Emisije ugljen-dioksida pripisane elektroenergetskom sektoru su ozbiljno pale \u0161irom planete, usled posustajanja privrede pod restrikcijama uvedenim da se uspori zaraza virusom korona i posledi\u010dnog smanjenja potra\u017enje za strujom. Nau\u010dnici su izra\u010dunali da je pad proizvodnje bio najve\u0107i kod termoelektrana na ugalj, uz izuzetak Kine me\u0111u najve\u0107im tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n
Elektroenergetski sektor ima presudnu ulogu u dekarbonizaciji celog energetskog sistema, a i pre pandemije oboljenja COVID-19 je u toku bila dinami\u010dna transformacija, navodi se u radu koji je objavio Nature Climate Change. Grupa autora, ve\u0107inom sa nema\u010dkog instituta PIK iz Potsdama u Nema\u010dkoj, podsetila je da se postrojenja na obnovljive izvore poslednjih godina \u0161ire najbr\u017ee, zahvaljuju\u0107i padu tro\u0161kova i pobolj\u0161avanju performansi.<\/p>\n
Fosilna goriva, i to prevashodno ugalj i gas, i dalje su glavni izvor struje u ve\u0107ini zemalja, ali izgleda da \u0107e se pokazati da su emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora jo\u0161 2018. do\u0161le do vrhunca u svetu. Posle smanjenja iz 2019, pro\u0161le godine su se survale izme\u0111u 4,9 i devet procenata, navodi se u nau\u010dnom radu. Po nalazima iz istra\u017eivanja, srednji nivo je bio 6,8 odsto.<\/p>\n
Emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora sru\u0161ile su se ponegde i pedeset odsto na godi\u0161njem nivou tokom mera ograni\u010denja kretanja i poslovanja<\/p><\/blockquote>\n
Tokom prva tri tromese\u010dja 2020, mese\u010dna potra\u017enja za strujom u Indiji, Sjedinjenim Dr\u017eavama i Evropi spustila se i do 20 odsto u pore\u0111enju s istim periodom prethodne godine, dok su pritom u nekim slu\u010dajevima emisije CO2 prepolovljene! Autori su napomenuli da se pri smanjenju potra\u017enje prvo isklju\u010duju elektrane koje imaju najve\u0107e varijabilne tro\u0161kove.<\/p>\n
Ugalj se lo\u0161e kotira<\/h3>\n
Elektrane na ugalj i gas su optere\u0107ene tro\u0161kovima na ime goriva, za razliku od onih koje koriste niskougljeni\u010dne izvore \u2013 posebno vetrofarmi, solarnih parkova i nuklearki. Udeo tro\u0161kova za eksploataciju, prenos i odr\u017eavanje je kod uglja vi\u0161i nego kod fosilnog gasa. Gas je ina\u010de skuplji, ali pad cena tog goriva je bio jak, a tro\u0161kove<\/a> za ugalj je odr\u017eao sistem za trgovanje emisijama Evropske unije,<\/a> poznat kao ETS.<\/a><\/p>\n
Uvo\u0111enje naplate za ispu\u0161tanje emisija je jedna od najdelotvornijih alatki za transformaciju proizvodnje elektri\u010dne energije<\/p><\/blockquote>\n
Nau\u010dnici iz Potsdama su napisali da bi najbolja podr\u0161ka energetskoj tranziciji pomenutog sektora bilo ja\u010danje sistema naplate ispu\u0161tanja ugljenika<\/a> i ukidanje subvencija za fosilna goriva. Dodali su da bi tako\u0111e trebalo podsta\u0107i tehnologiju proizvodnje struje iz energije vetra i sunca<\/a> i drugih niskougljeni\u010dnih izvora. Sistem trgovanja emisijama CO2 je na srednji rok nezamenljiv jer u odre\u0111enoj meri potire padove cena fosilnih goriva za potro\u0161a\u010de.<\/p>\n
Fosilna goriva su u defanzivi kada su vetroelektrane i fotonaponska postrojenja u ekspanziji<\/h3>\n
Autori su podvukli da se proizvodnja struje iz fosilnih goriva smanjuje u periodima kada se kapaciteti iz niskougljeni\u010dnih izvora, uklju\u010duju\u0107i hidroelektrane, \u0161ire br\u017ee od rasta potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom. Naveli su da je i dalje mogu\u0107e da \u0107e do 2024. u\u010dinak postrojenja na fosilna goriva i emisije rasti,<\/a> ali da \u0107e prema\u0161iti vrhunac iz 2018. jedino ukoliko se potra\u017enja bude veoma mnogo pove\u0107avala ili u slu\u010daju da ekspanzija niskougljeni\u010dnih re\u0161enja bude jako slaba.<\/p>\n