{"id":33588,"date":"2020-09-10T16:08:23","date_gmt":"2020-09-10T14:08:23","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=33588"},"modified":"2020-09-10T16:08:23","modified_gmt":"2020-09-10T14:08:23","slug":"deset-lekcija-iz-pandemijske-krize-koje-moramo-primeniti-u-borbi-protiv-klimatskih-promena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/deset-lekcija-iz-pandemijske-krize-koje-moramo-primeniti-u-borbi-protiv-klimatskih-promena\/","title":{"rendered":"Deset lekcija iz pandemijske krize koje moramo primeniti u borbi protiv klimatskih promena"},"content":{"rendered":"

Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u za\u0161titi \u017eivotne sredine u ProCredit<\/a> banci<\/em><\/p>\n

Koje su sli\u010dnosti i razlike izme\u0111u klimatske i pandemijske krize i za\u0161to je klimatska kriza potcenjena? Iako postoje mnoge sli\u010dnosti izme\u0111u ove dve krize, one su su\u0161tinski razli\u010dite. U svakom slu\u010daju, mo\u017eemo izvu\u0107i nekoliko lekcija koje je neophodno primeniti u borbi sa klimatskim promenama. <\/strong><\/h2>\n

U vreme kada ljudi svakodnevno gube \u017eivote zbog trenutne pandemije veoma je izazovno nametati druge teme i pisati o drugim problemima. Me\u0111utim, ne treba biti previ\u0161e mudar i znati da ovo nije ni prva ni poslednja kriza \u010dove\u010danstva. Iz tog razloga neophodno je, ipak, podsetiti koje nas opasnosti \u010dekaju \u201eiza \u0107o\u0161ka\u201c.<\/p>\n

Za\u0161to je klimatska kriza potcenjena<\/strong><\/span><\/h3>\n

Svest o uticaju klimatskih promena te\u017ee dopire do ljudi jer se posledice uglavnom ose\u0107aju sporadi\u010dno, vremenski nesinhronizovano i na razli\u010ditim geografskim lokacijama (npr. po\u017eari, poplave, itd.). Dodatno, neke od promena izazvanih klimatskim promenama veoma se sporo ispoljavaju ili nisu toliko vidljive u jednoj generaciji (npr. izumiranje vrsta, umanjenje prinosa useva, podizanje nivoa mora i okeana, itd.).<\/p>\n

Neke od promena izazvanih klimatskim promenama veoma se sporo ispoljavaju ili nisu toliko vidljive u jednoj generaciji, na primer izumiranje vrsta, umanjenje prinosa useva i podizanje nivoa mora<\/p><\/blockquote>\n

Tako\u0111e, u slu\u010daju sporadi\u010dnih ispoljavanja negativnih posledica klimatskih promena u najve\u0107em broju slu\u010daja saniraju se islju\u010divo posledice tih doga\u0111aja, a vrlo retko se sistemski pristupi \u201ele\u010denju\u201c uzroka tih pojava. Tako se stvara la\u017eni ose\u0107aj da smo sposobni da re\u0161imo probleme, dodatno zaboravljaju\u0107i na uzrok.<\/p>\n

Sve u svemu, ljudska priroda je takva da uglavnom reagujemo na trenutnu opasnost, na ono \u0161to nas u datom momentu ugro\u017eava. Tada smo spremni da veoma brzo promenimo na\u010din \u017eivota i navike.<\/p>\n

\n
\"Deset<\/figure>\n
Slika: Unsplash<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Su\u0161tinska razlika izme\u0111u pandemijske i klimatske krize je u povezivanju uzroka i posledice<\/strong><\/span><\/h3>\n

Iako postoje mnoge sli\u010dnosti, izme\u0111u ove dve krize postoji su\u0161tinska razlika. Korona virus je prisutan i mo\u017ee da se se oseti svakodnevno. Stoga, ako se ne reaguje odmah posledice se ogledaju u gubitku velikog broja ljudskih \u017eivota u kratkom periodu.<\/p>\n

Iako klimatske promene tako\u0111e uti\u010du na pove\u0107anje smrtnosti, nije lako direktno povezati umiranje s emisijama \u0161tetnih gasova<\/p><\/blockquote>\n

Sa druge strane, posledice klimatskih promena zahtevaju \u0161iru sistemsku akciju, za koju su potrebne godine za punu implementaciju. Upravo zbog toga je izazovno da se oseti potreba da se brzo i efikasno reaguje.<\/p>\n

Iako klimatske promene tako\u0111e uti\u010du na pove\u0107anje smrtnosti, za \u010doveka je u ovom slu\u010daju izazovno povezati samu smrt sa emisijama \u0161tetnih gasova i posledicama njihove preterane akumulacije u atmosferi. Sa druge strane, kod zaraznih bolesti ta veza izme\u0111u uzroka (virus) i posledice (bolest, smrt) je mnogo kra\u0107a i jednostavnija za shvatanje i prihvatanje.<\/p>\n

Koje lekcije mo\u017eemo izvu\u0107i iz korona krize<\/strong><\/span><\/h3>\n

Kriza izazvana ekstremno brzim \u0161irenjem korona virusa navela nas da razmi\u0161ljamo \u0161ta mo\u017eemo iz nje nau\u010diti. Slede\u0107ih deset lekcija mo\u017ee nam pomo\u0107i u borbi sa klimatskim promenama:<\/p>\n

Potrebno je blagovremeno formirati fleksibilne i otporne institucije.<\/strong> Fokusiraju\u0107i se na prioritete razvoja, potrebno je na vreme uspostaviti fleksibilne i otporne institucije. Ove institucije moraju da koriste rane indikatore upozorenja na opasnosti, jer se ispostavlja da nedovoljno dobro predvi\u0111amo koje sve opasnosti mogu da se ispolje iz pojedinih rizika. \u010cinjenica je da je pandemija, kao i klimatske promene, kriza koja je bila predvidiva. Dodatno, potrebno je vi\u0161e koristiti kompjuterske modele i praktikovati stres testiranja razli\u010ditih budu\u0107ih potencijalnih scenarija.<\/p>\n

Pandemijska kriza se mogla predvideti, kao i klimatske promene<\/p><\/blockquote>\n

Budu\u0107nost zavisi od novih saznanja i inovacija.<\/strong> Znanje ste\u010deno u svim prethodnim godinama o\u010digledno nije dovoljno da se adekvatno odgovori na sve aspekte rizika i na\u010din njihovog ispoljavanja.<\/strong> Dok je za novi virus potrebno prona\u0107i novi tretman i vakcinu, za borbu protiv klimatskih promena je neophodno prona\u0107i nove holisti\u010dke alate koji dovode do sistemskih re\u0161enja – do nultih emisija, energetske efikasnosti, odr\u017eivog na\u010dina kori\u0161\u0107enja resursa i proizvodnje hrane i sl.<\/p>\n

Globalna saradnja i solidarnost moraju se podi\u0107i na vi\u0161i nivo. <\/strong>Ono \u0161to je korona kriza pokazala jeste poprili\u010dno nejedinstvo u suzbijanju zaraze. \u010cak se de\u0161ava da geografski bliske zemlje sa sli\u010dnim intenzitetom zaraze primenjuju potpuno druga\u010dije metode borbe. Kao i zaraza, klimatske promene ne poznaju granice dr\u017eava, pa se name\u0107e zaklju\u010dak da bez me\u0111unarodne saradnje nema ni uspeha. Deljenje informacija i najboljih praksi neohodno je svetu vi\u0161e nego ikada, a velike sile moraju da napuste politiku konfrontacije.<\/p>\n

\u010cak i geografski bliske zemlje sa sli\u010dnim intenzitetom zaraze primenjuju potpuno druga\u010dije metode borbe<\/p><\/blockquote>\n

Podaci, informacije, znanje, komunikacija i transparentost predstavljaju pet stubova uspeha. <\/strong>Ono \u0161to vodi do uspeha u borbi sa krizama jeste poverenje u sistem, a ono se formira isklju\u010divo ako je komunikacija zasnovana na nau\u010dnim \u010dinjenicama. Na\u017ealost, kao i u slu\u010daju klimatskih promena, politi\u010dari vide svoju \u0161ansu u krizi, te ugro\u017eavaju pomenute stubove uspeha, ne ostavljaju\u0107i nau\u010dnicima dovoljno slobode i prostora, dok teoreti\u010dari zavere dobijaju svojih 5 minuta slave. Kako god, korona kriza je veliki test i za nau\u010dnike i prilika da se promene i oja\u010daju na\u010dini komunikacije \u010dinjenica o klimatskim promenama, koji moraju biti ubedljivi i prihvatljivi ve\u0107ini.<\/p>\n

Potrebno je na\u0107i re\u0161enje koje je primenljivo i za bogate i za siroma\u0161ne zemlje. <\/strong>Op\u0161te je poznato da krize najvi\u0161e poga\u0111aju siroma\u0161ne zemlje. Ono \u0161to je dodatno pora\u017eavaju\u0107e je \u010dinjenica da ove zemlje najmanje uti\u010du na izbijanje kriza. Kona\u010dno je vreme da se prona\u0111u adaptibilna re\u0161enja koja \u0161tite sve regione i zemlje podjednako.<\/p>\n

Kao i u slu\u010daju klimatskih promena, politi\u010dari ugro\u017eavaju postignute stubove uspeha, ne ostavljaju\u0107i nau\u010dnicima dovoljno slobode i prostora, dok teoreti\u010dari zavere dobijaju svojih pet minuta slave<\/p><\/blockquote>\n

Ekstremne mere mogu da mobili\u0161u milione ljudi i da daju brze rezultate, ali… \u00a0<\/strong>Procenjuje se da \u0107e, kao posledica znatno umanjenog kretanja robe i ljudi zbog \u201elockdown\u201c-a, emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te ove godine smanjiti za 8%. Kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma, ovaj nivo godi\u0161njeg smanjenja \u0161tetnih gasova je po\u017eeljan i ubudu\u0107e. Me\u0111utim, jasno je da kompletno \u201ezaklju\u010davanje\u201c ne mo\u017ee da traje sve do 2050. godine, jer bi ekonomija i dru\u0161tvo bili devastirani. Ne smemo da zaboravimo da odr\u017eivi razvoj tra\u017ei balans izme\u0111u ekonomskih, dru\u0161tvenih i ekolo\u0161kih ciljeva. Svakako povoljnija opcija jeste da \u0161to pre zamenimo upotrebu fosilnih goriva sa obnovljivim izvorima i da unapredimo energetsku efikasnost.<\/p>\n

Nove krize uvek istaknu slabosti koje su nisu uspe\u0161no prevazi\u0161le u pro\u0161losti.<\/strong> Nagomilani problemi koji su gurani \u201epod tepih\u201c u novim krizama se pojavljuju kao \u201ekosturi iz ormana\u201c. Svedoci smo da je tokom ove godine ponovo aktuelizovani problemi rasizma, gladi, lo\u0161eg obrazovanja i sl. Neophodno je tako imati na umu da jedna kriza ne dolazi sama, te je potrebno predvideti i upotrebu dodatne energije, znanja i liderstva kako bi se vi\u0161e problema istovremeno re\u0161avalo.<\/p>\n

Kriza ne dolazi sama te je potrebno predvideti i upotrebu dodatne energije, znanja i liderstva<\/p><\/blockquote>\n

Pandemija nije nastala zbog klimatskih promena, ali klimatske promene potpoma\u017eu intenziviranju \u0161irenja zaraze<\/strong>. Pogor\u0161anje klimatskih uslova mo\u017ee zna\u010dajno da ugrozi zdravstvene uslove (npr., u slu\u010dajevima ekstremnih vremenskih uslova, kao \u0161to su oluje, po\u017eari i sl., mnogo ljudi mo\u017ee ostati bez doma i zdravstene za\u0161tite i da tako budu izlo\u017eeni zaraznim bolestima). Re\u0161avanjem problema klimatskih promena zna\u010dajno se smanjuje potencijal \u0161irenja zaraznih bolesti.<\/p>\n

Krize navode na razmi\u0161ljanje \u0161ta nam je zaista neophodno za \u017eivot<\/strong>. Tako\u0111e, potvr\u0111uje se neophodnost \u0161to ve\u0107e samodovoljnosti u hrani, lekovima, resursima i energiji. Pored odgovorne, odr\u017eive proizvodnje, vrlo je va\u017eno ne zaboraviti i odgovornu potro\u0161nju.<\/p>\n

Ve\u0107ina sastanaka se mo\u017ee obaviti onlajn \u2013 na saobra\u0107aj otpada 25 odsto globalnih emisija \u0161tetnih gasova<\/p><\/blockquote>\n

Adaptibilnost poslovnog sektora je ogromna. <\/strong>Korona je pokazala da neki sastanci i putovanja itekako mogu da se reorganizuju – ve\u0107ina neophodnih sastanaka se mo\u017ee obaviti preko onlajn alata. Kako samo transport u\u010destvuje sa oko 25 odsto u globalnim emisijama \u0161tetnih gasova, nove okolnosti mogu pomo\u0107i da poslovni sektor dodatno doprinese borbi sa klimatskim promenama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Danko Kalkan, ekspert za zeleno finansiranje i upravljanje u za\u0161titi \u017eivotne sredine u ProCredit banci Koje su sli\u010dnosti i razlike izme\u0111u klimatske i pandemijske krize i za\u0161to je klimatska kriza potcenjena? Iako postoje mnoge sli\u010dnosti izme\u0111u ove dve krize, one su su\u0161tinski razli\u010dite. U svakom slu\u010daju, mo\u017eemo izvu\u0107i nekoliko lekcija koje je neophodno primeniti […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":33591,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Deset lekcija iz pandemijske krize koje moramo primeniti u borbi protiv klimatskih promena","_seopress_titles_desc":"Koje su sli\u010dnosti i razlike izme\u0111u klimatske i pandemijske krize i za\u0161to je klimatska kriza potcenjena?","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"lekcija pandemijske krize","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[484,4],"tags":[5487,5501,4220,766,5480],"class_list":["post-33588","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-u-fokusu","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-covid-19","tag-danko-kalkan","tag-emisije-gasova-sa-efektom-staklene-baste","tag-klimatske-promene","tag-korona-virus","country-svet"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33588","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=33588"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/33588\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/33591"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=33588"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=33588"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=33588"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}