Nekoliko dr\u017eava u Latinskoj Americi je me\u0111u najboljim istorijskim primerima kako ne treba upravljati vodom. \u010cile je jo\u0161 pre \u010detiri decenije otvorio vrata privatizaciji tog resursa i stanovnici trpe posledice sve do dana\u0161njeg dana. Usled prodaje vodovod\u00e2 i drugih komunalnih firmi te dopu\u0161tanja proizvo\u0111a\u010dima pi\u0107a da upravljaju izvorima, pija\u0107a voda postaje sve dragocenija u gradovima i podru\u010djima u zemljama kao \u0161to su Ekvador, Brazil i Gvatemala.<\/p>\n
Kako raste raspon izme\u0111u potra\u017enje za vodom i ponude, na tr\u017ei\u0161tu se pojavljuju mehanizmi kontrole snabdevanja, i to obi\u010dno nau\u0161trb siroma\u0161nijih slojeva. Tako su operateri berzi CME i Nasdaq<\/a> iz Sjedinjenih Dr\u017eava pro\u0161log meseca najavili da \u0107e pre kraja godine u trgovanje uvesti terminske ugovore vezane za indeks cena vode u Kaliforniji.<\/p>\n Kupci novih fju\u010dersa ne\u0107e trgovati pravom vodom, ali mogu\u0107e turbulencije u cenama bi se lako prenele na realne tro\u0161kove<\/p><\/blockquote>\n Taj pokazatelj prati vrednost po ugovorima za promptnu odnosno isporuku odmah, jer se u najmnogoljudnijoj i bogatoj ameri\u010dkoj dr\u017eavi ve\u0107 trguje pravima na eksploataciju vode, kao i na drugim mestima. Ali uvo\u0111enje terminskih ugovora, fju\u010dersa, zna\u010di da \u0107e investitori mo\u0107i da se klade na cene i da \u0107e se potencijalne oscilacije verovatno prelivati na tro\u0161kove za obi\u010dne ljude.<\/p>\n Farme i lokalne samouprave kupovinom ovih finansijskih derivata ne\u0107e postati vlasnici vode, nego \u0107e samo mo\u0107i, u teoriji, da zara\u0111uju na potencijalnim promenama cene i tim sredstvima kupuju pravu vodu.<\/p>\n Indeksi cena, prava na kori\u0161\u0107enje, vlasni\u0161tvo nad zemlji\u0161tem na kom su izvori i druge alatke sve su ve\u0107e barijere za jednaku raspodelu vode \u010dak i tamo gde u pravnom smislu niko ne mo\u017ee da poseduje jezero ili podzemne rezerve. Ali pravo pitanje je da li je voda, s re\u010dnim koritima i prirodnim rezervoarima, bilo \u010dija.<\/p>\n Fju\u010dersi su berzanske alatke \u010diji \u0107e vlasnici platiti unapred odre\u0111enu cenu za sirovine ili struju onda kada ugovor istekne. Oni u me\u0111uvremenu mogu da prodaju te hartije drugima. Investitor kupuje terminski ugovor ukoliko smatra da \u0107e cena robe na dan poravnanja biti vi\u0161a nego \u0161to je on obavezan da plati. Postoje i fju\u010dersi vezani za indekse akcija, obveznice ili druge finansijske proizvode. U ovom slu\u010daju, re\u010d je o indeksu cena vode u Kaliforniji i vlasnici terminskih ugovora \u0107e po isteku roka unov\u010diti ili izgubiti razliku izme\u0111u svoje i trenutne cene na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n Nije sporno \u0161to pla\u0107amo fla\u0161iranu, toplu vodu i \u010desmova\u010du. No tu te\u010dnost proizvo\u0111a\u010d pi\u0107a, toplana i vodovod nisu proizveli, nego samo pru\u017eaju usluge kao \u0161to su prerada, prenos i distribucija. Uzgred, izgradnja dugih cevovoda kakvi postoje u Kaliforniji vi\u0161estruko podi\u017ee cenu, kao i desalinizacija.<\/p>\n O\u010digledno je da privatizacija lokalnim stanovnicima ograni\u010dava pristup vodi. Da li \u0107e oni siroma\u0161niji u nekom trenutku biti \u017eedni i izlo\u017eeni infekcijama<\/a> \u2013 i gladni, jer ne\u0107e mo\u0107i da navodnjavaju njive i ba\u0161te?<\/p>\n Da li \u0107e kupanje postati luksuz? Vodosnabdeva\u010di u Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i drugim razvijenim zemljama ve\u0107 godinama promovi\u0161u skra\u0107ivanje tu\u0161iranja na \u010detiri minuta, pogotovo tokom vru\u0107ina.<\/p>\n Poslovnim ljudima je, recimo, u interesu da vodom iz zemlje s ni\u017eim prihodima snabdevaju bogatiju zemlju, gde \u0107e vi\u0161e zaraditi. Razmislimo da li smeju to da rade bez pristanka lokalne zajednice, \u010dak i kad imaju koncesiju ili drugi ugovor.<\/p>\n Konflikti oko vode su zabele\u017eeni jo\u0161 u najdavnijoj istoriji, ali sada su svakodnevica. Poznavaoci geopoliti\u010dke situacije ukazuju na faktor su\u0161e u izbijanju ratova kao \u0161to je onaj koji u Siriji traje ve\u0107 deset godina.<\/p>\n \u0160irom Afrike i u Indiji redovno se de\u0161avaju lokalni sukobi i pobune protiv vlasti i privatnih snabdeva\u010da. Etiopija je izazvala ozbiljan spor s Egiptom i Sudanom kada je 2011. odlu\u010dila da na Plavom Nilu izgradi branu GERD za hidroelektranu od 6.45 gigavata.<\/p>\n Predsednik Sjedinjenih Dr\u017eava Donald Trump nedavno je dolio ulje na vatru, rekav\u0161i da Egipat ne\u0107e mo\u0107i da prevazi\u0111e nesta\u0161icu vode i da \u0107e na kraju „dignuti branu u vazduh“. Ipak, tri zemlje upravo nastavljaju pregovore nakon prekida od tri meseca.<\/p>\n Sporovi nisu nepoznanica ni u razvijenom delu sveta. Upravo je Kalifornija pod ogromnim rizikom od \u017ee\u0111i, a nedavni po\u017eari rekordnih razmera ostavili su nesagledive posledice. Vatra je uni\u0161tila ili o\u0161tetila infrastrukturne objekte i opremu, kao i privatnu imovinu. U po\u017earima se osloba\u0111aju toksi\u010dne materije i dospevaju u vodovod.<\/p>\n Za dvadeset godina, po procenama Ujedinjenih nacija, pet milijardi ljudi bi moglo da pati od nesta\u0161ice vode. Tome doprinosi zaga\u0111enje zbog rudarstva, industrije i poljoprivrede. Situaciju pogor\u0161avaju nedostatak kapaciteta za preradu otpadnih voda i korupcija.<\/p>\n Slovenija je 2016. proglasila pristup pija\u0107oj vodi osnovnim ljudskim pravom.<\/a> S druge strane, Zrenjaninci barem od 2004. nisu smeli da piju vodu iz vodovoda, iako je privatna kompanija u me\u0111uvremenu izgradila postrojenje za pre\u010di\u0161\u0107avanje. Nedavno je promenila vlasnika i ponovo preuzela vodosnabdevanje.<\/a><\/p>\n Zastarela oprema i dotrajale vodovodne cevi ugro\u017eavaju stanovni\u0161tvo i u drugim podru\u010djima.<\/p>\n Lokalne samouprave drugde u Srbiji jo\u0161 ne prodaju vodovod i kanalizaciju, ali tre\u0107ina izvora pija\u0107e vode<\/a>\u00a0je u privatnim rukama. Knjaz Milo\u0161 nekoliko puta je menjao vlasnike, a od pro\u0161le godine njime upravljaju Mattoni i PepsiCo. Taj proizvo\u0111a\u010d mineralne vode i napitaka prvi je, 2004. godine, privatizovan u svom sektoru.<\/p>\n U borbi za vodu u Srbiji najvi\u0161e se isti\u010du aktivisti i aktivistkinje iz grupe Odbranimo reke Stare planine.<\/a> Oni godinama poku\u0161avaju da spre\u010de izme\u0161tanje planinskih reka u cevovode radi gradnje malih hidroelektrana i upozoravaju na katastrofalne posledice po prirodu te navode da lokalno stanovni\u0161tvo gubi pristup vodi.<\/p>\n Skoro sva otpadna voda u Srbiji direktno ide u reke i jezera<\/p><\/blockquote>\n U Jugoisto\u010dnoj Evropi<\/a> ima skoro tri hiljade projekata hidrocentrala. Mnogi investitori kr\u0161e propise i ne ostavljaju dovoljan protok za o\u010duvanje ekosistema na rekama, a sve vi\u0161e slu\u010dajeva dolazi do suda i regionalnih i evropskih institucija.<\/a><\/p>\n U\u010destali su sukobi neposredno pogo\u0111enog stanovni\u0161tva i za\u0161titnika \u017eivotne sredine s privatnim firmama i lokalnom samoupravom. Me\u0111u najprisutnijima su Centar za za\u0161titu \u017eivotne sredine<\/a> i Koalicija\u00a0za za\u0161titu\u00a0rijeka Bosne i Hercegovine,<\/a> zatim Green Home i Ozon<\/a> iz Crne Gore, Pishtar\u00ebt<\/a> na Kosovu*, EcoAlbania<\/a> u Albaniji i Eko-svest,<\/a> Front 21\/42 i Zeleni front protiv malih hidroelektrana<\/a> u Severnoj Makedoniji.<\/p>\n Ma\u0111arska, Srbija i Rumunija nikad ne\u0107e zaboraviti izlivanje cijanida u reku 2000. godine kod grada Baja Mare<\/p><\/blockquote>\n Kanadske kompanije koje grade rudnike zlata u Bugarskoj i Gr\u010dkoj suo\u010dile su se proteklih godina sa \u017eestokim otporom zbog zaga\u0111ivanja i zauzimanja izvora vode te opasnosti od izliva hemikalija.<\/p>\n Ma\u0111arska, Srbija i Rumunija nikad ne\u0107e zaboraviti izlivanje cijanida u Samo\u0161, Tisu i Dunav. Jezero s hemikalijama pored rudnika zlata blizu grada Baja Mare probilo je branu u januaru 2000. godine. Incident je doveo do nevi\u0111enog pomora ribe, obustave isporuke vode milionima stanovnika i dugoro\u010dne kontaminacije zemlji\u0161ta i ugrozio sve biljne i \u017eivotinjske vrsta \u0161to ovise o Tisi.<\/p>\nIndirektni uticaj na raspodelu<\/h3>\n
\n
\nVoda ne pripada snabdeva\u010dima, proizvo\u0111a\u010dima pi\u0107a<\/h3>\n
Uloga vode u izbijanju ratova<\/h3>\n
Kriza u Kaliforniji pogor\u0161ana po\u017earima<\/h3>\n
Voda je\u00a0u Sloveniji me\u0111u osnovnim ljudskim pravima<\/h3>\n
Borba za planinske reke i izvore<\/h3>\n
Pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u Srbiji na dugom \u0161tapu<\/h3>\n