{"id":36084,"date":"2020-12-19T08:54:41","date_gmt":"2020-12-19T07:54:41","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=36084"},"modified":"2021-02-03T09:11:51","modified_gmt":"2021-02-03T08:11:51","slug":"najbogatiji-emituju-najvise-co2-i-na-njima-je-glavna-odgovornost-za-klimatske-promene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/najbogatiji-emituju-najvise-co2-i-na-njima-je-glavna-odgovornost-za-klimatske-promene\/","title":{"rendered":"Najbogatiji emituju najvi\u0161e CO2 i na njima je glavna odgovornost za klimatske promene"},"content":{"rendered":"

Najbogatiji stanovnici planete, koji \u010dine samo 1% globalne populacije, odgovorni su za duplo vi\u0161e emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te od najsiroma\u0161nijih, koji predstavljaju \u010dak 50% populacije, pa \u0107e morati da smanje emisije najmanje 30 puta kako bi se ograni\u010dilo globalno zagrevanje i dostigli ciljevi Pariskog sporazuma.<\/h2>\n

Ovo je jo\u0161 jedna poruka, ovaj put kroz najnoviji izve\u0161taj o emisijama (eng. Emissions Gap Report), koji je pripremio Program za \u017eivotnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP), da najbogatiji moraju da preuzmu najve\u0107u odgovornost za re\u0161avanje problema klimatskih promena jer ih njihove aktivnosti u najve\u0107em delu i izazivaju.<\/p>\n

Izve\u0161taj UNEP-a svake godine procenjuje koliki je jaz izme\u0111u o\u010dekivanih emisija i nivoa koji je potreban da bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma – da se globalno zagrevanje u ovom veku ograni\u010di na znatno ispod 2 stepena sa iljem da bude 1,5.<\/p>\n

Prose\u010dne emisije najbogatijih su 75 tona ekvivalentnog CO2, a najsiroma\u0161nijih oko jedne tone<\/p><\/blockquote>\n

Izve\u0161taj<\/a> otkriva da je planeta, uprkos kratkom padu emisija ugljen-dioksida zbog pandemije COVID-19, i dalje na putu da zabele\u017ei porast temperature u ovom veku ve\u0107i od tri stepena.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina da se ovaj scenario spre\u010di je da emisije smanje oni koji su za njih najvi\u0161e i odgovorni – a to su najbogatiji.<\/p>\n

U izve\u0161taju se navodi da je za ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma neophodno smanjenje prose\u010dnih emisija iz potro\u0161nje po glavi stanovnika na oko 2-2,5 tona ekvivalentnog ugljen-dioksida (tCO2e) do 2030.<\/p>\n

Sada je taj prosek kod 1% najbogatijih stanovnika planete skoro 75 tona, a kod najsiroma\u0161nijih 50% oko jedne tone.<\/p>\n

To zna\u010di da bi najbogatijih trebalo da smanje trenutne emisije najmanje 30 puta, dok bi emisije najsiroma\u0161nijih mogle i da se povec\u0301aju jer su sada ni\u017ee od proseka koji je dovoljan da se ostvare ciljevi Parsikog sporazuma, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n

Potro\u0161a\u010dke navike se moraju promeniti<\/p><\/blockquote>\n

Izve\u0161taj nagla\u0161ava da su promene u potro\u0161a\u010dkim navikama neminovne – ne samo da bi se smanjile klimatske promene, vec\u0301 i da bi se spre\u010dilo naru\u0161avanje prirode i zaga\u0111enje.<\/p>\n

Brojni su primeri kako vlade mogu da promovi\u0161u odr\u017eiv na\u010din \u017eivota:<\/p>\n