{"id":33866,"date":"2020-09-22T16:26:55","date_gmt":"2020-09-22T14:26:55","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=33866"},"modified":"2020-09-24T11:54:35","modified_gmt":"2020-09-24T09:54:35","slug":"bec-ce-na-sve-svoje-javne-zgrade-postaviti-solarne-panele","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/bec-ce-na-sve-svoje-javne-zgrade-postaviti-solarne-panele\/","title":{"rendered":"Be\u010d \u0107e na sve svoje javne zgrade postaviti solarne panele"},"content":{"rendered":"

Glavni grad Austrije se pobrinuo da zelene povr\u0161ine \u010dine vi\u0161e od pola njegove teritorije, u okviru mera za ubla\u017eavanje posledica klimatskih promena. Ulli Sima, \u010dlanica gradskog ve\u0107a s izvr\u0161nim ovla\u0161\u0107enjima u oblasti \u017eivotne sredine i komunalnih preduze\u0107a, kazala je za Balkan Green Energy News da \u0107e Be\u010d instalirati fotonaponske sisteme na svim zgradama lokalnih vlasti i da se posebna pa\u017enja obra\u0107a na elektrifikaciju javnog prevoza.<\/h2>\n

Be\u010d je redovno u svetskom vrhu u odr\u017eivom razvoju.<\/a><\/span> Kakvi su rezultati \u0161to se ti\u010de op\u0161tih ekonomskih pokazatelja, za\u0161tite \u017eivotne sredine i broja turista?<\/strong><\/span><\/h4>\n

Na nama je da osiguramo budu\u0107nost Be\u010da kao najboljeg grada za \u017eivot i generacije koje dolaze. Ve\u0107 20 godina uspe\u0161no radimo na za\u0161titi klime. Mi smo 1999. godine zapo\u010deli Program za\u0161tite klime grada Be\u010da (KliP).<\/p>\n

Netaknuta okolina je presudna za kvalitet \u017eivota. Imamo jedinstvena mesta za odmor kao \u0161to su zoolo\u0161ki vrt \u201eLajncer\u201c, Zeleni Prater, Lobau ili Nacionalni park Dunav Auen. U gradu je 500.000 stabala i 1.000 parkova, a udeo zelenih povr\u0161ina u gradu iznosi 53 odsto.<\/p>\n

OekoBusiness Wien \u2013 program Grada Be\u010da za usluge u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine \u2013 dokazuje da za\u0161tita \u017eivotne sredine i uspe\u0161no poslovanje nisu u suprotnosti. Ovaj program podr\u017eava preduze\u0107a u primeni i implementaciji odr\u017eivih mera koje su i ekonomski isplative. Kada smo pre 20 godina zapo\u010deli ovu inicijativu, za mnoga preduze\u0107a su za\u0161tita \u017eivotne sredine i odr\u017eiva ekonomija bile nepoznanice. Danas je za\u0161tita \u017eivotne sredine sastavni deo uspe\u0161nog poslovanja!<\/p>\n

\n
\"Bec-javne-zgrade-fotonaponske-panele\"<\/figure>\n
Slika: Wiener Linien \/ Johannes Zinner<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Preduze\u0107a koja su u\u010destvovala u programu do sada su u\u0161tedela 170 miliona evra za operativne tro\u0161kove, 216 miliona kilometara u transportu i 700.000 tona ugljen-dioksida. OekoBusiness Wien se povezao sa sli\u010dnim inicijativama \u0161irom sveta, kako bi se unapredila razmena znanja sa gradskim i regionalnim upravama i izgradila mre\u017ea preduze\u0107a koja su prepoznala da privredni uspeh i odr\u017eivo poslovanje idu ruku pod ruku.<\/p>\n

Kakve mogu\u0107nosti Be\u010d daje stanovnicima da postave fotonaponske plo\u010de na svoje krovove?\u00a0<\/span><\/h4>\n

Narednih godina \u0107e svi odgovaraju\u0107i krovovi gradskih zgrada biti opremljeni solarnim panelima: od \u0161kola, preko bolnica, do sportskih i zanatskih udru\u017eenja.<\/p>\n

Be\u010d subvencioni\u0161e javne i privatne fotonaponske sisteme. Postrojenja snage do 100 kilovata subvencioni\u0161u se sa 250 evra po kilovatu. Podsticaj za kapacitet do 500 kilovata je 200 evra po kilovatu, a Grad Be\u010d pokriva maksimalno 30 odsto tro\u0161kova za fotonaponske panele koji podle\u017eu subvencionisanju.<\/p>\n

Spaljivanje otpada radi dobijanja energije nosi protivre\u010dnosti, a najvi\u0161e zbog otrovnih isparenja od plastike i drugih materijala proizvedenih od nafte. Kako lokalna samouprava re\u0161ava to pitanje, budu\u0107i da je u svetu prepoznatljiva po svojim spalionicama?<\/strong><\/span><\/h4>\n

Grad Be\u010d se u oblasti upravljanja otpadom oslanja na tri stuba: spre\u010davanje nastanka otpada, recikliranje i termi\u010dku obradu. Spaljivanje je jedan od najefikasnijih i ekolo\u0161ki najboljih na\u010dina za upravljanje otpadom.<\/p>\n

\n
\"Bec-javne-zgrade-fotonaponske\"<\/figure>\n
Slika: Spalionica \u0160pitelau (Eurocomm-PR)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Spalionice \u0160pitelau, Flecer\u0161tajg, Pfafenau i Zimeringer Hajde godi\u0161nje iskoriste 900.000 tona otpada i mulja. Ta postrojenja snabdevaju stotine hiljada be\u010dkih doma\u0107instava strujom i grejanjem. U svim postrojenjima se primenjuje najsavremenije i sveobuhvatno pre\u010di\u0161\u0107avanje dimnih gasova.<\/p>\n

Emisije otpadnih gasova su svedene na minimum zahvaljuju\u0107i vi\u0161estepenom filtriranju. Austrija ima jako stroge propise, a be\u010dke spalionice otpada ne sti\u017eu ni blizu grani\u010dnih vrednosti \u2013 u godi\u0161njem proseku su \u010dak 90 odsto ni\u017ee. Sve emisije su transparentne i u realnom vremenu dostupne na internet stranici Wien Energie.<\/p>\n

\n
\"Bec-zgrade-fotonaponske-panele\"<\/figure>\n
Slika: Prihvat otpada u \u0160pitelau (Eurocomm-PR)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Koja su poslednja dostignu\u0107a u planiranju odr\u017eive urbane mobilnosti?<\/span><\/h4>\n

Promene u saobra\u0107aju igraju presednu ulogu u razvoju mobilnosti sa niskim emisijama \u0161tetnih gasova. Putnici be\u010dkog javnog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a Wiener Linien<\/a> svakog dana daju va\u017ean doprinos za\u0161titi klime: ko koristi javni gradski prevoz, na godi\u0161njem nivou spre\u010di ispu\u0161tanje do 1.500 kilograma ugljen-dioksida.<\/p>\n

Skoro polovina gra\u0111ana Be\u010da poseduje godi\u0161nju kartu za gradski prevoz. Pri kupovini novih vozila vodimo ra\u010duna da im potro\u0161nja energenata bude niska. Tako sada imamo nove Flexity tramvaje.<\/p>\n

Investira\u0107emo 90 miliona evra u razvoj ekolo\u0161kog voznog parka i neophodne infrastrukture<\/p><\/blockquote>\n

U ovom trenutku 80 odsto na\u0161ih putnika koristi prevoz na elektri\u010dni pogon: tramvaje, metro i elektri\u010dne autobuse \u2013 i to sa tendencijom rasta! Dok su u drugim evropskim gradovima elektri\u010dni autobusi pojedina\u010dno u upotrebi, u Be\u010du su dve linije (2A i 3A) ve\u0107 pet godina samo s elektri\u010dnim autobusima.<\/p>\n

Najkasnije do 2027. godine, ukupno 82 autobusa s alternativnim pogonom bi\u0107e pridodato voznom parku s Euro-6 motorima. Investira\u0107emo 90 miliona evra u razvoj ekolo\u0161kog voznog parka i neophodne infrastrukture, a 2023. godine u Be\u010du \u0107e u linijskom saobra\u0107aju biti deset autobusa sa pogonom na vodonik.<\/p>\n

\n
\"Ulli<\/figure>\n
Slika: Elektri\u010dni autobus Mercedes-Benz eCitaro (Wiener Linien \/ Manfred Helmer)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Jedan od najzna\u010dajnijih projekata u javnom prevozu i ujedno najve\u0107i projekat za\u0161tite klime u narednim godinama jeste ukr\u0161tanje metro linija U2 i U5. Time \u0107e se ispu\u0161tanje ugljen-dioksida smanjiti za 75.000 tona godi\u0161nje. Koli\u010dina je ekvivalentna jednom procentu potrebnog godi\u0161njeg smanjenja emisija \u0161tetnih gasova u saobra\u0107aju u Austriji.<\/p>\n

Kako se prestonica Austrije suo\u010dava s klimatskim promenama u oblasti daljinske energetike?<\/span><\/h4>\n

U ovoj oblasti postoji veliki broj povezanih mera. Su\u0161tina be\u010dkog pristupa je umre\u017eavanje oblasti struje, grejanja, saobra\u0107aja i odlaganja otpada. Do 2030. godine Wien Energie \u0107e ulo\u017eiti 1,2 milijarde evra u pove\u0107anje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, izme\u0111u ostalog kroz izgradnju fotonaponskog postrojenja na povr\u0161ini veli\u010dine 600 fudbalskih igrali\u0161ta.<\/p>\n

Do 2030. godine Wien Energie \u0107e ulo\u017eiti 1,2 milijarde evra u pove\u0107anje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora<\/p><\/blockquote>\n

Investiramo u fotonaponske sisteme i masovno podsti\u010demo njihovu izgradnju, zato \u0161to se nalazimo u urbanoj sredini. Hidroenergija je veoma dobro razvijena u Be\u010du, a u gradu ne postoje odgovaraju\u0107e lokacije za izgradnju vetroparkova. Me\u0111utim, Be\u010d ima mnogo krovova za fotonaponska postrojenja.<\/p>\n

U oblasti grejanja, geotermalna energija i \u010dista struja zamenjuju fosilna goriva kori\u0161\u0107enjem toplotnih pumpi. Trenutno gradimo najve\u0107u toplotnu pumpu u Evropi, koja \u0107e ekolo\u0161kim grejanjem snabdevati 106.000 doma\u0107instava \u2013 vi\u0161e nego ceo deseti be\u010dki becirk \u2013 okrug Favoriten.\u00a0 Zeleni gas iz otpadnog mulja i vodonik iz ekolo\u0161ke struje zamenjuju fosilna goriva u saobra\u0107aju, grejanju i proizvodnji elektri\u010dne energije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Glavni grad Austrije se pobrinuo da zelene povr\u0161ine \u010dine vi\u0161e od pola njegove teritorije, u okviru mera za ubla\u017eavanje posledica klimatskih promena. Ulli Sima, \u010dlanica gradskog ve\u0107a s izvr\u0161nim ovla\u0161\u0107enjima u oblasti \u017eivotne sredine i komunalnih preduze\u0107a, kazala je za Balkan Green Energy News da \u0107e Be\u010d instalirati fotonaponske sisteme na svim zgradama lokalnih vlasti […]<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":33872,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Be\u010d \u0107e na sve svoje javne zgrade postaviti fotonaponske panele","_seopress_titles_desc":"\u010clanica gradskog ve\u0107a Ulli Sima ka\u017ee da \u0107e Be\u010d instalirati fotonaponske plo\u010de na svim svojim javnim zgradama i nastaviti elektrifikaciju javnog prevoza.\u00a0","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Be\u010d fotonaponske","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482],"tags":[5093,5335,707,821,663,766,679,995,2467,1890,966,4106,1109,857,4993,5133],"class_list":["post-33866","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervjui","tag-daljinska-energetika","tag-daljinsko-grejanje","tag-elektricna-vozila","tag-geotermalna-energija","tag-grejanje","tag-klimatske-promene","tag-otpad","tag-otpadne-vode","tag-saobracaj","tag-solarne-elektrane","tag-solarni-paneli","tag-spalionica-otpada","tag-subvencije","tag-toplotne-pumpe","tag-voda","tag-vodonik","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/27"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33866"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33866\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33872"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}