{"id":35441,"date":"2020-11-18T00:27:32","date_gmt":"2020-11-17T23:27:32","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=35441"},"modified":"2020-12-15T11:42:15","modified_gmt":"2020-12-15T10:42:15","slug":"eles-dobio-preko-100-milliona-evra-od-eu-japana-za-razvojne-projekte","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/eles-dobio-preko-100-milliona-evra-od-eu-japana-za-razvojne-projekte\/","title":{"rendered":"ELES dobio preko 100 milliona evra od EU, Japana za razvojne projekte"},"content":{"rendered":"

ELES gradi svoju poziciju preko razvojnih projekata, uz jaku me\u0111unarodnu komponentu. Slovena\u010dki operator prenosnog sistema (TSO) elektri\u010dne energije obezbedio je od Evropske unije i Japana vi\u0161e od sto miliona evra za tu namenu, otkrio je u intervjuu za Balkan Green Energy News generalni direktor Aleksander Mervar. On je kazao da kompanija ima zadatak da doprinese dru\u0161tveno korisnoj energetskoj tranziciji ka budu\u0107nosti bez ugljenika.<\/h2>\n

Prodor energije iz obnovljivih izvora se ubrzava \u0161irom sveta. \u0160ta ELES preduzima da bi odr\u017eao korak s tim trendom? Koji je njegov zadatak u svetlu izazova koji se javljaju?<\/h4>\n

Kad posmatramo integraciju obnovljivih izvora u energetski sistem, ELES deluje u tri klju\u010dna pravca, koji se dele na vi\u0161e manjih. Prvi je pove\u0107anje kapaciteta osnovne mre\u017ee, koji \u0107e omogu\u0107iti dalje pove\u0107anje prenosa struje na velikim razdaljinama.<\/p>\n

Drugi je podr\u0161ka elektrifikaciji rasutih, distribuiranih izvora i onoj na mikronivou, a one zajedno s aktivnim odazivom na strani potro\u0161nje postaju sve bitniji faktor za stabilnost elektromre\u017ea. Tre\u0107i glavni pravac je me\u0111usektorsko uparivanje \u2013 povezivanje elektroenergetskog sistema s drugim \u010distim izvorima energije i energetskim mre\u017eama, kao i transporta.<\/p>\n

Na\u0161 posao je da kroz operativne, investicione i razvojne aktivnosti, projekte i u\u010de\u0161\u0107e u dono\u0161enju zakonodavnih re\u0161enja pro\u0161irimo svoje znanje i omogu\u0107imo dru\u0161tveno korisnu tranziciju ka budu\u0107nosti bez ugljenika.<\/p>\n

Kako ELES, budu\u0107i da je u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, vaga svoje korporativne interese u odnosu na tempo unapre\u0111enja sistema i zahteve iz vlade?<\/h4>\n

Na svom polju rada moramo da te\u017eimo ravnote\u017ei izme\u0111u o\u010dekivanja i interesa mnogih zainteresovanih strana. Izazov je postizati kompromise, ali najva\u017enije je u\u010diniti poslovanje transparentnim. Mnogo napora ula\u017eemo u odr\u017eavanju partnerskih odnosa sa glavnim zainteresovanim stranama.<\/p>\n

Do\u0161ao sam u kompaniju pre 12 godina, a generalni direktor sam od 2013. godine. Sve ovo vreme imali smo sre\u0107u da imamo efikasan nadzorni odbor. Zatim, a to nije manje bitno, presudno je ceniti svoje ljude.<\/p>\n

Znate, nismo bili obavezni da u\u0111emo u razvojne projekte za koje su potrebni veliki resursi. Ali s dobrim rezultatima svojih strate\u0161kih inovacija zadobili smo ve\u0107e poverenje glavnih donosilaca odluka i drugih zainteresovanih strana. Uvek smo sve \u0161to je potrebno izvr\u0161avali u pravom trenutku.<\/p>\n

Na\u0161e aktivnosti na polju inovacija prepoznala je i Evropska komisija, od koje smo dobili znatnu finansijsku podr\u0161ku. Dosad smo za razvojne projekte obezbedili preko sto miliona evra sredstava od Evropske unije i Japana.<\/p>\n

Kako \u0107e\u00a0projekti interkonekcija s Italijom i Ma\u0111arskom<\/a> uticati na doma\u0107u mre\u017eu i elektroenergetski sistem?<\/h4>\n

Novi projekti interkonekcija nas pripremaju za veliku promenljivost u geografskoj koncentrisanosti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i o\u010dekivanog ubrzavanja izmena smera tokova izme\u0111u najve\u0107ih energetskih centara u Evropi. Usled re\u010denih fluktuacija, Slovenija \u0107e biti sve izlo\u017eenija pritisku tr\u017ei\u0161ta i potrebe za operativnom stabilno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Odgovor na sve te izazove su pove\u0107avanje kapaciteta dalekovoda i interkonekcije. Osim toga, doma\u0107a mre\u017ea \u0107e biti mnogo bolje kori\u0161\u0107ena nego ranije i dove\u0161\u0107emo do pozitivnog efekta \u0161to se ti\u010de tro\u0161kova koje pla\u0107aju korisnici. Me\u0111utim, treba naglasiti da interkonekcije trenutno nisu jedino re\u0161enje.<\/p>\n

U ELES-u tako\u0111e vodimo mnogo ra\u010duna o tome da mre\u017ea bude pod kontrolom, \u0161to je danas na\u0161 najve\u0107i adut u pore\u0111enju sa susednim zemljama i evropskim elektroprivredama. Zajedno s na\u0161im nacionalnim i me\u0111unarodnim projektima, Slovenija je od kriti\u010dne ta\u010dke postala jedno od najfleksibilnijih \u010dvori\u0161ta u Evropi.<\/p>\n

Da li \u0107e projekat Sincro.Grid<\/a> s Hrvatskom koristiti doma\u0107instvima i potro\u0161a\u010dima struje u privredi?<\/h4>\n

Da, projekat pametnih mre\u017ea Sincro.Grid \u0107e unaprediti slovena\u010dku i hrvatsku mre\u017eu i mre\u017ee okolnih zemalja. Done\u0107e finansijsku i dru\u0161tvenu korist, kao i dobrobit po pitanju \u017eivotne sredine, jer \u0107e oboriti emisije CO2. Omogu\u0107i\u0107e kontrolisani prenos velikih koli\u010dina energije iz obnovljivih izvora iz Jugoisto\u010dne Evrope ka zapadnim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n

Projektom Sincro.Grid \u0107emo re\u0161iti probleme s prenaponom, koji su povezani sa starenjem opreme i ve\u0107om mogu\u0107no\u0161\u0107u kvara te ni\u017eim nivoom pouzdanosti, tako \u0161to \u0107emo i u slovena\u010dkoj i hrvatskoj prenosnoj mre\u017ei priklju\u010diti ure\u0111aje za kompenzaciju.<\/p>\n

Virtuelni prekograni\u010dni kontrolni centar je potpuno nova ideja na globalnom planu<\/p><\/blockquote>\n

Ubacivanjem baterija za skladi\u0161tenje struje (10 megavata i 50 megavat-sati) omogu\u0107i\u0107emo ulazak ove tehnologije u najzahtevnije oblasti upravljanja sistemom u delu variranja frekvencije. Sa DTR sistemom za utvr\u0111ivanje operativnih limita, dalje \u0107emo pove\u0107ati prekograni\u010dni kapacitet prenosa postoje\u0107im dalekovodima.<\/p>\n

Virtuelni prekograni\u010dni kontrolni centar (VCBCC) je potpuno nova ideja na globalnom planu. S njim dobijamo jo\u0161 funkcija u postoje\u0107em ELES-ovom i HOPS-ovom kontrolnom sistemu, me\u0111u kojima su kontrola napona i optimizacija gubitaka, pra\u0107enje proizvodnje iz obnovljivih izvora i efikasna kontrola nad njom kao i daljinsko upravljanje novim ure\u0111ajima (SVC \/ STATCOM, VSR prigu\u0161nicama, kondenzatorom MSC, baterijama).<\/p>\n

ELES je dobio ISGAN-ova priznanja za demonstraciju pametnih mre\u017ea i pametnih zajednica i istra\u017eiva\u010dki poduhvat FutureFlow.<\/a> Kako se ona odra\u017eavaju na va\u0161e planove?<\/h4>\n

Prvo i drugo mesto za NEDO odnosno projekat FutureFlow na svetskom nivou veliko su priznanje za ELES i, istovremeno, sna\u017ean dokaz za same sebe i druge da \u010dak i tradicionalno konzervativni TSO-ovi mogu da budu nosioci najprogresivnijih razvojnih i inovativnih aktivnosti \u2013 i to veoma uspe\u0161no.<\/p>\n

U ELES-u radimo promi\u0161ljeno i sistematski, a u taj pristup ulaze dva dokumenta koje je nedavno odobrio nadzorni odbor. To su Strategija odr\u017eivosti ELES-a do 2050. i Dugoro\u010dni strate\u0161ki plan ELES 2021-2025.<\/p>\n

Kao \u0161to su ELES-ovi strate\u0161ki dokumenti bili zajedni\u010dka nit na\u0161eg rada proteklih desetak godina, mo\u017eemo re\u0107i i da ovi dokumenti predstavljaju okvir na\u0161eg budu\u0107eg rada. Odobravanje od u\u010desnika u projektima i eksterne javnosti nadahnjuje nas da i dalje izvrsno sprovodimo projekte koje smo sebi zacrtali.<\/p>\n

\n
\"ELES<\/figure>\n
Slika: Odobravanje od u\u010desnika u projektima i eksterne javnosti nadahnjuje nas da i dalje izvrsno sprovodimo projekte koje smo sebi zacrtali (ELES)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Mo\u017eete li iz ugla tro\u0161kova i upravljanja uporediti tehnologiju baterija, koja je u usponu, s konvencionalnim skladi\u0161tenjem elektri\u010dne energije? Koja je uloga baterija i kondenzatora<\/a> u sistemu prenosa?<\/h4>\n

Za konvencionalno skladi\u0161tenje struje koriste se reverzibilne hidroelektrana. Osnovna namena im je da dr\u017ee ve\u0107u koli\u010dinu energije, pa se prave tako da rade u punom ciklusu, gde se iskoristi celokupna gornja akumulacija.<\/p>\n

Veli\u010dina akumulacije uti\u010de na du\u017einu ciklusa, koji mo\u017ee da traje nekoliko dana ili \u010dak nedelja. Elektrana pumpa vodu navi\u0161e dok su cene niske, a proizvodi kada su vi\u0161e i tako ostvaruje profit.<\/p>\n

Savremeni sistemi baterija za pohranjivanje energije nisu podesni za takav rad, po\u0161to su mnogo ograni\u010deniji u zapremini nego reverzibilne hidroelektrane. Kod baterija su nam najkorisniji njihova brzina i ve\u0107a efikasnost, tako da su veoma pogodne za brzo regulisanje frekvencije ili \u010dak za pove\u0107anje istrajnosti sistema odnosno inercije.<\/p>\n

Baterije su isplativije za skladi\u0161tenje nego reverzibilne hidroelektrane kad je re\u010d o brzom regulisanju frekvencije ili \u010dak ja\u010danje inercije<\/p><\/blockquote>\n

Za te svrhe, ulaganje u baterijske sisteme je ekonomski opravdanije nego u reverzibilne pogone. Tako\u0111e, znatno je lak\u0161e smestiti pogon s baterijama u prostoru nego konvencionalne izvore. Velika prednost sistema baterija za skladi\u0161tenje struje je njihova mogu\u0107nost da obavljaju vi\u0161e funkcija u isto vreme, \u0161to je posebno dobrodo\u0161lo na nivou kod krajnjih korisnika.<\/p>\n

Kondenzatori se kod prenosa struje uglavnom upotrebljavaju za unapre\u0111enje naponskih uslova, odnosno u segmentu reaktivne snage, a ne aktivne snage ili frekvencije. Oni imaju sli\u010dne prednosti nad konvencionalnim postrojenjima kao baterije, a mana im je \u0161to regulaciju omogu\u0107avaju samo u jednom smeru.<\/p>\n

Da li vodonik ima svoje mesto u napretku tehnologije na tom polju?<\/h4>\n

TSO-ovi su svesni da u ovom sektoru tek treba uspostaviti praksu i svi znaju da treba da razradimo put. Ali trenutno se obnovljivim izvorima ne mo\u017ee re\u0161iti sve \u0161to je neophodno za prenos. Slovenija \u0107e do februara imati 40 megavata u baterijama sa ukupnim kapacitetom za skladi\u0161tenje od 150 megavat-sati, uklju\u010duju\u0107i one iz projekta NEDO. Ali to je jo\u0161 uvek daleko od dovoljnog.<\/p>\n

Kompanija i njeni partneri su se sa svojim projektom SLOP2G za vodonik prijavili za sredstva Inovacionog fonda EU<\/p><\/blockquote>\n

Jasno nam je da je zeleni gas veza i izvor energije u tranziciji ka dru\u0161tvu neutralnom po pitanju ugljenika, \u0161to je EU proglasila u Evropskom zelenom dogovoru<\/a> i svojim strategijama za vodonik i za integraciju energetskog sistema.<\/a> Tako smo lane udru\u017eili svoju ekspertizu i iskustva s Plinovodima, HSE-om i HESS-om i po\u010deli da radimo na projektu SLOP2G,<\/a> kojeg smo krajem oktobra prijavili za sredstva iz Inovacionog fonda.<\/p>\n

Projekat integri\u0161e dve lokacije za proizvodnju energije, gde \u0107e struja iz obnovljivih izvora i vi\u0161ak elektri\u010dne energije u sistemu biti pretvarani u zeleni vodonik, a on \u0107e zatim biti konvertovan u sinteti\u010dki metan.<\/a> Zeleni vodonik i sinteti\u010dki metan \u0107e na oba mesta mo\u0107i da se ubacuju u mre\u017eu za prenos gasa i isporuku krajnjim komercijalnim i korisnicima u industriji. Ovaj projekat je prvi konkretan korak na polju integracije sektora struje i gasa.<\/p>\n

Projekat NEDO se sprovodi\u00a0ve\u0107 \u010detiri godine.<\/a>\u00a0Da li vam je pomogao u razvoju kapaciteta za me\u0111unarodnu saradnju?<\/h4>\n

ELES je i pre projekta NEDO imao saradnju na me\u0111unarodnom planu, mada uglavnom u Evropi. \u010clanstvo u Evropskoj mre\u017ei operatora prenosnog sistema elektri\u010dne energije (ENTSO-E) sa sobom nosi u\u010de\u0161\u0107e vi\u0161e od stotine zaposlenih u raznim radnim grupama.<\/p>\n

Stoga smo ve\u0107 imali dobro utvr\u0111ene osnovne kapacitete. Zaposleni su visokoobrazovani i stru\u010dni i govore po barem jedan svetski jezik.<\/p>\n

U projektu NEDO smo stekli iskustvo u radu u kulturnom okru\u017eenju koje je zna\u010dajno druga\u010dije od evropskog. Tokom ovih godina pro\u0161irili smo svoje vidike po pitanju me\u0111unarodne saradnje i, posledi\u010dno, ohrabrili se za rad s najboljim partnerima bez obzira odakle su.<\/p>\n

Tim je samopouzdaniji i jo\u0161 stru\u010dniji i svaka saradnja ove vrste za nas otvara vi\u0161e mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Koje je rezultate postigao FutureFlow?<\/h4>\n

FutureFlow nam je doneo niz rezultata, a neke smo ve\u0107 tokom projekta efektivno integrisali u dnevne aktivnosti i tr\u017ei\u0161te elektri\u010dne energije u Sloveniji. Ali po\u010dnimo s konkretnim rezultatima.<\/p>\n

Treba da pomenemo tri platforme informacionih tehnologija (IT) koje smo razvili u sklopu projekta. One integri\u0161u \u010ditav lanac, od najmanje kontrolne jedinice do regionalne platforme za balansno tr\u017ei\u0161te, u jedinstvenu celinu s integrisanom funkcijom optimizacije.<\/p>\n

Uz pomo\u0107 tog tehnolo\u0161kog re\u0161enja, godinu dana smo izvodili probe u Austriji, Nema\u010dkoj, Rumuniji i Sloveniji i testirali i verifikovali tehnologije koje omogu\u0107avaju kompleksne sistemske usluge poput automatske rezerve za ponovnu uspostavu frekvencije \u2013 aFRR. Rezultatima projekta FutureFlow pokazali smo da povezivanjem tr\u017ei\u0161ta fleksibilnosti \u010detiri zemlje koje su u\u010destvovale u testovima mo\u017eemo da u\u0161tedimo 23 odsto regulacione energije.<\/p>\n

Sa tr\u017ei\u0161nog aspekta, svakako je zadivljuju\u0107i uspeh \u0161to smo u Austriji, Ma\u0111arskoj, Rumuniji i Sloveniji prou\u010dili prakti\u010dno celokupan potencijal fleksibilnosti i privukli vi\u0161e od devedeset klijenata i rasutih izvora ukupnog kapaciteta ve\u0107eg od 50 megavata.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i projektu FutureFlow, ELES je oboga\u0107en brojnim ve\u0161tinama, koje smo iskoristili za redefinisanje tr\u017ei\u0161ta balansiranja elektri\u010dne energije i prate\u0107ih usluga u Sloveniji. Nova pravila i uslovi za pru\u017eaoce usluga balansiranja se zato \u0161to vi\u0161e oslanjaju na rezultate projekta FutureFlow.<\/p>\n

\u0160ta mo\u017eete da nam ka\u017eete o rizicima za energetsku bezbednost u doba hakovanja i geopoliti\u010dkih turbulencija? Da li ste nekad pretrpeli sajbernapad?<\/h4>\n

ELES ima dva sistema: SCADA je za upravljanje prenosnom mre\u017eom, a drugi je za poslovni segment. Pored toga imamo, po sopstvenim procenama, drugi po snazi telekomunikacioni sistem u Sloveniji.<\/p>\n

Adekvatno \u0161titimo svoje sisteme i pratimo uputstva i smernice ENTSO-E-a za SCADA sistem. Mnogo pa\u017enje obra\u0107amo na informati\u010dku bezbednost.<\/p>\n

U po\u010detnoj smo fazi uspostavljanja vlastitog operativnog bezbednosnog centra. Do sada nismo imali posledica od eksternih sajbernapada, ali bilo je nekoliko poku\u0161aja.<\/p>\n

\n
\"ELES<\/figure>\n
Slika: Adekvatno ure\u0111ivanje elektromobilnosti u\u010dinilo bi uticaj na sistem prakti\u010dno neutralnim, a mogu\u0107e i pozitivnim (ELES)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

\u0160ta ekspanzija\u00a0elektromobilnosti<\/a>\u00a0zna\u010di za slovena\u010dkog operatera sistema prenosa?<\/h4>\n

Elektromobilnost bi u narednih deset godina mogla da se razvije u ozbiljnu smetnju za elektroenergetski sistem. Ne samo za distribuciju, ve\u0107 i za proizvodnju, odnosno za celokupan sistem, \u0161to onda postaje ELES-ov problem. Me\u0111utim, ukoliko uredimo elektromobilnost na pravi na\u010din, njen uticaj na sistem bio bi prakti\u010dno neutralan, mogu\u0107e i pozitivan.<\/p>\n

ELES vrlo intenzivno u\u010destvuje u pripremi neophodnih zakonskih, tehni\u010dkih i infrastrukturnih temelja za u\u010dinak koji pri\u017eeljkuju i elektroenergeti\u010dari i korisnici vozila. Naime, sklad izme\u0111u upotrebe elektri\u010dnih vozila, infrastrukture za punjenje i strujnog sistema zna\u010di\u0107e mnogo ni\u017ee cene \u010diste energije i mre\u017earine za krajnje korisnike.<\/p>\n

Sklad izme\u0111u upotrebe elektri\u010dnih vozila, infrastrukture za punjenje i strujnog sistema zna\u010di\u0107e mnogo ni\u017ee cene \u010diste energije i mre\u017earine za krajnje korisnike<\/p><\/blockquote>\n

Pre dve godine smo lansirali koncept E8<\/a> za integralni razvoj infrastrukture za masovno punjenje elektri\u010dnih vozila. Po\u010deli smo pilot-projektom, tako \u0161to smo prou\u010davali aspekat korisni\u010dkog iskustva i zato omogu\u0107ili zaposlenima da koriste kompanijina elektri\u010dna vozila. Instalirali smo 21 pametnu stanicu za punjenje na ELES-ovim lokacijama po Sloveniji i uspostavili centralni sistem za daljinsko upravljanje punionicama.<\/p>\n

Punja\u010di se pojavljuju na sve strane, ali potrebna su re\u0161enja za platforme i digitalno pla\u0107anje. \u0160irimo mre\u017eu. Na auto-putevima \u0107e biti postavljeno \u0161est stanica za elektri\u010dne autobuse i kamione. Podrazumeva se da one za velika vozila moraju da budu sna\u017ene i superbrze. ELES je potpisao sporazum o elektromobilnosti s drugim dr\u017eavnim kompanijama: DARS-om, koji upravlja auto-putevima, i Telekomom Slovenije.<\/p>\n

Na \u010demu je dosad radio\u00a0konzorcijum za pametne mre\u017ee<\/a>\u00a0oformljen pre godinu dana s kompanijom GEN-I?<\/h4>\n

Konzorcijum za zelenu transformaciju priprema prvu sveslovena\u010dku komercijalnu platformu za kori\u0161\u0107enje disperziranih izvora, mikroelektrifikaciju i aktivnu potro\u0161nju, radi implementacije nefrekvencijskih i frekvencijskih usluga u distribucionom i prenosnom sistemu.<\/p>\n

Istovremena upotreba tih izvora na nivou obe mre\u017ee i stvaranje platforme namenjene re\u0161avanju trenutnih uskih grla u distribucionom sistemu jeste karika koja nedostaje da bi se u Sloveniji ubrzalo uvo\u0111enje pametnih mre\u017ea. Zato je krajnji cilj da se ohrabri takav prodor na komercijalnoj bazi, bez subvencija.<\/p>\n

Pandemija virusa korona uslovila je\u00a0uvo\u0111enje strogih pravila u ELES-u<\/a>\u00a0za o\u010duvanje stabilnosti u sistemu. Koje su dosada\u0161nje posledice i kako se u ovoj fazi nosite s krizom?<\/h4>\n

U ELES-u smo svesni uloga koje imamo. Pru\u017eamo usluge od presudne va\u017enosti i upravljamo infrastrukturom od vitalnog zna\u010daja. Moramo da obezbedimo uslove da je struja uvek dostupna potro\u0161a\u010dima.<\/p>\n

Ovde va\u017enu ulogu ima neometan rad Republi\u010dkog centra za upravljanje (RVC). Opremljen je najsavremenijom tehnologijom. Rad zaposlenih u NCC-u ima klju\u010dni zna\u010daj za neometano funkcionisanje elektroenergetskog sistema Slovenije.<\/p>\n

Od toga zavisi celokupno snabdevanje strujom u Sloveniji, a zbog interkonekcija bi na\u0161e eventualne gre\u0161ke uticale \u010dak i na susedne zemlje, kontinentalni deo Evrope. Zato smo se tokom prvog ciklusa epidemije, od marta do maja, prvo pobrinuli za bezbednost svojih zaposlenih u RVC-u.<\/p>\n

Preko 60 procenata zaposlenih u ELES-u radi od ku\u0107e, 25 odsto obavlja svoj posao na radnom mestu, dok je oko 15 procenata na \u010dekanju<\/p><\/blockquote>\n

Do\u0161li smo do zaklju\u010dka da \u0107emo drasti\u010dno smanjiti mogu\u0107nost inficiranja ukoliko deo ekipe bude u izolaciji u prostorijama RVC-a, a ostatak u izolaciji kod ku\u0107e. Posle dve nedelje smo zamenili tim u RVC-u, nakon \u0161to su svi u njemu testirani.<\/p>\n

Osim toga, poslali smo ve\u0107inu zaposlenih da rade od ku\u0107e ili ih privremeno po\u0161tedeli ukoliko uslovi nisu omogu\u0107avali rad od ku\u0107e. Za drugi talas smo po\u010deli da se pripremamo ve\u0107 po\u010detkom jula, a stalno prilago\u0111avamo svoje mere i smernice.<\/p>\n

Preko 60 procenata trenutno radi od ku\u0107e, 25 odsto obavlja svoj posao na radnom mestu, dok je oko 15 procenata na \u010dekanju. \u0160to se ti\u010de RVC-a, dosad nismo uvodili karantin, jer smo koristili druge preventivne mere.<\/p>\n

Naravno, zbog pada potro\u0161nje struje u na\u0161oj dr\u017eavi i manjih prihoda od prekograni\u010dnih prenosnih kapaciteta, ELES-ovi prihodi \u0107e se ove godine smanjiti oko 15 odsto ili 25 miliona evra. To \u0107e imati dalekose\u017ene posledice, a pogotovo \u0161to se ti\u010de racionalizacije svih mogu\u0107ih tro\u0161kova.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi \u010dovek ELES-a Aleksander Mervar opisuje napore za pravi\u010dnu energetsku tranziciju i razvojne projekte operatora prenosnog sistema Slovenije<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":35458,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"ELES dobio preko 100 milliona evra od EU, Japana za razvojne projekte","_seopress_titles_desc":"Prvi \u010dovek ELES-a Aleksander Mervar opisuje napore za pravi\u010dnu energetsku tranziciju i razvojne projekte operatora prenosnog sistema Slovenije.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"ELES","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,3,482,7,1],"tags":[5931,807,5487,3279,669,700,1413,5480,1358,647,1377,3558,3571,5133],"class_list":["post-35441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-energetska-efikasnost","category-intervjui","category-mobilnost","category-obnovljivi-izvori-energije","tag-aleksander-mervar","tag-baterije","tag-covid-19","tag-dekarbonizacija","tag-elektricna-energija","tag-eles","tag-entso-e","tag-korona-virus","tag-mobilnost","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-operator-prenosnog-sistema","tag-prenos-elektricne-energije","tag-skladistenje-energije","tag-vodonik","country-slovenija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35441","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/27"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35441"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35441\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35458"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35441"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=35441"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=35441"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}