Derivacione MHE umanjile su populaciju pastrmki 90% svuda gde su izgra\u0111ene<\/h3>\n![\"kraljevo](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/12\/kraljevo-goc-golija-mhe-pravo-na-vodu.jpg\")
Slika: Predrag Ili\u0107<\/figcaption><\/figure>\nProfesor Predrag Simonovi\u0107 sa Biolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu<\/strong>, bavi se izu\u010davanjem stani\u0161ta i uticaja koje deluju na riblji fond, a sa kolegama i koleginicama sa Biolo\u0161kog i \u0160umarskog fakulteta podatke o fondu pastrmki u planinskim rekama u Srbiji i njihovoj za\u0161titi prikuplja od 1998. godine.<\/p>\nSrbija, prema njegovim re\u010dima, ima relativno malu teritoriju, ali i veliki zna\u010daj za o\u010duvanje nekoliko tipova poto\u010dne pastrmke. Od svih ribljih vrsta pastrmka je, na\u017ealost, i najugro\u017eenija \u0161tetnim efektima MHE u Srbiji.<\/p>\n
Ni po\u0161tovanje zakonom propisanih procedura ne mo\u017ee da spre\u010di naru\u0161avanje ribljeg fonda<\/p><\/blockquote>\n
„Istra\u017eivanja su pokazala da su derivacione MHE umanjile populaciju pastrmki za 90% na svakom stani\u0161tu pastrmke na kom su izgra\u0111ene“, izjavio je Simonovi\u0107, dodav\u0161i i da po\u0161tovanje zakonom propisanih procedura ne igra ulogu u o\u010duvanju ribljeg fonda, budu\u0107i da ekosistem i u tom slu\u010daju po pravilu biva naru\u0161en.<\/p>\n
Simonovi\u0107 je objasnio mehanizam naru\u0161avanja stani\u0161ta pastrmke na osnovu podataka iz istra\u017eivanja koje je pro\u0161le godine sproveo na nekoliko reka u okolini Kraljeva i Arilja zajedno sa kolegama dr Verom Nikoli\u0107, dr Ratkom Risti\u0107em i dr Vuka\u0161inom Mil\u010danovi\u0107em. U pitanju su Gok\u010danica, Kolska, Sokolska i Brezanska reka, te Jo\u0161anica i Panjica.<\/p>\n
Male hidroelektrane, pokazalo se, svuda imaju isti uticaj na temperaturu, kiseonik i elektroprovodljivost, odnosno rastvorljivost supstanci u rekama na kojima su izgra\u0111ene: temperatura vode na kraju derivacije je uvek ve\u0107a nego iznad vodozahvata, dok je koli\u010dina kiseonika ve\u0107a iznad hidroelektrana.<\/p>\n
Riblje staze su neupotrebljive za doma\u0107e pastrmke jer za razliku od atlantskih nemaju migratorni instinkt i u njih i ne ulaze<\/p><\/blockquote>\n
Najdrasti\u010dnija promena je u koli\u010dini rastvorenih supstanci, kojih vi\u0161e ima ispod derivacije. Svakodnevnim re\u010dnikom re\u010deno, u vodotoku van cevovoda ostaje mala koli\u010dina vode, koja se br\u017ee greje (zbog \u010dega gubi kiseonik), a sporije te\u010de – zbog \u010dega se i br\u017ee menja sastav vode.<\/p>\n
Simonovi\u0107 je publici predstavio i slike sa terena, da bi skrenuo pa\u017enju na o\u010digledne probleme. U Kolskoj reci tako van cevi ostane oko \u0161est puta manje vode nego u njoj, a riblja staza je, mada izgra\u0111ena po propisima, u praksi za ribe neupotrebljiva. Uz to \u0161to ve\u0107inu ribljih staza, \u010dija izgradnja zahteva ozbiljniji nau\u010dno-tehnolo\u0161ki pristup, doma\u0107e pastrmke ne bi mogle da ih koriste ni kada bi poku\u0161ale, jer, za razliku od atlantskih, nemaju migratorni instinkt i u riblje staze i ne ulaze.<\/p>\n
„Na\u0161e pastrmke se kre\u0107u stotinak metara gore-dole, \u0161to obesmi\u0161ljava taj kompenzatorni mehanizam za gubitke u populaciji koje izazivaju MHE, naveo je Simonovi\u0107.<\/p>\n
Ni poribljavanje ne mo\u017ee da sanira \u0161tetu koja se napravi<\/p><\/blockquote>\n
Ni drugi kompenzatorni mehanizam, poribljavanje, nije bolji. U svrhe poribljavanja je, recimo, izgra\u0111eno jedinstveno mrestili\u0161te, sa namerom da se iz njega pastrmkom poribljavaju sve ugro\u017eene reke u Srbiji. „Me\u0111utim, svaki genofond pastrmke adaptira se na lokalnu reku i mo\u017ee biti sasvim druga\u010diji od genofonda prve susedne reke, \u0161to je vrednost koja se poribljavanjem gubi, dodao je on.<\/p>\n
Simonovi\u0107 je izjavio i da su iza ovakvih, o\u010digledno nelogi\u010dnih odluka naj\u010de\u0161\u0107e privatni finansijski interesi.<\/p>\n
Studije o uticaju na \u017eivotnu sredinu pi\u0161u gra\u0111evinski in\u017eenjeri<\/h3>\n![\"kraljevo](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/12\/kraljevo-goc-golija-pravo-na-vodu-mhe-predrag-simonovic.jpg\")
Profesor Predrag Simonovi\u0107 sa Biolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu<\/figcaption><\/figure>\nOn se osvrnuo i na izostanak studija o za\u0161titi \u017eivotne sredine i izostanak kvalitetnih studija.<\/p>\n
„Hidroelektrane su ra\u0111ene na rekama koje jedva da imaju protok od sto do \u010detiri stotine litara vode u sekundi, i to pri velikim vodostajima, sa instalisanim snagama koje su tako male da po zakonu ne zahtevaju studije uticaja na \u017eivotnu sredinu, a svesno se i\u0161lo na to da se uni\u0161tavaju vode koje su u svakom smislu izuzetno vredne (uklju\u010duju\u0107i i njihovu vrednost kao rezerve pija\u0107e vode) da bi se postigli li\u010dni, materijalni interesi“, podsetio je Simonovi\u0107.<\/p>\n
Simonovi\u0107 je kritikovao neke od retkih izvr\u0161enih i dostupnih studija uticaja MHE na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Tako se u studiji koja se odnosi na jednu MHE na Goliji iznosi neosnovan zaklju\u010dak da \u0107e „pastrmka bolje \u017eiveti u dubljoj vodi“. Dok pomenutu studiju ne potpisuje biolog, nego gra\u0111evinski in\u017eenjer, u publikaciji Hidroekolo\u0161ka studija mogu\u0107eg uticaja MHE \u201cLani\u0161te\u201d na ekosistem Rupske reke, biolog iznosi mi\u0161ljenje da \u0107e „pastrmka br\u017ee rasti i bolje \u017eiveti u manjoj koli\u010dini vode koja ostane u koritu reke nakon stavljanja dela reke u cev jer \u0107e se manje mu\u010diti i manje energije tro\u0161iti na plivanje“. Tako\u0111e, se\u00a0 navodi da populacija ne\u0107e pasti „ispod optimalnog smanjenja broja pastrmke“, \u0161to je, upozorio je profesor, formulacija koji ne postoji u teoriji.<\/p>\n
Se\u010da stoletne \u0161ume zbog skijali\u0161ta na Goliji<\/h3>\n![\"kraljevo](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/12\/kraljevo-goc-golija-pravo-na-vodu-mhe-iva-markovic.jpg\")
Iva Markovi\u0107, inicijativa Pravo na vodu<\/figcaption><\/figure>\nMilan Ru\u017ei\u0107, iz Dru\u0161tva za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije,<\/strong> pribli\u017eio je publici specifi\u010dnosti planine Golije. Po njegovim re\u010dima, u pitanju je jedna od retkih planina u Srbiji na kojoj jo\u0161 postoji veliki broj naselja \u010diji se stanovnici bave tradicionalnim delatnostima: \u0161umarstvom, sto\u010darstvom, vo\u0107arstvom. Budu\u0107i da je uz to izuzetno bogata \u0161umom i vodom, Golija je tokom \u010ditave godine atraktivna za seoski turizam, a mogla bi da bude i centar povratka tradicionalnom na\u010dinu \u017eivota za one koji bi to \u017eeleli.<\/p>\nUmesto toga, Golija je izlo\u017eena intenzivnom \u0161umarstvu, divljoj gradnji i opasnosti da se na njoj izgradi ski-centar.<\/p>\n
„Izgradnja infrastrukture za skijali\u0161te bi zahtevala se\u010du stoletne \u0161ume u kojoj \u017eive najvrednije vrste na na\u0161im planinama“, obja\u0161njava Ru\u017ei\u0107, i dodaje da je re\u010d o vrstama koje skloni\u0161te tra\u017ee u \u010detinarskim, hladnim \u0161umama kakvih ima samo nekoliko u Srbiji. „Ako to izgube mi ih trajno gubimo“, istakao je on.<\/p>\n
Po kom osnovu se izdaju dozvole za gradnju u parku prirode?<\/p><\/blockquote>\n
Na Goliji, uz to, zbog klimatskih promena nema dovoljno prirodnog snega, pa bi morao da se pravi ve\u0161ta\u010dki. To bi u praksi zahtevalo da se ve\u0107ina izvora i re\u010dica kaptiraju i usmere u ve\u0161ta\u010dke akumulacije. Zbog se\u010de \u0161ume i reme\u0107enja vodotokova do\u0161lo bi do drasti\u010dne fragmentacije stani\u0161ta, \u017eivotinje bi se uznemiravale prate\u0107im saobra\u0107ajem, a \u017eivotnoj sredini bi \u0161kodio i otpad kakav druga skijali\u0161ta u Srbiji neometano proizvode.<\/p>\n
Ru\u017ei\u0107 je istakao da je Golija napadnuta i divljom gradnjom i zapitao se kako je i da li mogu\u0107e da se izdaju dozvole za gradnju u parku prirode: „Mi smo izgubili Kopaonik, Zlatibor je pretvoren u novi Dor\u0107ol ili Budvu, a Goliju gubimo na na\u0161e o\u010di“, podsetio je on.<\/p>\n
Stru\u010dne institucije, fakulteti,\u00a0 instituti \u0107ute o devastaciji Golije<\/p><\/blockquote>\n
Predstavnik Dru\u0161tva za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije je naveo i da Golija trpi pritisak i od intenzivnog \u0161umarstva, koje \u010desto ne uva\u017eava dovoljno ekolo\u0161ke funkcije \u0161ume. On je kritikovao praksu da se suvo drvo uklanja iz \u0161ume, jer je poznato da ono ima va\u017enu ulogu u obnavljanju ekosistema. Suvo drvo je, naime, nezamenjivo u lancu ishrane i pru\u017ea dom razli\u010ditim grupama organizama, uklju\u010duju\u0107i i ptice, a uklanjanjem mrtvih stabala nestaju stani\u0161ta najugro\u017eenijih vrsta ptica, poput sova i detli\u0107a.<\/p>\n
Ru\u017ei\u0107 je zamerio i stru\u010dnim institucijama, fakultetima i institutima, sa izuzetkom Biolo\u0161kog, \u0161to se ne zauzmu javno protiv devastacije Golije.<\/p>\n
\nZaboravljeno stani\u0161te bizona<\/h4>\n
Profesor Predrag Simonovi\u0107 sa Biolo\u0161kog fakulteta Univerziteta u Beogradu<\/strong>, bavi se izu\u010davanjem stani\u0161ta i uticaja koje deluju na riblji fond, a sa kolegama i koleginicama sa Biolo\u0161kog i \u0160umarskog fakulteta podatke o fondu pastrmki u planinskim rekama u Srbiji i njihovoj za\u0161titi prikuplja od 1998. godine.<\/p>\n Srbija, prema njegovim re\u010dima, ima relativno malu teritoriju, ali i veliki zna\u010daj za o\u010duvanje nekoliko tipova poto\u010dne pastrmke. Od svih ribljih vrsta pastrmka je, na\u017ealost, i najugro\u017eenija \u0161tetnim efektima MHE u Srbiji.<\/p>\n Ni po\u0161tovanje zakonom propisanih procedura ne mo\u017ee da spre\u010di naru\u0161avanje ribljeg fonda<\/p><\/blockquote>\n „Istra\u017eivanja su pokazala da su derivacione MHE umanjile populaciju pastrmki za 90% na svakom stani\u0161tu pastrmke na kom su izgra\u0111ene“, izjavio je Simonovi\u0107, dodav\u0161i i da po\u0161tovanje zakonom propisanih procedura ne igra ulogu u o\u010duvanju ribljeg fonda, budu\u0107i da ekosistem i u tom slu\u010daju po pravilu biva naru\u0161en.<\/p>\n Simonovi\u0107 je objasnio mehanizam naru\u0161avanja stani\u0161ta pastrmke na osnovu podataka iz istra\u017eivanja koje je pro\u0161le godine sproveo na nekoliko reka u okolini Kraljeva i Arilja zajedno sa kolegama dr Verom Nikoli\u0107, dr Ratkom Risti\u0107em i dr Vuka\u0161inom Mil\u010danovi\u0107em. U pitanju su Gok\u010danica, Kolska, Sokolska i Brezanska reka, te Jo\u0161anica i Panjica.<\/p>\n Male hidroelektrane, pokazalo se, svuda imaju isti uticaj na temperaturu, kiseonik i elektroprovodljivost, odnosno rastvorljivost supstanci u rekama na kojima su izgra\u0111ene: temperatura vode na kraju derivacije je uvek ve\u0107a nego iznad vodozahvata, dok je koli\u010dina kiseonika ve\u0107a iznad hidroelektrana.<\/p>\n Riblje staze su neupotrebljive za doma\u0107e pastrmke jer za razliku od atlantskih nemaju migratorni instinkt i u njih i ne ulaze<\/p><\/blockquote>\n Najdrasti\u010dnija promena je u koli\u010dini rastvorenih supstanci, kojih vi\u0161e ima ispod derivacije. Svakodnevnim re\u010dnikom re\u010deno, u vodotoku van cevovoda ostaje mala koli\u010dina vode, koja se br\u017ee greje (zbog \u010dega gubi kiseonik), a sporije te\u010de – zbog \u010dega se i br\u017ee menja sastav vode.<\/p>\n Simonovi\u0107 je publici predstavio i slike sa terena, da bi skrenuo pa\u017enju na o\u010digledne probleme. U Kolskoj reci tako van cevi ostane oko \u0161est puta manje vode nego u njoj, a riblja staza je, mada izgra\u0111ena po propisima, u praksi za ribe neupotrebljiva. Uz to \u0161to ve\u0107inu ribljih staza, \u010dija izgradnja zahteva ozbiljniji nau\u010dno-tehnolo\u0161ki pristup, doma\u0107e pastrmke ne bi mogle da ih koriste ni kada bi poku\u0161ale, jer, za razliku od atlantskih, nemaju migratorni instinkt i u riblje staze i ne ulaze.<\/p>\n „Na\u0161e pastrmke se kre\u0107u stotinak metara gore-dole, \u0161to obesmi\u0161ljava taj kompenzatorni mehanizam za gubitke u populaciji koje izazivaju MHE, naveo je Simonovi\u0107.<\/p>\n Ni poribljavanje ne mo\u017ee da sanira \u0161tetu koja se napravi<\/p><\/blockquote>\n Ni drugi kompenzatorni mehanizam, poribljavanje, nije bolji. U svrhe poribljavanja je, recimo, izgra\u0111eno jedinstveno mrestili\u0161te, sa namerom da se iz njega pastrmkom poribljavaju sve ugro\u017eene reke u Srbiji. „Me\u0111utim, svaki genofond pastrmke adaptira se na lokalnu reku i mo\u017ee biti sasvim druga\u010diji od genofonda prve susedne reke, \u0161to je vrednost koja se poribljavanjem gubi, dodao je on.<\/p>\n Simonovi\u0107 je izjavio i da su iza ovakvih, o\u010digledno nelogi\u010dnih odluka naj\u010de\u0161\u0107e privatni finansijski interesi.<\/p>\n On se osvrnuo i na izostanak studija o za\u0161titi \u017eivotne sredine i izostanak kvalitetnih studija.<\/p>\n „Hidroelektrane su ra\u0111ene na rekama koje jedva da imaju protok od sto do \u010detiri stotine litara vode u sekundi, i to pri velikim vodostajima, sa instalisanim snagama koje su tako male da po zakonu ne zahtevaju studije uticaja na \u017eivotnu sredinu, a svesno se i\u0161lo na to da se uni\u0161tavaju vode koje su u svakom smislu izuzetno vredne (uklju\u010duju\u0107i i njihovu vrednost kao rezerve pija\u0107e vode) da bi se postigli li\u010dni, materijalni interesi“, podsetio je Simonovi\u0107.<\/p>\n Simonovi\u0107 je kritikovao neke od retkih izvr\u0161enih i dostupnih studija uticaja MHE na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Tako se u studiji koja se odnosi na jednu MHE na Goliji iznosi neosnovan zaklju\u010dak da \u0107e „pastrmka bolje \u017eiveti u dubljoj vodi“. Dok pomenutu studiju ne potpisuje biolog, nego gra\u0111evinski in\u017eenjer, u publikaciji Hidroekolo\u0161ka studija mogu\u0107eg uticaja MHE \u201cLani\u0161te\u201d na ekosistem Rupske reke, biolog iznosi mi\u0161ljenje da \u0107e „pastrmka br\u017ee rasti i bolje \u017eiveti u manjoj koli\u010dini vode koja ostane u koritu reke nakon stavljanja dela reke u cev jer \u0107e se manje mu\u010diti i manje energije tro\u0161iti na plivanje“. Tako\u0111e, se\u00a0 navodi da populacija ne\u0107e pasti „ispod optimalnog smanjenja broja pastrmke“, \u0161to je, upozorio je profesor, formulacija koji ne postoji u teoriji.<\/p>\n Milan Ru\u017ei\u0107, iz Dru\u0161tva za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije,<\/strong> pribli\u017eio je publici specifi\u010dnosti planine Golije. Po njegovim re\u010dima, u pitanju je jedna od retkih planina u Srbiji na kojoj jo\u0161 postoji veliki broj naselja \u010diji se stanovnici bave tradicionalnim delatnostima: \u0161umarstvom, sto\u010darstvom, vo\u0107arstvom. Budu\u0107i da je uz to izuzetno bogata \u0161umom i vodom, Golija je tokom \u010ditave godine atraktivna za seoski turizam, a mogla bi da bude i centar povratka tradicionalnom na\u010dinu \u017eivota za one koji bi to \u017eeleli.<\/p>\n Umesto toga, Golija je izlo\u017eena intenzivnom \u0161umarstvu, divljoj gradnji i opasnosti da se na njoj izgradi ski-centar.<\/p>\n „Izgradnja infrastrukture za skijali\u0161te bi zahtevala se\u010du stoletne \u0161ume u kojoj \u017eive najvrednije vrste na na\u0161im planinama“, obja\u0161njava Ru\u017ei\u0107, i dodaje da je re\u010d o vrstama koje skloni\u0161te tra\u017ee u \u010detinarskim, hladnim \u0161umama kakvih ima samo nekoliko u Srbiji. „Ako to izgube mi ih trajno gubimo“, istakao je on.<\/p>\n Po kom osnovu se izdaju dozvole za gradnju u parku prirode?<\/p><\/blockquote>\n Na Goliji, uz to, zbog klimatskih promena nema dovoljno prirodnog snega, pa bi morao da se pravi ve\u0161ta\u010dki. To bi u praksi zahtevalo da se ve\u0107ina izvora i re\u010dica kaptiraju i usmere u ve\u0161ta\u010dke akumulacije. Zbog se\u010de \u0161ume i reme\u0107enja vodotokova do\u0161lo bi do drasti\u010dne fragmentacije stani\u0161ta, \u017eivotinje bi se uznemiravale prate\u0107im saobra\u0107ajem, a \u017eivotnoj sredini bi \u0161kodio i otpad kakav druga skijali\u0161ta u Srbiji neometano proizvode.<\/p>\n Ru\u017ei\u0107 je istakao da je Golija napadnuta i divljom gradnjom i zapitao se kako je i da li mogu\u0107e da se izdaju dozvole za gradnju u parku prirode: „Mi smo izgubili Kopaonik, Zlatibor je pretvoren u novi Dor\u0107ol ili Budvu, a Goliju gubimo na na\u0161e o\u010di“, podsetio je on.<\/p>\n Stru\u010dne institucije, fakulteti,\u00a0 instituti \u0107ute o devastaciji Golije<\/p><\/blockquote>\n Predstavnik Dru\u0161tva za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica Srbije je naveo i da Golija trpi pritisak i od intenzivnog \u0161umarstva, koje \u010desto ne uva\u017eava dovoljno ekolo\u0161ke funkcije \u0161ume. On je kritikovao praksu da se suvo drvo uklanja iz \u0161ume, jer je poznato da ono ima va\u017enu ulogu u obnavljanju ekosistema. Suvo drvo je, naime, nezamenjivo u lancu ishrane i pru\u017ea dom razli\u010ditim grupama organizama, uklju\u010duju\u0107i i ptice, a uklanjanjem mrtvih stabala nestaju stani\u0161ta najugro\u017eenijih vrsta ptica, poput sova i detli\u0107a.<\/p>\n Ru\u017ei\u0107 je zamerio i stru\u010dnim institucijama, fakultetima i institutima, sa izuzetkom Biolo\u0161kog, \u0161to se ne zauzmu javno protiv devastacije Golije.<\/p>\nStudije o uticaju na \u017eivotnu sredinu pi\u0161u gra\u0111evinski in\u017eenjeri<\/h3>\n
Se\u010da stoletne \u0161ume zbog skijali\u0161ta na Goliji<\/h3>\n
\nZaboravljeno stani\u0161te bizona<\/h4>\n
![\"kraljevo](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/12\/kraljevo-goc-golija-pravo-na-vodu-mhe-bojana-minovic.jpg\")
<\/p>\n