Potencijal za 12 miliona novih radnih mesta<\/span><\/h3>\n\u0160tavi\u0161e, EY je saop\u0161tio da je obuhvatio tek deseti deo zelenih projekata u razvoju i da bi oni ukupno mogli da vrede bilion evra i da dovedu do otvaranja 12 miliona stalnih radnih mesta. Hiljadu poduhvata na listi je ve\u0107 spremno, osim \u0161to nekima predstoji po jo\u0161 jedan korak da prevazi\u0111u administrativne i tr\u017ei\u0161ne prepreke ili do\u0111u do sredstava za finansiranje.<\/p>\n
Nekima od poduhvata me\u0111u prvih hiljadu nedostaje jo\u0161 samo korak do po\u010detka<\/p><\/blockquote>\n
Su\u0161tina izve\u0161taja, kojeg je naru\u010dila Evropska klimatska fondacija, jeste da podr\u017ei zeleni oporavak u EU tako \u0161to \u0107e ista\u0107i mogu\u0107nosti za investiranje u sektorima energetike, gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja, industrije i kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta.<\/p>\n
Lista vredna 200 milijardi evra<\/span><\/h3>\nNajve\u0107e zemlje prednja\u010de u ukupnom zbiru, ali region kojeg prati Balkan Green Energy News se solidno kotira po mnogim pokazateljima. Rumunija ima najvi\u0161e u Jugoisto\u010dnoj Evropi, 38 projekata, u pore\u0111enju sa gr\u010dkih 37, hrvatskih 34 i bugarskih 24.<\/p>\n![\"zeleni](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/zeleni-oporavak-EU-hiljadu-projekata.jpg\")
Rang po ukupnom i po broju projekata na milion stanovnika<\/figcaption><\/figure>\nStartap firme i mala i srednja preduze\u0107a imaju 30 odsto pobrojanih projekata i oni obuhvataju inovacije poput odr\u017eive mobilnosti, zelenog vodonika, rekultivacije zemlji\u0161ta i gra\u0111evinskih materijala s niskim emisijama.<\/p>\n
Na startape i mala i srednja preduze\u0107a odlazi gotovo tre\u0107ina projekata na listi, a preko 20 odsto je vredno po manje od pet miliona evra<\/p><\/blockquote>\n
Vi\u0161e od petine su investicije do pet miliona evra, a dr\u017eave i kompanije \u0107e ukupno odvojiti 200 milijardi evra i o\u010dekuje se otvaranje 2,3 miliona stalnih radnih mesta. Bez posla je od po\u010detka pandemije ostalo preko \u010detiri puta vi\u0161e ljudi.<\/p>\n
Konsultanti koji su sastavljali spisak izra\u010dunali su da bi ovih hiljadu projekata spre\u010dilo emisije od 2,3 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.<\/p>\n
Dominiraju energetika i saobra\u0107aj<\/span><\/h3>\nEnergetika vodi po broju projekata, sa 374. Oni su vredni 75 milijardi evra i u\u0161tedeli bi 464 megatona emisija ekvivalenta CO2. Saobra\u0107aj je slede\u0107i, sa 217 projekata, ali on nosi 87 milijardi u investicijama i impozantnih 1.49 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.<\/p>\n![\"Za](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Za-zeleni-oporavak-EU-hiljadu-projekata.jpg\")
Broj projekata po iznosu investicija i po sektorima (EY)<\/figcaption><\/figure>\nNa \u0160vedsku odlazi najve\u0107i broj projekata na milion stanovnika, 8.5. Slede\u0107i je Kipar i kod njega je taj pokazatelj na 8.3. Najva\u017eniji za tu zemlju je Euroasia Interconnector, budu\u0107i podmorski kabl koji \u0107e povezati ostrvsku dr\u017eavu sa Izraelom i Gr\u010dkom.<\/a> Ima\u0107e kapacitet dva gigavata i\u00a0 bi\u0107e vredan 2,5 milijarde evra.<\/p>\nTre\u0107a je Slova\u010dka, sa 8.1, a Hrvatska je na \u010detvrtom mestu sa okruglih osam poduhvata u pripremi. Me\u0111u prvih petnaest su i Slovenija (4.8), Gr\u010dka (3.4) i Bugarska (3.3).<\/p>\n
Rumunija predvodi region u dve oblasti<\/span><\/h3>\n\u0160to se ti\u010de energetike, Rumunija je na petoj poziciji, sa 23 projekta, i najbolja u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Na primer, Hidroelectrica planira da ulo\u017ei 596 miliona evra u izgradnju vetroelektrane na moru.<\/a><\/p>\nGr\u010dka i Hrvatska imaju po 17, a Bugarska 12 i na sredini je tabele. U Gr\u010dkoj, operater prenosa elektri\u010dne energije IPTO, poznat i kao Admie, priprema podmorsku interkonekciju izme\u0111u Atike i Krita. Poduhvat je nazvan Ariadne i na njega \u0107e biti potro\u0161eno milijardu evra.<\/a><\/p>\nInterkonekcija izme\u0111u Izraela, Kipra i Gr\u010dke vredna je 2,5 milijarde, a ona izme\u0111u Krita i Atike milijardu evra<\/p><\/blockquote>\n
U domenu saobra\u0107aja, Rumunija tako\u0111e prednja\u010di u regionu. Na devetom je mestu sa osam projekata. Za njom su, oko proseka EU, Bugarska i Gr\u010dka sa po pet odnosno \u010detiri projekta. Lokalne vlasti u Sofiji plati\u0107e 50 miliona evra za elektri\u010dne autobuse, a u Atini se za 1,8 milijardi evra gradi \u010detvrta linija metroa, duga\u010dka 33,5 kilometara.<\/p>\n
Hrvatska peta u EU po broju projekata u gra\u0111evinarstvu za zeleni oporavak<\/span><\/h3>\nHrvatska ima sedam odabranih projekata u gra\u0111evinarstvu i dr\u017ei jako peto mesto na lestvici u EU u tom delu aktivnosti za zeleni oporavak. EY je istakao obnovu pozori\u0161ta u Vinkovcima, u koju \u0107e biti ulo\u017eeno milion evra.<\/p>\n
U industriji je na Balkanu na prvom mestu Gr\u010dka (13), mada je u EU tek sedma. Hrvatska je u kori\u0161\u0107enju zemlji\u0161ta isto sedma i u tom sektoru ima \u010detiri spremna projekta. Jedan od njih je pokrenula firma Agrivi, koja \u0107e za 300.000 evra instalirati softver za upravljanje farmama koji obra\u010dunava ispu\u0161tanje \u0161tetnih gasova i poma\u017ee pri uvo\u0111enju odr\u017eivih aktivnosti.<\/p>\n
Nekima od poduhvata me\u0111u prvih hiljadu nedostaje jo\u0161 samo korak do po\u010detka<\/p><\/blockquote>\n
Su\u0161tina izve\u0161taja, kojeg je naru\u010dila Evropska klimatska fondacija, jeste da podr\u017ei zeleni oporavak u EU tako \u0161to \u0107e ista\u0107i mogu\u0107nosti za investiranje u sektorima energetike, gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja, industrije i kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta.<\/p>\n
Lista vredna 200 milijardi evra<\/span><\/h3>\nNajve\u0107e zemlje prednja\u010de u ukupnom zbiru, ali region kojeg prati Balkan Green Energy News se solidno kotira po mnogim pokazateljima. Rumunija ima najvi\u0161e u Jugoisto\u010dnoj Evropi, 38 projekata, u pore\u0111enju sa gr\u010dkih 37, hrvatskih 34 i bugarskih 24.<\/p>\nRang po ukupnom i po broju projekata na milion stanovnika<\/figcaption><\/figure>\nStartap firme i mala i srednja preduze\u0107a imaju 30 odsto pobrojanih projekata i oni obuhvataju inovacije poput odr\u017eive mobilnosti, zelenog vodonika, rekultivacije zemlji\u0161ta i gra\u0111evinskih materijala s niskim emisijama.<\/p>\n
Na startape i mala i srednja preduze\u0107a odlazi gotovo tre\u0107ina projekata na listi, a preko 20 odsto je vredno po manje od pet miliona evra<\/p><\/blockquote>\n
Vi\u0161e od petine su investicije do pet miliona evra, a dr\u017eave i kompanije \u0107e ukupno odvojiti 200 milijardi evra i o\u010dekuje se otvaranje 2,3 miliona stalnih radnih mesta. Bez posla je od po\u010detka pandemije ostalo preko \u010detiri puta vi\u0161e ljudi.<\/p>\n
Konsultanti koji su sastavljali spisak izra\u010dunali su da bi ovih hiljadu projekata spre\u010dilo emisije od 2,3 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.<\/p>\n
Dominiraju energetika i saobra\u0107aj<\/span><\/h3>\nEnergetika vodi po broju projekata, sa 374. Oni su vredni 75 milijardi evra i u\u0161tedeli bi 464 megatona emisija ekvivalenta CO2. Saobra\u0107aj je slede\u0107i, sa 217 projekata, ali on nosi 87 milijardi u investicijama i impozantnih 1.49 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.<\/p>\nBroj projekata po iznosu investicija i po sektorima (EY)<\/figcaption><\/figure>\nNa \u0160vedsku odlazi najve\u0107i broj projekata na milion stanovnika, 8.5. Slede\u0107i je Kipar i kod njega je taj pokazatelj na 8.3. Najva\u017eniji za tu zemlju je Euroasia Interconnector, budu\u0107i podmorski kabl koji \u0107e povezati ostrvsku dr\u017eavu sa Izraelom i Gr\u010dkom.<\/a> Ima\u0107e kapacitet dva gigavata i\u00a0 bi\u0107e vredan 2,5 milijarde evra.<\/p>\nTre\u0107a je Slova\u010dka, sa 8.1, a Hrvatska je na \u010detvrtom mestu sa okruglih osam poduhvata u pripremi. Me\u0111u prvih petnaest su i Slovenija (4.8), Gr\u010dka (3.4) i Bugarska (3.3).<\/p>\n
Rumunija predvodi region u dve oblasti<\/span><\/h3>\n\u0160to se ti\u010de energetike, Rumunija je na petoj poziciji, sa 23 projekta, i najbolja u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Na primer, Hidroelectrica planira da ulo\u017ei 596 miliona evra u izgradnju vetroelektrane na moru.<\/a><\/p>\nGr\u010dka i Hrvatska imaju po 17, a Bugarska 12 i na sredini je tabele. U Gr\u010dkoj, operater prenosa elektri\u010dne energije IPTO, poznat i kao Admie, priprema podmorsku interkonekciju izme\u0111u Atike i Krita. Poduhvat je nazvan Ariadne i na njega \u0107e biti potro\u0161eno milijardu evra.<\/a><\/p>\nInterkonekcija izme\u0111u Izraela, Kipra i Gr\u010dke vredna je 2,5 milijarde, a ona izme\u0111u Krita i Atike milijardu evra<\/p><\/blockquote>\n
U domenu saobra\u0107aja, Rumunija tako\u0111e prednja\u010di u regionu. Na devetom je mestu sa osam projekata. Za njom su, oko proseka EU, Bugarska i Gr\u010dka sa po pet odnosno \u010detiri projekta. Lokalne vlasti u Sofiji plati\u0107e 50 miliona evra za elektri\u010dne autobuse, a u Atini se za 1,8 milijardi evra gradi \u010detvrta linija metroa, duga\u010dka 33,5 kilometara.<\/p>\n
Hrvatska peta u EU po broju projekata u gra\u0111evinarstvu za zeleni oporavak<\/span><\/h3>\nHrvatska ima sedam odabranih projekata u gra\u0111evinarstvu i dr\u017ei jako peto mesto na lestvici u EU u tom delu aktivnosti za zeleni oporavak. EY je istakao obnovu pozori\u0161ta u Vinkovcima, u koju \u0107e biti ulo\u017eeno milion evra.<\/p>\n
U industriji je na Balkanu na prvom mestu Gr\u010dka (13), mada je u EU tek sedma. Hrvatska je u kori\u0161\u0107enju zemlji\u0161ta isto sedma i u tom sektoru ima \u010detiri spremna projekta. Jedan od njih je pokrenula firma Agrivi, koja \u0107e za 300.000 evra instalirati softver za upravljanje farmama koji obra\u010dunava ispu\u0161tanje \u0161tetnih gasova i poma\u017ee pri uvo\u0111enju odr\u017eivih aktivnosti.<\/p>\n
Startap firme i mala i srednja preduze\u0107a imaju 30 odsto pobrojanih projekata i oni obuhvataju inovacije poput odr\u017eive mobilnosti, zelenog vodonika, rekultivacije zemlji\u0161ta i gra\u0111evinskih materijala s niskim emisijama.<\/p>\n
Na startape i mala i srednja preduze\u0107a odlazi gotovo tre\u0107ina projekata na listi, a preko 20 odsto je vredno po manje od pet miliona evra<\/p><\/blockquote>\n
Vi\u0161e od petine su investicije do pet miliona evra, a dr\u017eave i kompanije \u0107e ukupno odvojiti 200 milijardi evra i o\u010dekuje se otvaranje 2,3 miliona stalnih radnih mesta. Bez posla je od po\u010detka pandemije ostalo preko \u010detiri puta vi\u0161e ljudi.<\/p>\n
Konsultanti koji su sastavljali spisak izra\u010dunali su da bi ovih hiljadu projekata spre\u010dilo emisije od 2,3 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.<\/p>\n
Dominiraju energetika i saobra\u0107aj<\/span><\/h3>\n
Energetika vodi po broju projekata, sa 374. Oni su vredni 75 milijardi evra i u\u0161tedeli bi 464 megatona emisija ekvivalenta CO2. Saobra\u0107aj je slede\u0107i, sa 217 projekata, ali on nosi 87 milijardi u investicijama i impozantnih 1.49 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida.<\/p>\n
Broj projekata po iznosu investicija i po sektorima (EY)<\/figcaption><\/figure>\n Na \u0160vedsku odlazi najve\u0107i broj projekata na milion stanovnika, 8.5. Slede\u0107i je Kipar i kod njega je taj pokazatelj na 8.3. Najva\u017eniji za tu zemlju je Euroasia Interconnector, budu\u0107i podmorski kabl koji \u0107e povezati ostrvsku dr\u017eavu sa Izraelom i Gr\u010dkom.<\/a> Ima\u0107e kapacitet dva gigavata i\u00a0 bi\u0107e vredan 2,5 milijarde evra.<\/p>\n
Tre\u0107a je Slova\u010dka, sa 8.1, a Hrvatska je na \u010detvrtom mestu sa okruglih osam poduhvata u pripremi. Me\u0111u prvih petnaest su i Slovenija (4.8), Gr\u010dka (3.4) i Bugarska (3.3).<\/p>\n
Rumunija predvodi region u dve oblasti<\/span><\/h3>\n
\u0160to se ti\u010de energetike, Rumunija je na petoj poziciji, sa 23 projekta, i najbolja u Jugoisto\u010dnoj Evropi. Na primer, Hidroelectrica planira da ulo\u017ei 596 miliona evra u izgradnju vetroelektrane na moru.<\/a><\/p>\n
Gr\u010dka i Hrvatska imaju po 17, a Bugarska 12 i na sredini je tabele. U Gr\u010dkoj, operater prenosa elektri\u010dne energije IPTO, poznat i kao Admie, priprema podmorsku interkonekciju izme\u0111u Atike i Krita. Poduhvat je nazvan Ariadne i na njega \u0107e biti potro\u0161eno milijardu evra.<\/a><\/p>\n
Interkonekcija izme\u0111u Izraela, Kipra i Gr\u010dke vredna je 2,5 milijarde, a ona izme\u0111u Krita i Atike milijardu evra<\/p><\/blockquote>\n
U domenu saobra\u0107aja, Rumunija tako\u0111e prednja\u010di u regionu. Na devetom je mestu sa osam projekata. Za njom su, oko proseka EU, Bugarska i Gr\u010dka sa po pet odnosno \u010detiri projekta. Lokalne vlasti u Sofiji plati\u0107e 50 miliona evra za elektri\u010dne autobuse, a u Atini se za 1,8 milijardi evra gradi \u010detvrta linija metroa, duga\u010dka 33,5 kilometara.<\/p>\n
Hrvatska peta u EU po broju projekata u gra\u0111evinarstvu za zeleni oporavak<\/span><\/h3>\n
Hrvatska ima sedam odabranih projekata u gra\u0111evinarstvu i dr\u017ei jako peto mesto na lestvici u EU u tom delu aktivnosti za zeleni oporavak. EY je istakao obnovu pozori\u0161ta u Vinkovcima, u koju \u0107e biti ulo\u017eeno milion evra.<\/p>\n
U industriji je na Balkanu na prvom mestu Gr\u010dka (13), mada je u EU tek sedma. Hrvatska je u kori\u0161\u0107enju zemlji\u0161ta isto sedma i u tom sektoru ima \u010detiri spremna projekta. Jedan od njih je pokrenula firma Agrivi, koja \u0107e za 300.000 evra instalirati softver za upravljanje farmama koji obra\u010dunava ispu\u0161tanje \u0161tetnih gasova i poma\u017ee pri uvo\u0111enju odr\u017eivih aktivnosti.<\/p>\n