{"id":34235,"date":"2020-10-14T17:57:06","date_gmt":"2020-10-14T15:57:06","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=34235"},"modified":"2020-10-22T10:35:23","modified_gmt":"2020-10-22T08:35:23","slug":"analiza-troskova-individualnog-nacina-grejanja-naspram-sistema-daljinskog-grejanja-metodom-lcoh","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/analiza-troskova-individualnog-nacina-grejanja-naspram-sistema-daljinskog-grejanja-metodom-lcoh\/","title":{"rendered":"Analiza tro\u0161kova individualnog na\u010dina grejanja naspram sistema daljinskog grejanja metodom LCoH"},"content":{"rendered":"

Autor: Dejan Stojanovi\u0107, direktor Poslovnog udru\u017eenja Toplane Srbije<\/em><\/p>\n

Zbog otvaranja energetskog tr\u017ei\u0161ta, usled \u010dlanstva Republike Srbije u Energetskoj zajednici, i konkurencije alternativnih izvora energije, sistemi daljinskog grejanja moraju pa\u017eljivo da razmatraju svoje poslovanje i priklju\u010denje kupaca. Jedan od najva\u017enijih parametara za investicione odluke kompanija, koje upravljaju tim sistemima, ali i kupaca, kada odlu\u010duju kako \u0107e se grejati, su tro\u0161kovi energije i inicijalni investicioni tro\u0161kovi.<\/h2>\n

Dejan Stojanovi\u0107, direktor Poslovnog udru\u017eenja „Toplane Srbije“ predstavlja nam rezultate analize individualnog i daljinskog grejanja kori\u0161\u0107enjem metode LCoH (Livelized Costs of Heat energy). Analiza se odnosi na individualno grejanje fosilnim gorivima (ugalj, prirodni gas, nafta), obnovljivim gorivima (se\u010dka, pelet), toplotnim pumpama (vazduh-vazduh, vazduh-voda) i elektri\u010dnom energijom (elektri\u010dni kotao, TA pe\u0107).<\/p>\n

Izazovi za sisteme daljinskog grejanja<\/span><\/h3>\n

Direktni uticaj tr\u017ei\u0161ta energenata na sisteme daljinskog grejanja ogleda se u u \u010destim promenama ulaznih parametara u procesu proizvodnje toplotne energije koji korespondiraju sa promenom tarife „ENERGIJA“, odnosno varijabilnog dela cene, uklju\u010duju\u0107i i dodatne promene usled devizne klauzule. Pritisak konkurencije se ogleda u niskoj ceni elektri\u010dne energije i\u00a0 prirodnog gasa za javno snabdevanje.<\/p>\n

Tro\u0161ak usled oporezivanja emisija CO2 je tro\u0161ak koji\u00a0 \u0107e dodatno\u00a0 opteretiti cenu grejanja (svedoci smo zna\u010dajnog pada proizvodnje energije iz uglja u prethodnim godinama), ali u ovoj analizi ovaj uticaj je zanemaren, jer se ne zna kada \u0107e biti uveden u Srbiji, niti se sada mo\u017ee znati njegov iznos.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja ne odvija se dinamikom predvi\u0111enom Nacionalnim akcionim plan za obnovljive izvore energije, ali prelazak na \u010distija goriva koji je ekonomski opravdan i finansijski isplativ, uz obezbe\u0111enje podsticaja, mo\u017ee promeniti pogled na sisteme daljinskog grejanja.<\/p>\n

Kupci toplotne energije stvaraju permanentni pritisak na sisteme daljinskog grejanja kako bi smanjili cenu toplotne energije i tro\u0161kove priklju\u010denja na sistem.<\/p>\n

\n
\"dejan<\/figure>\n
Slika 1: Uticaji na sisteme daljinskog grejanja<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Zaga\u0111enje vazduha<\/span><\/h3>\n

Sa druge strane, svedoci smo poja\u010danog nivoa zaga\u0111enja vazduha koje poti\u010de od individualnih lo\u017ei\u0161ta. Ga\u0161enje ovih lo\u017ei\u0161ta je svakako povezano sa priklju\u010denjem objekata u kojima su se ona koristila na sisteme daljinskog grejanja i stalnim aktivnostima da se u tim sistemima fosilna goriva zamene ekolo\u0161ki prihvatljivijim. Ove aktivnosti, uz monitoring emisija \u0161tetnih gasova, mogle bi da obezbede bolje upravljanje \u010ditavim procesom smanjenja zaga\u0111enja vazduha. Osnovne prednosti i nedostaci sistema daljinskog grejanja nazna\u010deni su u tabeli 1.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Tabela 1: Prednosti i mane sistema daljinskog grejanja<\/span><\/div>\n<\/div>\n

\u010citav ovaj proces zahteva ja\u010danje svesti \u010ditave zajednice o problemu smanjenja emisija \u0161tetnih gasova i finansijska sredstava za ulaganje u aktivnosti na sistemskom razvoju modela priklju\u010denja na sistem daljinskog grejanja.<\/p>\n

Naime, imaju\u0107i u vidu stepen razvoja distributivnih mre\u017ea ovih sistema i ekonomsku neopravdanost njihovog \u0161irenja u pojedinim delovima gradova i op\u0161tina potrebno je dodatno razmotriti konverziju fosilnih goriva u individualnim lo\u017ei\u0161tima ekolo\u0161ki prihvatljivijim gorivima.<\/p>\n

LCoH pobolj\u0161ava komunikaciju sa budu\u0107im kupcima u izboru na\u010dina grejanja<\/span><\/h3>\n

LCOH predstavlja metodu koja izjedna\u010dava tro\u0161kove toplotne\u00a0 energije, meri se prose\u010dnim neto sada\u0161njim tro\u0161kovima proizvodnje toplotne energije za proizvodno postrojenje tokom njenog \u017eivotnog veka. Izra\u010dunava se kao odnos izme\u0111u svih diskontovanih tro\u0161kova tokom \u017eivotnog veka postrojenja za proizvodnju toplotne energije podeljenog s diskontovanim zbirom stvarnih isporu\u010denih koli\u010dina energije. LCoH se koristi za upore\u0111ivanje razli\u010ditih metoda proizvodnje toplotne energije na doslednoj osnovi.<\/p>\n

\n
\"dejan-stojanovic-autorski-tekst-formula-LCOH\"<\/figure>\n
Slika: LCOH-izjedna\u010deni tro\u0161kovi toplotne energije; r-diskontna stopa u %; I-investicioni tro\u0161kovi; Et-godi\u0161nja toplotna energija u kWh; S-iznos subvenicije u evrima;\u00a0 At- tro\u0161ak amortizacije u evrima; Tps- tro\u0161ak preostalih sredstava; Tot-operativni tro\u0161kovi u evrima; Tx-porez na dobit u %;<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Metoda LCOH koja „predstavlja prose\u010dni prihod po jedinici proizvedene toplotne energije koji bi bio potreban za nadoknadu tro\u0161kova izgradnje i rada proizvodnog postrojenja tokom pretpostavljenog finansijskog \u017eivotnog i radnog ciklusa“. Ova metoda daje sistemima daljinskog grejanja polaznu osnovu da na ekonomski razumljiv na\u010din oblikuju komunikaciju sa budu\u0107im kupcima, kako bi oni odabrali te sisteme kao svog partnera za sigurno snabdevanje toplotnom energijom u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Osnovna ideja za lak\u0161e razumevanje ove metode bazira se na pore\u0111enju svih nastalih tro\u0161kova razli\u010ditih na\u010dina grejanja. To pore\u0111enje poma\u017ee onome koji bira izme\u0111u individualnog grejanja i priklju\u010denja na sistem daljinskog grejanja da napravi pravi izbor.<\/p>\n

Vrednosti za investicione tro\u0161kove u slu\u010daju individualnog grejanja uzeti su na osnovu tro\u0161kova kotlova, odnosno ure\u0111aja na tr\u017ei\u0161tu Republike Srbije. Prilikom izbora kotla, ure\u0111aja (tabela 2.), mo\u017ee se uo\u010diti da su njihove snage ve\u0107e od potrebnih. Naime, ove vrednosti nisu izabrane kako bi se investicioni tro\u0161kovi kotlova i ure\u0111aja za razli\u010dite energente „ve\u0161ta\u010dki“ u\u010dinili vi\u0161im, ve\u0107 zato \u0161to na tr\u017ei\u0161tu Srbije u ponudi nema kotlova i ure\u0111aja manjih snaga, a otvoreno je pitanje da li bi tro\u0161kovi nabavke tih kotlova i ure\u0111aja bili znatno ni\u017ei i promenili odnose vrednosti LCoH.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Tabela 2: Kotlovi i ure\u0111aji za individualno grejanja-snage, cene<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Uzimaju\u0107i u obzir da kona\u010dni rezultat zna\u010dajno zavisi od vrednosti tro\u0161kova odr\u017eavanja, koji su sastavni deo operativnih tro\u0161kova i \u017eivotnog veka kotlova i ure\u0111aja, kori\u0161\u0107eni su podaci Danske agencije za energetiku za opremu kod individualnog grejanja (korigovane su vrednosti \u017eivotnog veka kod toplotne pumpe vazduh-vazduh sa 10 na 12 godina i tro\u0161kova odr\u017eavanja sa 10,84% na 8% i tro\u0161kovi odr\u017eavanja elektri\u010dnog kotla sa 4,77% na 3%), (tabela 2.).<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Tabela 2: Individualno grejanje-tro\u0161kovi odr\u017eavanja, \u017eivotni vek i stepeni efikasnosti<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Potrebno je imati u vidu posledice kori\u0161\u0107enja elektri\u010dne energije za kotlove i ure\u0111aje na elektri\u010dnu energiju, jer se ona proizvodi iz uglja, pa to povla\u010di ekolo\u0161ke posledice, a tu je i neminovan rast cena ove vrste energije. Za razmatranu koli\u010dinu proizvedene toplotne energije (tabela 3.), prikazane su emisije CO2, SO2, NOx i PM 2,5.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Tabela 3: Emisije za kori\u0161\u0107enje razli\u010ditih energenata<\/span><\/div>\n<\/div>\n
* Biomasa se ra\u010duna CO2\u00a0 neutralnom usled toga \u0161to se pri njenom sagorevanju emisija CO2 gotovo jednaka koli\u010dini ugljen dioksida koju biljka ve\u017ee tokom svog raste kroz proces fotosinteze. Ovo je opravdano razmatranje, ako se\u010du \u0161uma prati adekvatan proces po\u0161umljavanja, ukoliko to nije slu\u010daj pelet i drvna se\u010dka daju po 3205,80 kg ugljen dioksida.<\/em><\/h5>\n
** Imaju\u0107i u vidu da se u Republici Srbiji\u00a0 elektri\u010dna energija prete\u017eno proizvodi iz uglja (cca 68%) , opravdano\u00a0 je uzeti u obzir i emisije \u0161tetnih gasova koji nastaju u tom procesu, a samim tim nije korektno upotrebu toplotnih pumpi za grejanje navoditi kao kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije, jer se zapravo ne radi o „zelenoj struji“.<\/em><\/h5>\n

Posebno je va\u017eno napomenuti da \u0107e kupci koji koriste elektri\u010dnu energiju za kotlove i ure\u0111aje zbog velike potro\u0161nje prelaziti iz tzv. zelene u plavu i crvenu zonu i na taj na\u010din \u0107e svoje tro\u0161kove tokom grejnih meseci zna\u010dajno uve\u0107ati.<\/p>\n

LCoH kod sistema daljinskog grejanja se nalazi u rasponu prikazanom na slici 2. Interval LCoH kod sistema daljinskog grejanja od 5,62 do 8,57 c\u20ac\/kWh upu\u0107uje na direktan uticaj visine tarifa „toplotna energija“ i „tro\u0161kovi priklju\u010dka“ na vrednost LCoH .<\/p>\n

\n
\"dejan<\/figure>\n
Slika 2: Pore\u0111enje LCoH za individualne na\u010dine grejanja i sisteme daljinskog grejanja<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Specifi\u010dna te\u017eina vrednosti investicionog ulaganja na LCoH u procentima, kod individualnog na\u010dina grejanja prikazan je na slici 3.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Slika 3: Vrednosti investicionog ulaganja na LCoH (%) kod individualnog grejanja<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Razlika LCoH usled promena\u00a0 tro\u0161kova priklju\u010denja od 0 do 500 evra za dva ekstremna slu\u010daja iznosi 5,5% (slika 4.).<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Slika 4: LCoH za izabrani sistem daljinskog grejanja sa i bez tro\u0161kova priklju\u010denja<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Prethodnu\u00a0 tvrdnju o uticaju visine tro\u0161kova priklju\u010dka na LCoH potkrepljuje i slika 5. Naime, cela analiza je bazirana na potrebama toplotne energije u iznosu od 6.500 kWh na godi\u0161njem nivou, stoga je jasno da je svaki tro\u0161ak priklju\u010dka ve\u0107i od 500 evra veoma upitan.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure>\n
Slika 5: Uticaj tro\u0161kova priklju\u010denja na sisteme daljinskog grejanja na LCoH (%)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Zaklju\u010dak<\/span><\/h3>\n

Rezultat ove analize pokazuje da su tro\u0161kovi sistema daljinskog grejanja (LCoH ) visoko zavisni od cena toplotne energije i visine tro\u0161kova priklju\u010denja.<\/p>\n

Tro\u0161kovi priklju\u010denja pla\u0107aju se jednokratno i njihov uticaj tokom \u017eivotnog veka neuporedivo je manji od jedini\u010dnih tro\u0161kova toplotne energije. U fokus razmatranja pitanja naplate tro\u0161kova priklju\u010denja novim kupcima toplotne energije potrebno je postaviti nedostatak naknade za upotrebu distributivnog sistema, kao i visinu opravdanih tro\u0161kova za sistem daljinskog grejanja, koji nastaju ovom prilikom, a pokrivaju se iz teku\u0107eg poslovanja.<\/p>\n

Sa druge strane, otvara se pitanje reakcije potencijalnih budu\u0107ih kupaca toplotne energije, ukoliko su ovi tro\u0161kovi neopravdano visoki. U tom slu\u010daju potencijalni kupci mogu da se opredele za kori\u0161\u0107enje nekog od navedenih alternativnih na\u010dina grejanja, individualno ili na nivou zgrade.<\/p>\n

Kako bi se u budu\u0107nosti pove\u0107ao broj novopriklju\u010denih kupaca na sistem daljinskog grejanja neophodno je sprovoditi aktivnu kampanju za razumevanje svih prednosti koje ovi sistemi pru\u017eaju.<\/p>\n

Neophodno je objasniti onima koji koriste elektri\u010dnu energiju za grejanje da je nu\u017eno pove\u0107anje cena, s obzirom da Srbija ima trenutno najni\u017ee cene u Evropi. Porede\u0107i cene elektri\u010dne energije u Republici Srbiji za doma\u0107instva u prvoj polovini 2019. (Izvor: Izve\u0161taj Agencije za energetiku Republike Srbije, 2019) sa samo nekim dr\u017eavama u okru\u017eenju i EU, (slika 5.), uo\u010davamo da su cene vi\u0161e od 18,52% (Severna Makedonija) do \u010dak 51,91% (Slovenija).<\/p>\n

\n
\"dejan<\/figure>\n
Slika 5: Pore\u0111enje cene elektri\u010dne energije u Republici Srbiji i drugim dr\u017eavama<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Individualna doma\u0107instva koja za grejanje koriste ugalj u bliskoj budu\u0107nosti suo\u010di\u0107e se sa dodatnim tro\u0161kovima, uzumaju\u0107i u obzir ekolo\u0161ki aspekt, pa \u0107e ovaj energent posta\u0107e krajnje neprihvatljiv, dok kupci prirodnog gasa koji imaju pravo na\u00a0 javno snabdevanje moraju ra\u010dunati sa \u010dinjenicom da\u00a0 trenutne cene nisu menjane od 2016. godine.<\/p>\n

Na osnovu navedenih raspolo\u017eivih \u010dinjenica vezanih za cene elektri\u010dne energije i prirodnog gasa za javno snabdevanje, za o\u010dekivati je da dobijene vrednosti LCoH mogu u\u00a0 kratkom vremenskom periodu izgledati druga\u010dije i ove na\u010dine grejanja u\u010diniti znatno nepovoljnijim.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Dejan Stojanovi\u0107, direktor Poslovnog udru\u017eenja Toplane Srbije Zbog otvaranja energetskog tr\u017ei\u0161ta, usled \u010dlanstva Republike Srbije u Energetskoj zajednici, i konkurencije alternativnih izvora energije, sistemi daljinskog grejanja moraju pa\u017eljivo da razmatraju svoje poslovanje i priklju\u010denje kupaca. Jedan od najva\u017enijih parametara za investicione odluke kompanija, koje upravljaju tim sistemima, ali i kupaca, kada odlu\u010duju kako \u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":34430,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Analiza tro\u0161kova individualnog na\u010dina grejanja naspram sistema daljinskog grejanja metodom LCoH","_seopress_titles_desc":"Dejan Stojanovi\u0107, direktor "Toplana Srbije", u autorskom tekstu predstavlja rezultate analize individualnog i daljinskog grejanja kori\u0161\u0107enjem metode LCoH (Livelized Costs of Heat energy).","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"LCOH","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[3,484],"tags":[779,735,857],"class_list":["post-34235","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-energetska-efikasnost","category-u-fokusu","tag-fosilna-goriva","tag-toplotna-energija","tag-toplotne-pumpe","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34235","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=34235"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34235\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/34430"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=34235"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=34235"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=34235"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}