Me\u0161tani tvrde da \u0107e rudnik zatrovati vodu i zemlju, a premijerka da \u0107e preporoditi celu dr\u017eavu<\/p><\/blockquote>\n
S druge strane, posle vi\u0161egodi\u0161njeg \u0107utanja, britansko-australijska kompanija koja jadarit u Srbiji istra\u017euje du\u017ee od 16 godina i \u010dija je trenutna berzanska vrednost 73 milijarde dolara odgovara da \u0107e za\u0161tititi \u017eivotnu sredinu, kao i me\u0161tane.<\/p>\n
Dr\u017eava ignori\u0161e pitanja gra\u0111ana o projektu Jadar, ali njeni predstavnici i premijerka Ana Brnabi\u0107 redovno ponavljaju da je ova investicija prilika da se Srbija ekonomski preporodi i da je litijum u svetu sve tra\u017eenija sirovina s obzirom na to da se koristi za baterije elektri\u010dnih i hibridnih automobila te da su oni budu\u0107nost transporta.<\/p>\n
Koja je cena tog preporoda u vidu uni\u0161tavanja \u017eivotne sredine, zasad niko ne odgovara.<\/p>\n
\n
Jedno od najve\u0107ih le\u017ei\u0161ta litijuma u svetu<\/em><\/h4>\nU kompaniji Rio Tinto ka\u017eu da je projekat „Jadar“, le\u017ei\u0161te litijuma i bora svetske klase, otkriveno 2004. godine. Dve godine kasnije mineral je zvani\u010dno registrovan i nazvan jadarit po reci u \u010dijoj dolini je prona\u0111en.<\/em><\/p>\nZbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, Jadar je progla\u0161en jednim od najzna\u010dajnijih nalazi\u0161ta litijuma u svetu, a deklarisani mineralni resursi le\u017ei\u0161ta iznose 136 miliona tona.<\/em><\/p>\nLe\u017ei\u0161te Jadar, kako isti\u010de Rio Tinto, nalazi se u blizini evropske automobilske industrije, koja ubrzano ulazi u eru elektri\u010dnih vozila u skladu sa programom zelenog transporta EU.<\/em><\/p>\n
\nLjudi su prepu\u0161teni sebi<\/span><\/h3>\n![\"jadarit](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/jadarit-rio-tinto-protest-brezjak.jpg\")
Vi\u0161e stotina gra\u0111ana okupilo se na protestu u selu Brezjak<\/figcaption><\/figure>\nMarija Alimpi\u0107 iz udru\u017eenja „Za\u0161titimo Jadar i Ra\u0111evinu“ ka\u017ee da su me\u0161tani ovog kraja upla\u0161eni, ali i ljuti.<\/p>\n
„Ljudi su zastra\u0161eni. U blizini njihovih ku\u0107a odnosno na njihovim imanjima bi\u0107e deponija jalovine iz rudnika i preprade, a pojavile su se informacije da \u0107e im zemlja biti oduzeta ako ne pristanu da je prodaju“, ka\u017ee ona za Balkan Green Energy News.<\/p>\n
Vi\u0161e stotina me\u0161tana lozni\u010dkog kraja iskazalo je svoje nezadovoljstvo na nedavnom protestu u selu Brezjak<\/a>, gde se nalazi kancelarija firme Rio Sava Exploration, \u0107erke kompanije Rio Tinto.<\/p>\nMe\u0161tani ve\u0107 vide \u0161tetne posledice dosada\u0161njih aktivnosti kompanije Rio Tinto<\/p><\/blockquote>\n
Ljudi su uznemireni jer nemaju dovoljno informacija i vide \u0161tetne posledice dosada\u0161njih aktivnosti ove kompanije u njihovom kraju, ali i u drugim delovim sveta. U situaciji kada dr\u017eava ne mo\u017ee da ih za\u0161titi, oni su po\u010deli da se organizuju. Osnovano je udru\u017eenje Za\u0161titimo Jadar i Ra\u0111evinu, a u toku je osnivanje i udru\u017eenja Ne damo Jadar.<\/p>\n
Alimpi\u0107 ka\u017ee da oko istra\u017enih bu\u0161otina vi\u0161e ne raste trava, a da iz cevi koje vire curi nekakva te\u010dnost.<\/p>\n
„Na celom istra\u017enom prostoru od oko 500 hektara nalaze se podzemna jezera pitke vode, koja \u0107e u slu\u010daju eksploatacije biti isu\u0161ena ili kontaminirana. Kao posledicu istra\u017enih radova me\u0161tani vide i to \u0161to od 2018. voda iz crkvenog izvora u selu Donje Nedeljice, na par metara od Crkve Svetog Georgija, nije za pi\u0107e. Sve to unosi nespokoj u ljude“, istakla je.<\/p>\n
\nUni\u0161tavanje 46.000 godina starog naselja Aborid\u017eina<\/em><\/h4>\nZbog prirode svog posla, rudarske kompanije \u0161irom sveta nalaze se pod stalnom lupom javnosti. Pre oko mesec dana, sajt Thinking humanity<\/a> preneo je informaciju da je Rio Tinto zbog \u0161irenja rudnika rude gvo\u017e\u0111a uni\u0161tio 46.000 godina staro naselje Aborid\u017eina u Australiji.<\/em><\/p>\nSajt navodi da krivica nije samo na ovoj kompaniji, ve\u0107 i na australijskoj vladi i da ona ponovo nije uradila ni\u0161ta da za\u0161titi starosedeoce.<\/em><\/p>\n
\nKada gra\u0111ani pogledaju u dr\u017eavu vide da premijerka Ana Brnabi\u0107 aktivnosti kompanije Rio Tinto do\u017eivljava kao stavljanje Srbije na svetsku mapu, a planove kao ne\u0161to \u0161to bi moglo da promeni celu zemlju, iz njene perspektive na bolje. Ina\u010de, Vlada Srbije je s kompanijom potpisala memorandum o razumevanju i sada zajedno tra\u017ee partnera koji bi otvorio fabriku za proizvodnju elektri\u010dnih baterija ili elektri\u010dnih automobila.<\/p>\n
Poljoprivredno zemlji\u0161te je preimenovano u gra\u0111evinsko, \u0161to pove\u0107ava porez vlasnicima<\/p><\/blockquote>\n
Da kompanija Rio Tinto nastupa prili\u010dno samouvereno, pokazuje podatak o ceni koju nudi za zemlju. Poljoprivrednik Zlatko Kokanovi\u0107 ka\u017ee da \u0107e planirana deponija jalovine biti \u0161iroka 2.000 metara i duga\u010dka 500 metara, uz o\u010dekivanu visinu od 40 metara. Nalazila bi se izme\u0111u dve reke, Jadra i Korenite, koje se ponekad izlivaju, pa postoji bojazan da bi materijal sa jalovine mogao da zavr\u0161i u njima, a zatim u Drini, Savi i Dunavu.<\/p>\n
„Ponudili su nam cenu od 102 evra po aru, a zemlju u ovim krajevima ne mo\u017eete da kupite, niko je ne prodaje. Svako par\u010de zemlje je uzorano. Bez zemlje, a i s njom i sa rudnikom u blizini, nama ovde nema \u017eivota“, istakao je ovaj me\u0161tanin u emisiji „Bolja zemlja“<\/a>.<\/p>\nProblemi koje \u0107e napraviti rudnik ve\u0107 su prisutni u Srbiji – u Boru, Po\u017earevcu, Lazarevcu<\/p><\/blockquote>\n
Kokanovi\u0107 navodi i da je tamo\u0161nje poljoprivredno zemlji\u0161te pre nekoliko nedelja pretvoreno u gra\u0111evinsko, bez njihovog znanja. To povla\u010di sa sobom pove\u0107anje poreza na ovu zemlju \u010dak deset puta, \u0161to se mo\u017ee shvatiti kao deo pritiska na me\u0161tane da je prodaju.<\/p>\n
Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za odr\u017eivo rudarstvo, na protestu u selu Brezjak, rekao je da problemi koji se o\u010dekuju u ovom kraju, ve\u0107 postoje u Boru, Po\u017earevcu, Lazarevcu. Tu ljudi ve\u0107 pate, posebno u Boru, dodao je on. Zbog toga bi, kako je naveo, trebalo zaustaviti gradnju rudnika, dok se ne urade ozbiljne procene uticaja na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Novac koji Vlada Srbije namerava da ulo\u017ei u gradnju puta, dalekovoda, gasovoda i dopremanje vode iz reke Drine za ovaj rudnik trebalo bi ulo\u017eiti u ova sela i poljoprivredu, istakao je on.<\/p>\n
Usvojen prostorni plan za projekat eksploatacije i prerade<\/h3>\n
Alimpi\u0107 ka\u017ee da je Prostorni plan podru\u010dja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala<\/a> bio na javnoj raspravi i da je usvojen u februaru. Pripremljen je i Izve\u0161taj o strate\u0161koj proceni uticaja prostornog plana na \u017eivotnu sredinu.<\/a> To su i jedina dva zvani\u010dna dokumenta koja su dostupna javnosti u vezi sa ovim projektom.<\/p>\nPlanirana je se\u010da 200 hektara \u0161ume<\/p><\/blockquote>\n
„Plan obuhvata 22 sela i 500 hektara. U njemu se navodi da \u0107e rudnik biti na obali reke Korenite, koja se uliva u Jadar, i da \u0107e podzemna eksploatacija biti obavljana ispod korita obe reke. Pored reke \u0107e biti flotacija u kojoj \u0107e se koristiti 100 vagona sumporne kiseline, natrijum-hidroksida i hlorovodoni\u010dne kiseline“, navodi ona.<\/p>\n
Deponija jalovine bi trebalo da bude 20 kilometara jugozapadno od reke \u0160tavice, na \u010detvorome\u0111i sela Dvorska, Krasava, Gornje Brezovice i Cerova, zbog \u010dega je planirana se\u010da skoro 200 hektara \u0161ume. Prema poslednjim informacijama, Rio Tinto razmi\u0161lja da preseli deponiju na lokaciju gde se nalazi Paulje, arheolo\u0161ko nalazi\u0161te od izuzetne va\u017enosti, staro do 3.500 godina.<\/p>\n
Me\u0161avina toksi\u010dnih hemikalija \u0107e zavr\u0161iti u okolnoj zemlji, vodi ili vazduhu<\/p><\/blockquote>\n
Alimpi\u0107 ukazuje na to da je jadarit hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat i da je potrebna me\u0161avina toksi\u010dnih hemikalija da se dobije litijum.<\/p>\n
Te hemikalije \u0107e zavr\u0161iti u okolnoj zemlji, vodi ili vazduhu, a nepovoljni uticaj rudnika mogao bi da se oseti i do 200 kilometara daleko, kako tvrdi aktivistkinja.<\/strong><\/p>\nOna ka\u017ee da \u0107e rudnik raditi dvadesetak godina, a da \u0107e posle njegovog zatvaranja ostati uni\u0161tena priroda.<\/p>\n
Plodno Podrinje i Ma\u010dva vi\u0161e ne\u0107e biti zdravo zemlji\u0161te ni za poljoprivredu, ni za \u017eivot<\/p><\/blockquote>\n
„Plodno Podrinje i Ma\u010dva vi\u0161e ne\u0107e biti zdravo zemlji\u0161te ni za poljoprivredu, ni za \u017eivot. Koliko se to Srbiji isplati, imaju\u0107i u vidu da \u0107e sva ruda biti u vlasni\u0161tvu Rio Tinta?“, pita se Alimpi\u0107.<\/p>\n
Dr fizike i hemije Dragana \u0110or\u0111evi\u0107, nau\u010dni savetnik na Institutu za fiziku, hemiju i metalurgiju i u\u010desnica skupa, o\u010dekuje da posledice rada ovog rudnika budu dalekose\u017ene i trajne, a nastale \u0161tete \u0107e mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%.<\/span><\/p>\n„Neisplativo je trajno uni\u0161tenje vrednog poljoprivrednog zemlji\u0161ta i vode, koja je odnedavno uvr\u0161tena u trgovinu na svetskim berzama i \u010dija cena \u0107e tako\u0111e rapidno u budu\u0107nosti da raste“, rekla je ona za Balkan Green Energy News.<\/span><\/p>\nRio Tinto se kona\u010dno oglasio<\/h3>\n![\"jadarit](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/11\/jadarit-rio-tinto-Pilbara-projekat-Koodaideri.jpg\")
Projekat Koodaideri u Autraliji (Rio Tinto)<\/figcaption><\/figure>\nSuo\u010dena sa sve ve\u0107im negodovanjem javnosti, Rio Tinto se odlu\u010dio da opi\u0161e svoje aktivnosti.<\/p>\n
Kompanija navodi da je na vrhuncu faze izgradnje rudnika mogu\u0107e otvaranje oko 2.100 radnih mesta, a da \u0107e tokom rada rudnika biti stalno zaposleno vi\u0161e od 650 visokokvalifikovanih ljudi.<\/p>\n
Prerada jadarita obavlja\u0107e se tehnologijom koja je testirana u pilot-postrojenju u Australiji<\/p><\/blockquote>\n
Projekat „Jadar“, kako ka\u017eu u Rio Tintu, nalazi se u fazi studije izvodljivosti od jula ove godine. U njoj se zavr\u0161ava tehni\u010dka dokumentacija, pribavljaju dozvole i otkupljuje zemlji\u0161te.<\/p>\n
Kona\u010dna investiciona odluka o\u010dekuje se krajem slede\u0107e godine, napomenula je kompanija i dodala da, ukoliko bude pozitivna, o\u010dekuje da bi radovi na izgradnji mogli da po\u010dnu tokom 2022. i da \u0107e trajati oko \u010detiri godine. Tehnologija za preradu jadarita testirana je u pilot-postrojenju u istra\u017eiva\u010dkom centru u Australiji, navodi se u saop\u0161tenju (Informacije za medije – Rio Tinto<\/a>).<\/p>\nSadr\u017eaj te\u0161kih metala u otpadu bi\u0107e pribli\u017eno isti sadr\u017eaju koji je prisutan u samom zemlji\u0161tu<\/p><\/blockquote>\n
Rio Tinto je saop\u0161tio da u Loznici i Brezjaku redovno organizuje „otvorena vrata“ i da tako pru\u017ea mogu\u0107nost lokalnoj zajednici da sazna sve \u0161to je zanima.<\/p>\n
\nDr\u017eava tra\u017ei partnera za fabriku<\/em><\/h4>\n
Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, Jadar je progla\u0161en jednim od najzna\u010dajnijih nalazi\u0161ta litijuma u svetu, a deklarisani mineralni resursi le\u017ei\u0161ta iznose 136 miliona tona.<\/em><\/p>\n Le\u017ei\u0161te Jadar, kako isti\u010de Rio Tinto, nalazi se u blizini evropske automobilske industrije, koja ubrzano ulazi u eru elektri\u010dnih vozila u skladu sa programom zelenog transporta EU.<\/em><\/p>\n Marija Alimpi\u0107 iz udru\u017eenja „Za\u0161titimo Jadar i Ra\u0111evinu“ ka\u017ee da su me\u0161tani ovog kraja upla\u0161eni, ali i ljuti.<\/p>\n „Ljudi su zastra\u0161eni. U blizini njihovih ku\u0107a odnosno na njihovim imanjima bi\u0107e deponija jalovine iz rudnika i preprade, a pojavile su se informacije da \u0107e im zemlja biti oduzeta ako ne pristanu da je prodaju“, ka\u017ee ona za Balkan Green Energy News.<\/p>\n Vi\u0161e stotina me\u0161tana lozni\u010dkog kraja iskazalo je svoje nezadovoljstvo na nedavnom protestu u selu Brezjak<\/a>, gde se nalazi kancelarija firme Rio Sava Exploration, \u0107erke kompanije Rio Tinto.<\/p>\n Me\u0161tani ve\u0107 vide \u0161tetne posledice dosada\u0161njih aktivnosti kompanije Rio Tinto<\/p><\/blockquote>\n Ljudi su uznemireni jer nemaju dovoljno informacija i vide \u0161tetne posledice dosada\u0161njih aktivnosti ove kompanije u njihovom kraju, ali i u drugim delovim sveta. U situaciji kada dr\u017eava ne mo\u017ee da ih za\u0161titi, oni su po\u010deli da se organizuju. Osnovano je udru\u017eenje Za\u0161titimo Jadar i Ra\u0111evinu, a u toku je osnivanje i udru\u017eenja Ne damo Jadar.<\/p>\n Alimpi\u0107 ka\u017ee da oko istra\u017enih bu\u0161otina vi\u0161e ne raste trava, a da iz cevi koje vire curi nekakva te\u010dnost.<\/p>\n „Na celom istra\u017enom prostoru od oko 500 hektara nalaze se podzemna jezera pitke vode, koja \u0107e u slu\u010daju eksploatacije biti isu\u0161ena ili kontaminirana. Kao posledicu istra\u017enih radova me\u0161tani vide i to \u0161to od 2018. voda iz crkvenog izvora u selu Donje Nedeljice, na par metara od Crkve Svetog Georgija, nije za pi\u0107e. Sve to unosi nespokoj u ljude“, istakla je.<\/p>\n Zbog prirode svog posla, rudarske kompanije \u0161irom sveta nalaze se pod stalnom lupom javnosti. Pre oko mesec dana, sajt Thinking humanity<\/a> preneo je informaciju da je Rio Tinto zbog \u0161irenja rudnika rude gvo\u017e\u0111a uni\u0161tio 46.000 godina staro naselje Aborid\u017eina u Australiji.<\/em><\/p>\n Sajt navodi da krivica nije samo na ovoj kompaniji, ve\u0107 i na australijskoj vladi i da ona ponovo nije uradila ni\u0161ta da za\u0161titi starosedeoce.<\/em><\/p>\n Kada gra\u0111ani pogledaju u dr\u017eavu vide da premijerka Ana Brnabi\u0107 aktivnosti kompanije Rio Tinto do\u017eivljava kao stavljanje Srbije na svetsku mapu, a planove kao ne\u0161to \u0161to bi moglo da promeni celu zemlju, iz njene perspektive na bolje. Ina\u010de, Vlada Srbije je s kompanijom potpisala memorandum o razumevanju i sada zajedno tra\u017ee partnera koji bi otvorio fabriku za proizvodnju elektri\u010dnih baterija ili elektri\u010dnih automobila.<\/p>\n Poljoprivredno zemlji\u0161te je preimenovano u gra\u0111evinsko, \u0161to pove\u0107ava porez vlasnicima<\/p><\/blockquote>\n Da kompanija Rio Tinto nastupa prili\u010dno samouvereno, pokazuje podatak o ceni koju nudi za zemlju. Poljoprivrednik Zlatko Kokanovi\u0107 ka\u017ee da \u0107e planirana deponija jalovine biti \u0161iroka 2.000 metara i duga\u010dka 500 metara, uz o\u010dekivanu visinu od 40 metara. Nalazila bi se izme\u0111u dve reke, Jadra i Korenite, koje se ponekad izlivaju, pa postoji bojazan da bi materijal sa jalovine mogao da zavr\u0161i u njima, a zatim u Drini, Savi i Dunavu.<\/p>\n „Ponudili su nam cenu od 102 evra po aru, a zemlju u ovim krajevima ne mo\u017eete da kupite, niko je ne prodaje. Svako par\u010de zemlje je uzorano. Bez zemlje, a i s njom i sa rudnikom u blizini, nama ovde nema \u017eivota“, istakao je ovaj me\u0161tanin u emisiji „Bolja zemlja“<\/a>.<\/p>\n Problemi koje \u0107e napraviti rudnik ve\u0107 su prisutni u Srbiji – u Boru, Po\u017earevcu, Lazarevcu<\/p><\/blockquote>\n Kokanovi\u0107 navodi i da je tamo\u0161nje poljoprivredno zemlji\u0161te pre nekoliko nedelja pretvoreno u gra\u0111evinsko, bez njihovog znanja. To povla\u010di sa sobom pove\u0107anje poreza na ovu zemlju \u010dak deset puta, \u0161to se mo\u017ee shvatiti kao deo pritiska na me\u0161tane da je prodaju.<\/p>\n Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za odr\u017eivo rudarstvo, na protestu u selu Brezjak, rekao je da problemi koji se o\u010dekuju u ovom kraju, ve\u0107 postoje u Boru, Po\u017earevcu, Lazarevcu. Tu ljudi ve\u0107 pate, posebno u Boru, dodao je on. Zbog toga bi, kako je naveo, trebalo zaustaviti gradnju rudnika, dok se ne urade ozbiljne procene uticaja na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n Novac koji Vlada Srbije namerava da ulo\u017ei u gradnju puta, dalekovoda, gasovoda i dopremanje vode iz reke Drine za ovaj rudnik trebalo bi ulo\u017eiti u ova sela i poljoprivredu, istakao je on.<\/p>\n Alimpi\u0107 ka\u017ee da je Prostorni plan podru\u010dja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala<\/a> bio na javnoj raspravi i da je usvojen u februaru. Pripremljen je i Izve\u0161taj o strate\u0161koj proceni uticaja prostornog plana na \u017eivotnu sredinu.<\/a> To su i jedina dva zvani\u010dna dokumenta koja su dostupna javnosti u vezi sa ovim projektom.<\/p>\n Planirana je se\u010da 200 hektara \u0161ume<\/p><\/blockquote>\n „Plan obuhvata 22 sela i 500 hektara. U njemu se navodi da \u0107e rudnik biti na obali reke Korenite, koja se uliva u Jadar, i da \u0107e podzemna eksploatacija biti obavljana ispod korita obe reke. Pored reke \u0107e biti flotacija u kojoj \u0107e se koristiti 100 vagona sumporne kiseline, natrijum-hidroksida i hlorovodoni\u010dne kiseline“, navodi ona.<\/p>\n Deponija jalovine bi trebalo da bude 20 kilometara jugozapadno od reke \u0160tavice, na \u010detvorome\u0111i sela Dvorska, Krasava, Gornje Brezovice i Cerova, zbog \u010dega je planirana se\u010da skoro 200 hektara \u0161ume. Prema poslednjim informacijama, Rio Tinto razmi\u0161lja da preseli deponiju na lokaciju gde se nalazi Paulje, arheolo\u0161ko nalazi\u0161te od izuzetne va\u017enosti, staro do 3.500 godina.<\/p>\n Me\u0161avina toksi\u010dnih hemikalija \u0107e zavr\u0161iti u okolnoj zemlji, vodi ili vazduhu<\/p><\/blockquote>\n Alimpi\u0107 ukazuje na to da je jadarit hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat i da je potrebna me\u0161avina toksi\u010dnih hemikalija da se dobije litijum.<\/p>\n Te hemikalije \u0107e zavr\u0161iti u okolnoj zemlji, vodi ili vazduhu, a nepovoljni uticaj rudnika mogao bi da se oseti i do 200 kilometara daleko, kako tvrdi aktivistkinja.<\/strong><\/p>\n Ona ka\u017ee da \u0107e rudnik raditi dvadesetak godina, a da \u0107e posle njegovog zatvaranja ostati uni\u0161tena priroda.<\/p>\n Plodno Podrinje i Ma\u010dva vi\u0161e ne\u0107e biti zdravo zemlji\u0161te ni za poljoprivredu, ni za \u017eivot<\/p><\/blockquote>\n „Plodno Podrinje i Ma\u010dva vi\u0161e ne\u0107e biti zdravo zemlji\u0161te ni za poljoprivredu, ni za \u017eivot. Koliko se to Srbiji isplati, imaju\u0107i u vidu da \u0107e sva ruda biti u vlasni\u0161tvu Rio Tinta?“, pita se Alimpi\u0107.<\/p>\n Dr fizike i hemije Dragana \u0110or\u0111evi\u0107, nau\u010dni savetnik na Institutu za fiziku, hemiju i metalurgiju i u\u010desnica skupa, o\u010dekuje da posledice rada ovog rudnika budu dalekose\u017ene i trajne, a nastale \u0161tete \u0107e mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%.<\/span><\/p>\n „Neisplativo je trajno uni\u0161tenje vrednog poljoprivrednog zemlji\u0161ta i vode, koja je odnedavno uvr\u0161tena u trgovinu na svetskim berzama i \u010dija cena \u0107e tako\u0111e rapidno u budu\u0107nosti da raste“, rekla je ona za Balkan Green Energy News.<\/span><\/p>\n Suo\u010dena sa sve ve\u0107im negodovanjem javnosti, Rio Tinto se odlu\u010dio da opi\u0161e svoje aktivnosti.<\/p>\n Kompanija navodi da je na vrhuncu faze izgradnje rudnika mogu\u0107e otvaranje oko 2.100 radnih mesta, a da \u0107e tokom rada rudnika biti stalno zaposleno vi\u0161e od 650 visokokvalifikovanih ljudi.<\/p>\n Prerada jadarita obavlja\u0107e se tehnologijom koja je testirana u pilot-postrojenju u Australiji<\/p><\/blockquote>\n Projekat „Jadar“, kako ka\u017eu u Rio Tintu, nalazi se u fazi studije izvodljivosti od jula ove godine. U njoj se zavr\u0161ava tehni\u010dka dokumentacija, pribavljaju dozvole i otkupljuje zemlji\u0161te.<\/p>\n Kona\u010dna investiciona odluka o\u010dekuje se krajem slede\u0107e godine, napomenula je kompanija i dodala da, ukoliko bude pozitivna, o\u010dekuje da bi radovi na izgradnji mogli da po\u010dnu tokom 2022. i da \u0107e trajati oko \u010detiri godine. Tehnologija za preradu jadarita testirana je u pilot-postrojenju u istra\u017eiva\u010dkom centru u Australiji, navodi se u saop\u0161tenju (Informacije za medije – Rio Tinto<\/a>).<\/p>\n Sadr\u017eaj te\u0161kih metala u otpadu bi\u0107e pribli\u017eno isti sadr\u017eaju koji je prisutan u samom zemlji\u0161tu<\/p><\/blockquote>\n Rio Tinto je saop\u0161tio da u Loznici i Brezjaku redovno organizuje „otvorena vrata“ i da tako pru\u017ea mogu\u0107nost lokalnoj zajednici da sazna sve \u0161to je zanima.<\/p>\n
\nLjudi su prepu\u0161teni sebi<\/span><\/h3>\n
\nUni\u0161tavanje 46.000 godina starog naselja Aborid\u017eina<\/em><\/h4>\n
\nUsvojen prostorni plan za projekat eksploatacije i prerade<\/h3>\n
Rio Tinto se kona\u010dno oglasio<\/h3>\n
\nDr\u017eava tra\u017ei partnera za fabriku<\/em><\/h4>\n