljen kalkulator pomo\u0107u kojeg mogu da izra\u010dunaju koliko hrane bacaju, a s njim i predloge kako da istovremeno oja\u010daju porodi\u010dni bud\u017eet i doprinesu za\u0161titi okoline.<\/h2>\n

Doma\u0107instva bacaju hranu vrednu 570 miliona evra godi\u0161nje, \u0161to je 61 odsto ukupne sume na globalnom nivou. Potro\u0161nja i proizvodnja hrane u\u010destvuje u uticaju ukupne potro\u0161nje na klimu, zvanom i ugljeni\u010dni otisak, sa dvadeset procenata. Finska doma\u0107instva od sada mogu lako da izra\u010dunaju koliko sama tome doprinose.<\/p>\n

Besplatnu alatku za to lansirali su proizvo\u0111a\u010d hrane i pi\u0107a Paulig i finski institut za prirodne resurse Luke. Rezultat mo\u017ee da pomogne korisnicima u planiranju tako da sa\u010duvaju novac i istovremeno u\u010destvuju u ubla\u017eavanju efekata klimatskih promena. Kalkulator je napravljen da bi podstakao ljude da promene navike i razbiju rutinu<\/a> tako \u0161to \u0107e lak\u0161e razumeti koliko se hrane baca i koje su posledice, naveli su kreatori programa.<\/p>\n

Propala hrana izaziva gotovo istu koli\u010dinu emisija kao drumski saobra\u0107aj<\/p><\/blockquote>\n

Prose\u010dna porodica sa \u010detiri \u010dlana svake godine baci hranu vrednu 500 evra, \u0161to za celu Finsku iza\u0111e na 500 miliona evra, stoji u objavi. Otpad od hrane se stvara u svakom segmentu vrednosnog lanca, a doma\u0107instva imaju udeo od jedne tre\u0107ine, dodato je.<\/p>\n

Da je otpad od hrane neka zemlja na svetu, bila bi tre\u0107a po emisijama gasova s efektom staklene ba\u0161te i u ravni s u\u010de\u0161\u0107em ukupnog drumskog transporta.<\/p>\n

\n
\"Calculate<\/figure>\n
Slika: Korisnici unose informacije o svojim navikama i pomo\u0107u kalkulatora dobijaju procenu ba\u010dene hrane u masi, novcu, ugljeni\u010dnom otisku i ekvivalenta u emisijama iz automobila (Paulig, Luke)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Ostaci se lako iskoriste<\/h3>\n

Ra\u010dunaljka izbacuje i finansijsku \u0161tetu i ja\u010dinu uticaja na klimu. Deo je Pauligovog programa odr\u017eivosti usmerenog na smanjenje koli\u010dina otpada od hrane u vlastitom vrednosnom lancu za 50 odsto do 2030%, \u0161to je u skladu s ciljevima Evropske unije. U kompaniji i institutu ka\u017eu da je mogu\u0107e da \u0107e unaprediti alatku da obuhvati restorane i prodavnice robe \u0161iroke potro\u0161nje.<\/p>\n

Najvi\u0161e se bacaju povr\u0107e i mle\u010dni proizvodi<\/p><\/blockquote>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i razlozi bacanja su kvarenje hrane i isticanje roka trajanja. Va\u017eni faktori su i spremanje previ\u0161e hrane i to \u0161to ljudi nekad ne \u017eele da jedu isto jelo vi\u0161e dana zaredom. Povr\u0107e i mle\u010dni proizvodi se bacaju vi\u0161e nego ostala hrana.<\/p>\n

„Ljudi bacaju previ\u0161e hrane, ne cene je dovoljno i ne znaju kako ili im se ne d\u00e2 da iskoriste ostatke u pripremi drugih ukusnih jela. Ostaci hrane lako mogu da se upotrebe kao sastojak u, na primer, omletima, zape\u010denim obrocima, jelima s testeninom, pitama, za picu itd. Ipak, najva\u017enije je bolje planiranje“, naveo je Juha-Matti Katajajuuri, vi\u0161i menad\u017eer za potro\u0161a\u010dka pitanja i vi\u0161i nau\u010dni saradnik u institutu Luke.<\/p>\n

Kako da smanjimo koli\u010dinu otpada od hrane<\/h3>\n